Удружење 6. личке дивизије, Београд

ОБЕЛЕЖЕН МЕЂУНАРОДНИ ДАН СЕЋАЊА НА ЖРТВЕ ХОЛОКАУСТА

„Они што хоће да што прије забораве – спремни су да понове“!

Међународни дан сећања на жртве Холокауста обележава се 27. јануара, у спомен на дан када је 1945. године ослобођен Аушвиц-Биркенау, најозлоглашенији логор смрти у поробљеној Европи, током Другог светског рата. Обележавању присуствовала и Делегација Удружења, од 9 чланова: Вељко Жигић, Мирјана Лалић, Мирко Бошњак, Душан Рапајић, Драгомир Павковић, Душан Сурла, Рајко Андрић, и МИЛИЦА и Наташа Тодорић. Букете цвећа су положили М.Тодорић и Д.Павковић!

Установљен је 1. новембра 2005. године резолуцијом Генералне скупштине Уједињених нација.

Опредељујући се за дан када је 1945. године ослобођен Аушвиц, Генерална скупштина УН руководила се потребом реафирмације људских права, превенције и кажњавања злочина геноцида, као и стално присутне опасности од расне, националне и верске мржње заснованих на предрасудама.

Одговорност према жртвама пред којим се данас клањамо обавезује нас да тај сраман период историје Европе не посматрамо као досадно штиво из уџбеника које је потребно само површно меморисати да би се добила прелазна оцена, већ да увек изнова промишљамо о појавама и пропустима у европској цивилизацији који су му претходили и омогућили мрачне околности под којима је тај монструозни злочин спроведен у дело.

Судбина коју су нацисти и њихове слуге наменили Србима и Јеврејима на овим просторима била је врло слична. Најпре педантан попис јеврејског становништва окупиране Србије, затим ношење жуте траке, потом отимачина јеврејске имовине, одвајање мушкараца од жена и деце, сабирање у Логору Топовске шупе, затим гасне коморе и убиства на Бањици, у Јајинцима, Старом сајмишту, нишком Црвеном крсту, душегупке, депортације у логоре Трећег Рајха и затирање трагова вековног присуства јеврејске културе у Европи.

Паралелно са тим збивањима, српски народ у такозваној НДХ на сличан начин доживљава геноцид у усташким фабрикама смрти попут Јасеновца и Крашких јама Велебита, затим и у специфичним изумима усташке зликовачке инвентивности – центрима намењеним истребљењу српске деце у Сиску, Ливну и загребачком Логору Јастребарско.

Управо због непојмљиво великог обима злочина почињеног над Јеврејима у Холокаусту и над Србима у геноциду у НДХ, ми смо данас у обавези да разумемо све чиниоце који су их узроковали, и тако отклонимо и најмању могућност да се нешто слично на тлу Европе понови у будућности.

Можемо разумети да нацистичка идеологија није сасвим искорењена у свету, и да ће увек постојати људи који ће негирати Аушвиц, Јасеновац и било које друго поприште организованог систематског истребљења читавих народа, мушкараца, жена и деце у Другом светском рату и након тога, као и да ће искористити понеки пацовски канал, форум на интернету или неки други маргинални простор да размењују своја екстремистичка мишљења и своје дубоке заблуде и лажи шире у облику пропаганде.

У 21. веку љубав према сопственом народу не сме се испољавати кроз мржњу према другим народима, исто као што тежњу за већим државним суверенитетом не можемо поистовећивати са величањем појмова државе и нације на начин на који су то чинили фашистички и нацистички режими. Попустљивост према екстремној десници од стране политичког руководства било које европске земље зато може донети понеки краткотрајни популистички поен, али дугорочно ће се вратити као бумеранг оном ко иде линијом мањег отпора.

Ми на Балкану, више него остали европски народи, знамо да су максималистички концепти најпопуларнији међу становништвом, али и да су, исто тако, неоствариви у пракси и да представљају најкраћи пут у националну катастрофу.

Учећи на грешкама прошлости, осликавамо своју будућност

Током Другог светског рата убијено је 88.677 југословенске деце. О њима скоро нико не прича. За њихов плач, јаук и јецај не горе свеће. Њих се ретко ко сети!

Српски народ као да је изгубио културу сећања на своје жртве, а народ који заборавља своју прошлост губи право на будућност зато што ће свака будућност некада бити прошлост!

Јаки и одважни памћењем се боре да се зла прошлост не понови, а она се понавља онима који заборављају!

Имамо ли снаге и времена за још једну репризу?

Две хришћанске изреке нашег патријарха Павла које су, по мом мишљењу, добар оквир свима нама за размишљање.

Прва: „Кад се човек роди, цео свет се радује, а само он плаче. Треба да се живи тако да кад умре цео свет плаче, а само он се радује“,

и друга: „Чувајмо се од нељуди, али се још више чувајмо да и ми не постанемо нељуди“.

Србија је, борећи се за мир, једнакост и равноправност у Другом светском рату, показала да је борба против зла у корену њеног бића и тако ће бити заувек, поручила је изасланик председника Републике и министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања проф. др Дарија Кисић Тепавчевић, која је поводом обележавања Међународног дана сећања на жртве Холокауста положила венац на Споменик жртвама геноцида у Другом светском рату, у оквиру комплекса некадашњег концентрационог логора на Старом сајмишту у Београду. 

Подсећајући да се Међународни дан сећања на жртве Холокауста обележава као сећање на ослобођење концентрационог логора Аушвиц, Кисић Тепавчевић је нагласила да је тада, пре 77 година, враћена силом одузета слобода, нада, живот. 

„Данас се сећамо и свих жртава Другог светског рата, насиља, ужаса, страдања и безумља, које не сме да се заборави и не сме да се понови. Никада више и никоме“, нагласила је Кисић Тепавчевић и додала да брутални злочин над Јеврејима представља највећи пораз човечанства у читавој његовој историји. 

Како је додала, памтећи системско искорењивање јеврејског народа, којем је претходио најтежи облик дискриминације, обавезујемо све нас, као и будуће генерације, да се још више и одлучније боримо да се злочини не забораве и да се више никада не понове.

„Ова сећања су дужност и обавеза свих нас да нашој деци осигурамо будућност у којој владају мир, толеранција и разумевање, а не мржња, насиље и зло. Да их научимо да су слобода, заједништво и мир идеали који покрећу човека да се супротстави сваком сукобу и несрећи. То су једини идеали који воде ка напретку“, навела је Кисић Тепавчевић.

Министарка Кисић Тепавчевић је рекла и да је наша земља увек била на страни слободе и на страни правде, да се увек супростављала сваком облику фашизма и антисемитизма. 

„И данас, са овог страдалног места, још једном поручујемо да заборав и ћутање никада нису били наша опција“, поручила је Кисић Тепавчевић .

Србија је, према њеним речима, земља која одлучно иде напред, поносна на сопствену традицију и идентитет и која својим понашањем данас, као и у Другом светском рату, сведочи да су њене основне вредности слобода и правда, као једини одрживи темељи истинског патриотизма.