ОБЕЛЕЖЕН 27.07.1941. ДАН УСТАНКА СРПСКОГ НАРОДА ЛИКЕ, КОРДУНА И БОСАНСКЕ КРАЈИНЕ, ПРОТИВ ФАШИЗМА, НАЦИЗМА И ГЕНОЦИДА НАД СРБИМА ОД СТРАНЕ НДХ И УСТАША!
„АОЈ ЛИКО, ЖАЛИ ЛИ ТЕ ИКО?
ЖАЛИ БОСНА, МАЈКА ЈОЈ ПОНОСНА“!
„КОРДУН, БОСНА, БАНИЈА И ЛИКА,
ТО ЈЕ ДРУЖЕ ЧВРШЋЕ ОД ЧЕЛИКА“!
Овом приликом желим да Вас, борце, потомке и поштовалаце НОР-а 1941/45. године, Лике, Кордуна, Баније, Славоније и Босанске крајине, као и све људе добре воље, који његују традиције ослободилачких ратова Срба и Србије, првенствено НОР-а 1941/45. обавестимо о одржаном ЈАВНОМ СКУПУ/СВЕЧАНОЈ СЕДНИЦИ, у Сали на 1. спрату Дома РВИ Београда, са почетком у 11:00 часова, на адреси Савски Трг 9. у организацији Удружења бораца, потомака и поштовалаца НОР-а, 6. Личке пролетерске дивизије „Никола Тесла“ и 35. Личке ударне дивизије, у партнерству са Удружењем избеглица из Р.Хрватске и у сарадњи са Удружењem бораца Кордуна, 8. кордунашке народноослободилачке ударне дивизије, ратова 1990/99 и њихових потомака, Удружењем бораца Крајишких бригада, као и Секцијом ратне јединице 7. Банијске дивизије, али и других удружења, Завичајних Клубова, одбора, Секција Ратних јединица итд. а све у вези са обелеежавањем 27. Јула 1941. године, Дана устанка народа Лике, Кордуна и Босанске крајине, против фашизма и геноцидне политике НДХ, које је реализовано као део Програма/Пројекта Удружења, „Они што хоће да што прије забораве – спремни су да понове“, чију реализацију је подржао град Београд, Секретаријат за социјалну заштиту, за период април 2022/март 2023 године и као део Програма/Пројекта, „Промоција тековина ослободилачких ратова Србије – Култура сећања“, којег је подржало Министарство за рад, борачка и социјална питања, за период реализације 31. мај/30. новембар 2022. године“.
Пред око 70 присутних, међу којима и представници ОО СУБНОР Савски Венац и ОО СУБНОР Земун, ОО СУБНОР Сремска Митровица/МЗ Лаћарак, Секције 1. пролетерске НОУ бригаде, Удружења Србљана у Београду и других који су са пажњом и дужним поштовањем, саслушали интонирање химне Р.Србије и минутом ћутања одали почаст погинулим и несталим борцима и жртвама НОР-а 1941/45 и ратова 1990/99. године, уводно излагање ВЕЉКА ЖИГИЋА, председника Удружења 6. Личке… пригодни реферат истог – Устанак у Лици, реферат МИЛОША КРНЕТЕ – Устанак на Кордуну, Рецитовање песама МИЛКЕ Ј. ШОЛАЈЕ и БОЈАНЕ ВУЧИЋ, завичајних и родољубивих, као и наступ Мушке певачке групе „ЋИРО“ Личка Калдрма – Дрвар, овог пута уз пратњу Личких тамбурица, Личана из Бачког Грачаца. У име организационог одбора, наведеног обележавања, Скупу се обратио ЂУРО ШКАЉАЦ, председник 8. Кордунашке…. А у име присутних ИЛИЈА БОРЈАНОВИЋ, из Новог Сада, БРАНКО ДРЕКАЛОВИЋ из Тополе и ДАНЕ ПОЗНИЋ из Бачког Грачаца који је ВЕЉКУ ЖИГИЋУ, за рад и ангажовање у области неговања традиција ослободилачких ратова, али и очување традиције Лике и Личана, поклонио личку тамбурицу, ручне израде (лично их израђује). Након завршеног Свечаног дела обележавања, у име Удружења 6. Личке… ВЕЉКО ЖИГИЋ је присутнима поделио промотивне поклоне, штампану брошуру „КАЛЕНДАР ОБЕЛЕЖАВАЊА“, поклон кесу, са ликом Николе Тесле и називом Удружења, пригодне беџеве, поводом обележавања 25.05.2022. Битке за Дрвар, 24.06.2022. Комеморација жртвама логора Јадовно и 27.07.2022. године, поводом Дана устанка у Србу, етуие за докуменра, привеске, хемијске оловке и упаљаче, а све са називом Удружења и ликом Николе Тесле. Напомињем да је на сва 3 наведена обележавања била присутна и Делегација Удружења и то првенствено захваљујући донираним средствима, за покриће трошкова превоза, МИЛОША ТРАВИЦЕ (преко властитог предузећа „ХГП“ Нови Сад), дугогодишњег члана и донатора Удружења!
Наведени ЈАВНИ СКУП/СВЕЧАНА СЕДНИЦА завршио/ла је са радом у 13:00 часова и по мишљењу организатора, као и већине присутних исти/а је и више него успешно реализован/а! КО ЈЕ БИО ПАМТИТ ЋЕ – А КО НИЈЕ ЖАЛИТ ЋЕ!
А шта смо то ми данас обележавали и због чега, цитирам део реферата ВЕЉКА ЖИГИЋА!
1941. година – Заблуде, масовне гробнице и први отпори, а 27. јула 1941. године и масовни устанак Српског народа Лике, Кордуна и Босанске крајине
Проглашење Независне Државе Хрватске (НДХ) са Павелићем на челу просјечан лички сељак у први мах није схватио трагично. Дуговјечни лички горштак је преко своје главе претурао различите режиме и испраћао цареве и краљеве држећи се прастаре девизе: „Богу божије, а цару царево“. Вjековима су се власти смјењивале, позивало се и одазивало у разне војске и ратове, плаћали се порези и намети, при чему је данак некад плаћан и у крви, аргатовало се и кулучило онако како је власт разрезиваиа и наређивала.
Али на живот мирних и радишних људи, нарочито дијеце, жена и стараца, ниједна власт није посезала. Међутим, 1941. десило се оно што историја до тада није забиљежила. Крашке бездани и огромне пећине у Лици као што су, Јадовно, Пријебој, Заваље, Бубањ, Кук и још многе мање или више знане „голубњаче“ и „сњежњаче“ постале су масовн е гробнице, везаних, маљем ошамућених, закланих, али и недокланих људи. Убијања, мучења и клања вршена су и у разним назови затворима при општинским усташким надлежностима, па и у селима и кућама оних који се позивима нису одазвали да сами дођу на неко од стратишта.
О крвавим злоделима усташа и броју њихових жртава у Лици постоје много потпунија и детаљнија истраживања и општепозната документа, на која се ипак треба подсјетити и то првенствено на заблуде о карактеру усташке власти коју су људи широм Лике плаћали животима. За многе Личане нису била довољна упозорења комуниста, па ни комуниста Хрвата, међу којима Марка Орешковића Крнтије, који се већ крајем априла 1941. нашао у неким личким селима и говорио људима да се склањају и за борбу припремају. Његов „поклич“ је био: „Ја сам комуниста и Хрват, а усташе су издајници хрватског народа.“
У нешто мање од два мјесеца функционисања, логор Јадовно, као и његове околне јаме, постат ће поприштем злочина невјеројатних размјера. У та је два мјесеца убијено отприлике 13.000 људи, што је више од половинe људи колико је, у то вријеме убијено у логорском систему Госпић – Велебит – Паг којег је Јадовно био дио. Једнако окрутне биле су усташке акције чишћења по Банији, Кордуну, Лици и Босанској крајини!
Усташе су у Банском Грабовцу код Петриње 24, 25. и 26. jула 1941. године масакрирале 1.200 Срба.
У православноj цркву у Топуском у jулу 1941. године мучено jе и убиjено неколико мушкараца, жена и дjеце, међу коjима су били Милутин Кордић и његов малољетни син.
У селу Драготина код Глине у jулу 1941. усташе су поклале седам жена и jедно диjете и запалиле их. Исте године 24. и 25. jула усташе су похватале 157 мушкараца и убиле их у логору Јадовно на Велебиту.
У jулу 1941. године усташе су на Коњском Брду код Перушића заклале 47 Срба.
Усташки покољ, 01/03. jула 1941. над становништвом села Доња Суваjа, смjештеном између Срба и Доњег Лапца, представља наjмасовниjи усташки злочин над становништвом котара Доњи Лапац приjе устанка српског народа у борби за опстанак. На зверски начин је убијено 298 Срба, већином жена, деце и стараца!
О размjерама овог злочина, али и злочина уско везаних за оваj догађаj, тj. покоља у мjестима Лички Осредци и Бубањ, говоре и подаци о укупном броjу жртава.
Срез Доњи Лапац (села Бубањ, Небљуси, Мељиновац, Лички Осредци…) укупно jе у том кратком размаку, у мjесецима након оснивања НДХ, изгубио око 1000 становника српске националности. У извештаjу заповjедника 3. усташке сатниjе 1. походног батаљона стоjи: „Данас сам био у селу Осредци Лички коjе jе спаљено. На све стране лешеви. Од убиjених 2. и 3. Јула ширио се страшан задах. Ови злочини представљаjу типичан примjер геноцида коjи jе спроведен над српским становништвом широм НДХ, у првим мjесецима након њеног формирања. Приликом покоља становништва Суваjе, посебно су страдале породица Кеча из коjе jе убиjено 99 чланова и породица Ћопић коjа jе изгубила 22 члана.
У периоду од 23. јула до средине августа 1941. године на Гаравицама, које се у енглеској литератури дефинише као мјесто уништења, убијено је 12 000 Срба.
Гаравице нису биле логор, гдје су Срби смјештани и затварани, па на након тога ликвидирани, већ је то локација за нестајање, уклањање сувишних. Прије ликвидације поједине групе доведених Срба би провеле максимално два дана у бихаћкој кули.
„Гаравице представљају једно од највећих усташких стратишта у такозваној Независној Држави Хрватској, али и једно од највећих у Европи у Другом свјетском рату“. На тој локацији убијени су људи не само са подручја Бихаћа и околине, него са ширег подручја обухватајући становништво из Лике, Кордуна, Босанске Крупе, Отоке, Цазина. Страдалници су били већином српске националности, уз врло мали број Јевреја.
Будући да „Максови месари“ (Макс Лубурић) нису увијек у личким селима успјевали пронаћи мушкарце јер су ови на сваку дојаву о појави усташа бјежали у шуму, циљ тих акција чишћења врло је брзо постало сво српско становништво неовисно о доби и сполу. Тако је примјерице, само у котару Доњи Лапац (одакле је касније букнуо устанак) у селима Суваја, Осредак и Бубањ, у само три јулска дана, колико је под водством Вјекослава Макса Лубурића трајала акција чишћења, убијено преко 300 цивила, претежно жена, дјеце и стараца, а села су темељито спаљена. С обзиром на отворено јавну и свирепу нарав тих злочиначких чишћења у којима су убијани жене, дјеца и старци усред бијела дана, Славко Голдстеин закључује како је “том Лубурићевом ‘акцијом чишћења’ и препадима који су слиједили у селу Небљуси и другдје, пут према општем устанку у општини Срб и у котару Доњи Лапац био неповратно трасиран”.
На том крвавом усташком погрому рађао се и растао безгранични револт, немјерљива одлучност за борбу, за борбу голоруких, борбу за голи живот. У предустаничким данима и у самом устанку бројни су примјери отпора појединаца и група по цијелој Лици г дје су ликвидиране усташке групе и појединци усташе и њихови жандари (оружници). Као оружје послужила је понека војничка пушка и бомба, стара кремењача, сјекира, рогље, нож и сл. Тако се од првих дана рађао борбени морал и храброст који су се успјешним развојем устанка претварали у незадрживу и необуздану лавину, која је пријетила да се сручи у хрватска села ради освете над недужним хрватским народом. Међу устаничким масама, иако малобројни, нашли су се чланови Партије и СКОЈ-а, због чега је Партија брзо успјела каналисати тај неисцрпни борбени морал и усмјерити га против правих непријатеља: усташа, Италијана, Нијемаца, четника и других непријатеља народа.
СРПСКИ УСТАНАК У ДРВАРУ И СРБУ 27. ЈУЛА 1941. ГОДИНЕ ПРОТИВ ТЕРОРА (И ГЕНОЦИДА) НЕЗАВИСНЕ ДРЖАВЕ ХРВАТСКЕ (НДХ) И УСТАШКИХ ЗЛОЧИНА!
У спомен знаним и незнаним јунакињама и јунацима – Устаницима, 1941. године, против Фашизма, Нацизма и Геноцида, борцима за боље сутра, за слободу, равноправност, једнакост и јединство свих грађана Југославије, првенствено Србима, борцима – антифашистима, борцима НОР–а, јуначком народу поносне Лике, Баније, Кордуна и Босанске крајине, њиховим непребројаним жртвама НОР– а, 1941/45. године, поводом 81 године од 27. јула 1941. године – Дана устанка у Лици и Босанској крајини, у Другом светском рату, посвећујемо овај текст и поручујемо:
„ВАША ДЕЛА СУ БЕСМРТНА И ЗАТО ВАС НИКАДА НЕЋЕМО ЗАБОРАВИТИ“!
У Београду, 30. јула 2022. године!
Горе, ВЕЉКО ЖИГИЋ, доле, ЧЕДО КРНЕТА – подносе пригодни реферат
Горе, МИЛКА Ј. ШОЛАЈА и доле, БОЈАНА ВУЧИЋ, читају своје завичајне и родољубиве песме
Горе, обраћање ЂУРЕ ШКАЉЦА, доле, Мушка певачка група „ЋИРО“ Личка Калдрма – Дрвар, са тамбурашима из Бачког Грачаца
Горе, обраћање ИЛИЈЕ БОРЈАНОВИЋА, из Новог Сада, доле, обраћање БРАНКА ДРЕКАЛОВИЋА, из Тополе