Удружење 6. личке дивизије, Београд

Одржан помен страдалима у „Олуји“, у Цркви Светог Марка, у Београду

У организацији Удружења породица несталих и погинулих лица „Суза“, одржан је помен за погинуле и нестале у злочиначкој акцији „Олуја“, у Цркви Светог Марка, у Београду. Помену је присуствовала и заједничка Делегација, Удружења 6. и 35. Личке дивизије и Удружења избеглица из Р.Хрватске, од 5 чланова и то МИРКО БОШЊАК, РАДЕ ДУБАЈИЋ, РАДОВАН ОБРАДОВИЋ, МИЛОРАД ВАСИЋ и ВЕЉКО ЖИГИЋ, а све као део реализација Програма/Пројекта, „Они што хоће да што прије забораве – спремни су да понове“, чију реализацију је подржао град Београд – Секретаријат за социјалну заштиту, Сектор борачко инвалидске заштите, за период реализације април 2022/март 2023. године и Програма/Пројекта, „Промоција тековина ослободилачких ратова Србије – Култура сећања“, чију реализацију је подржало Министарство за рад, борачка и социјална питања, за период реализације 31.мај/30. новембар 2022. године.

Ако је, јуче, 04.08.2022. године, градоначелник Београда А.Шапић, својим присуством, са М.Чучковићем, градским менаџером и више него пријатно изненадио све присутне, исто је учинио и Владимир Цуцић, Комесар Комесаријата за избеглице и миграције Р.Србије, који је, са преко 20 својих сарадника – запослених у Комесаријату, у једнобразним мајицама, са логом Комесаријата, присуствовао наведеном помену!

Након помена положени су венци и цвеће, у Ташмајданском парку, на Спомен обележје погинулима у ратовина деведесетих. У Олуји је протерано око 250.000 Срба, погинуло 1.185 Срба, нестало око 700, а њихова имена су читана приликом полагања венаца. У име Удружења 6. и 35. Личке дивизије и Удружења избеглица из Р.Хрватске, венац су положили и одали почаст, МИРКО БОШЊАК и РАДОВАН ОБРАДОВИЋ!

Помен је служио епископ ремезијански Стефан који је поручио када имамо претке свете, мученике, онда се трудимо да и ми будемо колико је могуће достојни њихови наследници.

Није то све лако, ми то све знамо, али из године у годину окупљајући се овде у Храму ми схватамо да је ово наша отаџбина, да је ово наша колевка и да је ово наш дом. И у свакој цркви када се молимо заједно, ми смо најближи својим ближњима и тада смо на правом путу и то је једино што можемо да чинимо. Историја зна и боље и горе дане и ми верујемо да жртве тих људи никада нису биле узалудне. Ако се сећамо тих својих предака, једино што можемо да чинимо је да се молимо Богу за њих, онда верујем да осветљавамо те крајеве и да ћемо се једног дана тамо вратити.

Епископ Стефан поручује ако слушамо своју Цркву, слушамо оно што нам Христос каже, никада нам се више неће десити то зло које се десило.

Више не би било добро, природно и нормално да поново страдамо и зато трудимо се да свима говоримо о томе, да се васпитавамо у том духу, да увек будемо у заједници једној као што је сад ова Србија–истакао је епископ Стефан.

Драгана Ђукић председница Удружења „Суза“, на конференцији за штампу одржаној 4. августа рекла је да нема помака, ни после 27 година у процесу ексхумације, као и решавању других права крајишких Срба.

Могло би се рећи да је сам процес у застоју и да су резултати поражавајући. У Хрватској се слави такозвана победа, протеривање више од 250.000 Срба, а ми тугујемо. Процес идентификације и ексхумације у Хрватској од самог почетка био је веома успорен јер се то питање политизује.

Ђукићева наглашава да су чланови породица несталих учинили све што су могли, а преостаје им једино да чекају. Питају се само колико дуго.

С правом се питамо да ли ће икада на ред доћи скривене локације, и како да вјерујемо да их уопште истражују када се не решавају познате локације.

Парастосу је присуствовао и председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта и народни посланик који наглашава да Олуја није завршена већ је у питању злочин који траје већ пуних 27 година.

Слушамо изјаве званичника Хрватске и испада да се само они потражују нестала лица хрватске националности. Једна чланица Европске уније има десетине познатих гробних места где се налазе посмртни остаци Срба. Замислите колико имамо скривених гробних места. Имамо 900 посмртних остатака у институтима за судску медицину широм Хрватске који су већина нестала лица српске националности.

Породице несталих су дале крв за анализе, али у Хрватској нема политичке воље да се ово цивилизацијско питање ријеши. Линта је овом приликом и указао на скандалозну чињеницу да Хрватска прославља као главни празник протеривање једног народа. Он је поново нагласио важност да Србија покрене дијалог са Хрватском о решавању отетих имовинских, стечених и других права, да заштити српске ветеране од прогона, да процесуира одговорне за ратне злочине над Србима………..

Први с лева, РАДОВАН ОБРАДОВИЋ, у присуству ВЛАДИМИРА ЦУЦИЋА, у Цркви Св. Марка присуствује Помену

МИРКО БОШЊАК И РАДОВАН ОБРАДОВИЋ, ТОКОМ ЦЕРЕМОНИЈЕ ПОЛАГАЊА ВЕНАЦА