У среду, 21.09.2022. године, у парку код ГО Земун, са почетком у 10:30 часова, у организацији Завичајног Удружења кордунаша, Београд, ГО СУБНОР-а Београда и Удружења бораца 8. кордунашке дивизије       обележена 31. година од масакра над војницима ЈНА (Резервистима) на Коранском мосту (Карловац, Р.Х.) 1991. године!

У име организатора, присутних Делегација и грађана, присутнима су се обратили, ЂУРО ШКАЉАЦ, председник Удружења 8. кордунашке дивизије   и ВЕСНА БОЈИЋ РОВЧАНИН, секретар СУБНОР Београда, док је БОЈАНА ВУЧИЋ, крајишка песникиња, прочитала своју песму посвећену „Коранском мосту“!

Поред бројних делегација „крајишника“ и бораца ратова 1990/99. обележавању је присуствовала и Делегација 6. Личке од 6 чланова, БРАНКА МОСУРОВИЋ, БОГДАН ЂУКИЋ, ВЕЉО ГОГА, СРЕТЕН РОДИЋ и ДРАГОМИР ПАВКОВИЋ.

На Спомен обележје погинулим и несталим борцима ратова 1990/99. године, положени су венци и цвеће и одана заслужена почаст. У име Делегације и свих чланова Удружења, венац су положили и одали заслужену почаст, СРЕТЕН РОДИЋ и ДРАГОМИР ПАВКОВИЋ!

УКРАТКО О ЗЛОЧИНУ:

На данашњи дан прије 31 годинe припадници хрватских снага су на Коранском мосту, у Карловцу, извршили масакр над 13 војника ЈНА међу којима су неки били и заклани.

Из Информационо-документационог центра “Веритас” наводе да је ово један од првих злочина почињених у рату деведесетих година, за који је до сада осуђена само једна особа, иако докази јасно указују да су учествовале најмање три.

Припадници хрватске полиције и Збора народне гарде су 21. септембра 1991. године испред моста на реци Корани зауставили два војна камиона у којима су се из касарне “Мекушје” у касарну “Логориште” превозили припадници активног и резервног састава ЈНА.

Након преговора и обећања хрватске стране да ће бити пуштени они су одложили оружје, а једна група заробљеника, углавном активних припадника ЈНА, одвезена је у просторије полиције, док је друга група од 17 војника српске националности, углавном резервиста из кордунашког села Крњак, спровођена пешице преко Коранског моста.

Чим су ступили на мост појавила су се униформисана лица са фантомкама на главама и почела крвави пир над њима.

– Тринаесторица су ликвидирана, неколико клањем у лежећем положају, а већина хицима из аутоматског оружја у стојећем положају. Тројица су се, међу њима и један са тешким повредама, спасили скоком са моста, док се четврти током ноћи са тешким повредама искобељао испод мртвих сабораца – наводи се у саопштењу.

За овај злочин у мају 1992. године започео је кривични прогон карловачког специјалца Михајла Мише Храстова, а завршио се у мају 2015. године пресудом Врховног суда којом је осуђен на четири године затвора због кривичног дјела против човечности и међународног права – противправним убијањем и рањавањем непријатеља.

Хрватско правосуђе је током 23 године суђења донело укупно седам пресуда Храстову за исто дело, да би га на крају ипак прогласило злочинцем, паралелно од њега правећи и жртву и пуштајући га 14 месеци пре истека казне на условни отпуст, наводе из Информационо- документационог центра “Веритас”.

Према анкети неких хрватских медија, девет од 10 Карловчана и данас сматра да Храстов није злочинац, него херој.

– Иако докази указују да је у ликвидацији резервног састава ЈНА учествовало најмање три лица и да је пуцано из најмање два различита оружја, надлежно хрватско тужилаштво се још не оглашава о питању евентуалног проширења оптужбе на остале извршиоце и наредбодавце овог једног од првих ратних злочина, у рату деведесетих година прошлог века, над припадницим ЈНА, у то време једине легитимне и регуларне војске у држави СФРЈ, у чијем саставу је формално-правно још увек била и Хрватска – истиче “Веритас”.