
ПОМЕН ЖРТВАМА ПОКОЉА У ВРАНИЋУ!
Удружење „20. децембар“ из Вранића и Центар за културу Барајево и ове године 20. децембра организовали су у Вранићу комеморацију поводом 79. годишњице од покоља 68 недужних житеља овог места који су починили четници Драже Михаиловића.
Владан Пантић, председник удружења „20. децембар“ подсетио је присутне на стравични догађај у ноћи 20. децембра 1943. године када су четници првог батаљона Авалског корпуса на најзверскији начин убили 68 житеља Вранића, међу којима је било 35 жена и деце. Био је то један од најсвирепијих четничких злочина у Другом светском рату, који, како је нагласио Владан Пантић никада нећемо и не смемо ни заборавити ни опростити.
Венце на спомен обележје у Вранићу, поред Удружења „20. децембар“ положиле су бројне делегације и грађани, међу којима и Делегација Удружења 6. и 35. Личке дивизије, од 5 чланова, ДРАГАНА СТОЈСАВЉЕВИЋ, МИЛИЦА ТОДОРИЋ, МИРКО БОШЊАК, ТОМИСЛАВ ПАВЛОВИЋ и ДОБРИВОЈЕ СИМИЋ (венац су почожили, М. Тодорић, Т. Павловић и М. Бошњак).

С лева, М.БОШЊАК, Д. СИМИЋ, М. ТОДОРИЋ, Д. СТОЈСАВЉЕВИЋ и Т. ПАВЛОВИЋ

Лево, НАКОН КОМЕМОРАЦИЈЕ И ЦЕРЕМОНИЈЕ ПОЛАГАЊА ВЕНАЦА у САЛИ ДОМА КУЛТУРЕ, У ВРАНИЋУ, ПРИКАЗАН ЈЕ ДОКУМЕНТАРНИ ФИЛМ „ВРАНИЋ ЗНА И ПАМТИ“, Десно, ВЛАДАН ПАНТИЋ, ПРЕДСЕДНИК УДРУЖЕЊА „20 ДЕЦЕМБАР“, ОБРАЋА СЕ ПРИСУТНИМА, УЗ НАПОМЕНУ, „НИКО И НИКАДА НЕ СМЕ ДА ЗАБОРАВИ“!

С лева, МИРКО БОШЊАК, МИЛИЦА ТОДОРИЋ И ТОМИСЛАВ ПАВЛОВИЋ, ТОКОМ ЦЕРЕМОНИЈЕ ПОЛАГАЊА ВЕНАЦА


79- а ГОДИШЊИЦА ЧЕТНИЧКОГ ЗЛОЧИНА У ВРАНИЋУ:
– Крвници ни децу нису поштедели!
У Вранићу код Београда, данас ће мо обележити 79 година од свирепог, да не може бити свирепији злочин, од стране припадника ЧЕТНИЧКОГ АВАЛСКОГ КОРПУСА, над 68 недужних становника, места Вранић! Тога дана, 20. децембра 1943. године, над 14 породица места Вранић извршен је „масакр – покољ“, за који се с правом може рећи, „ОПРОСТИТИ ДА – ЗАБОРАВИТИ НЕ“ и „НЕ ПОНОВИЛО СЕ“!
Пре свега у Вранићу смо, да не заборавимо један од најтужнијих догађаја за Вранић и Србију, да подсетимо на трагичан и болан биланс четничког злочина који се догодио пре тачно 77 година и то у ноћи између 20. и 21. Децембра, када су четници Авалског корпуса, Првог батаљона Посавске бригаде, лишили живота 68 житеља села. Клали су жене, децу, бебе… силовали и убијали…… Сатрли су 14 породица, редом…… !
За Вранић је био задужен Први батаљон Посавске бригаде Авалског корпуса ЈВуО под командом Спасоја Дрењанина – Зеке. На састанцима, на којима су присуствовали и командант корпуса мајор Трифковић, и командант бригаде капетан Коста Маринковић, уз помоћ сарадника из Вранића састављен је списак породица чији су чланови осумњичени за сарадњу са партизанима.
Направљен је план да се препад на све њих изврши ноћу, и то у току једне ноћи, како би се избегло да се неки склоне и побегну. Подељени у три групе, четници су извршили покоље у 14 кућа у селу чији су поједини чланови били сумњичени за одржавање везе са партизанима. У свим кућама побијени су сви укућани, осим петоро који су случајно преживели. Овај масакр био је најмасовнији у низу децембарских покоља на територији Авалског корпуса ЈВуО. Како се наводи, злочин у Вранићу није извршен у тајности, већ су четници и наредних дана остали у селу, а преживелима су строго забранили да говоре шта се десило.
Укупно је те ноћи убијено 68 особа, рачунајући и четника Бошка Јоксића. Од тог броја 15 је било млађе од 17 година, 35 је женског пола, а седморо је старијих од 60 година.Три особе, Зорка Ђоинчевић, Душан Ђорић и осмогодишња Даринка Илић, иако тешко рањени, преживели су покољ. Велисав Поповић, који се спасио тако што је боравио код свог рођака, четничког функционера, а чиија је комплетна породица страдала у покољу 20. децембра, заклан је од стране четника Посавске бригаде у фебруару, а Миодраг С. Тодоровић, који је у време клања породице био у Бањичком логору, заклан је од стране четника након пуштања из логора, 26. јула 1944.
У више наврата у Вранићу су четници заклали још неколико становника, тако да укупан број четничких жртава из Вранића износи 84, међу којима је и вранићки парох Бора Гавриловић. На спомен-дому у Вранићу налазе се плоче са именима 327 мештана погинулих у Првом светском рату, 5 мештана погинулих у Априлском рату, 38 стрељаних од стране немачке казнене експедиције 1941, 84 жртве четничког терора, и 62 борца погинула у НОВЈ. Према прикупљеним подацима, 32 мештана Вранића погинуло је у четничким и квислиншким формацијама или осуђено на смрт после рата, али се њихова имена не налазе на спомен-дому.
Како рече Владан Пантић, председник Удружења „20. децембар“, овде смо да се поклонимо сенима настрадалих, пред Спомен-домом у Вранићу.
- Одрастао сам слушајући очеву причу о најгорој, језивој ноћи, стравичном покољу недужног народа у селу Вранић, на други дан Светог Николе, када су крвници знали да ће сви бити у кућама – говори Пантић. – Из наше куће, деде Стевана Пантића, носиоца Албанске споменице, побијено је десеторо. Међу њима четворо деце, а малени Љуба, од непуне године, избоден је и заклан у колевци.
Била је то пре свега одмазда за непослушност и велики допринос Вранића у Народно- ослободилачком покрету и лек за четничке поразе, фрустрације и понижења.
- Зверски злочин, незапамћена трагедија и превелика туга за Вранић, не сме да буде заборављена. Много пута смо писали демантије и одговоре, молбе и апеле, објашњења, борећи се да се чује болна и потресна истина о злоделима Дражине војске, која данас себе представља као ослободиоце. Да одговоримо на лажи, увреде такозваних историчара, судија, хроничара попут оних да је злочин у Вранићу освета једног моћника, или партизана који су се пресвукли у четничке униформе… Не постоје лажи и измишљотине којима могу да се оперу крваве стазе и трагови тих злочинаца – нагласио је Владан Пантић!
Ево зашто треба, увек, на сваком месту и у свако време, говорити НЕ ПОНОВИЛО СЕ и то не само због чињенице што је „УДАРИО СРБИН НА СРБИНА“, већ и због 68 невино страдалих, деце, младих, одраслих и старих мештана Вранића и зато „ОПРОСТИТИ ДА, ЗАБОРАВИТИ НЕ“!





Документ и фотографије преузете из архиве Удружења „20 децембар“!
Наређењe које је командантима издао Дража Михаиловић два месеца пре покоља у Вранићу:“Наш авалски корпус са срезовима Гроцка, Врачар, Умка спава дубоким сном. На свим областима у непосредној близини Београда накотили су се комунисти и њихови симпатизери. Наређује се командантима, Јовановићу, Лазовићу, Калабићу и другима да најенергичније са југа на север… чистећи успут све срезове, нарочито срез космајски, нарочито је важно што пре очистити срезове Гроцка и Умка…“