Беорад – Лазаревац – Београд. Полазак у 09:00 часова испред ПТТ бр. 6, Савска улица. Возило: комби 8 +1 место. Превозник: „НЕДАЛ“ д.о.о. Београд. Возач: Влада, 063 – 71 – 07 – 612!

1. ВЕЉКО ЖИГИЋ – Вођа пта. Контакт телефон: 064 22 88 326
2. МАРИЈА ОБРАДОВИЋ
3. МИРЈАНА ЛАЛИЋ
4. МИЛИЦА ТОДОРИЋ
5. НАТАША ТОДОРИЋ
6. МИРКО БОШЊАК
7. ДОБРИВОЈЕ СИМИЋ

БРОЈ КОРИСНИКА: 7 +1 (возач)

ПЛАН И ПРОГРАМ ЈЕДНОДНЕВНЕ ПОСЕТЕ ЛАЗАРЕАВЦУ:

1. Наведена програмска активност, као део реализације Програма, „ Они што хоће да што прије забораве – спремни су да понове“, за период април 2022/март 2023. године, реализоват ће се захваљујући подршци Градске Управе града Београда, Секретаријата за социјалну заштиту, али и додатном ангажовању појединих чланова удружења, односно чланова Програмског Тима – ангажованих особа, задуженог за реализацију, не само наведеног програма, односно наведене програмске активности, већ задуженог и за реализацију Програма рада и активности удружења за 2022. годину, у целини!

2. У 11:00 часова – Присуствовање званичном обележавању: Полагање венаца, погинулим борцима Колубарске битке, у Крипти / Спомен костурници Храма Св. великомученика Димитрија
3. У 11:30 – 12:00 часова Све Делегације ће, код Споменика српском ратнику, у центру Лазаревца, пололожити веннце и одати почаст погинулим борцима и жртвама ратова 1912/1918. Године.

4. 12:30 часова – Завршетак наведеног обележавања и повратак за Београд. У ресторану „КОД БРАЦЕ“, ручак, а трошкове сносе чланови Делегације – корисници (Удружење обезбеђују ручак и освежење за возача)!

5. 15:30 – 16:00 часова, повратак у Београд!

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић предводиo je, 15. децембра 2022. године од 11 часова, државну церемонију поводом обележавања 108. годишњице од Колубарске битке.

Државна церемонија, полагање венаца, одавање почасти, обраћање званичника и пригодан уметнички програм, одржана je код Спомен-храма са костурницом Светог Димитрија у Лазаревцу.

Истог дана, полагањем венаца и одавањем државних и војних почасти и код Споменика српском ратнику у центру Лазаревца обележена je ова значајна годишњица.

Организатор државне церемоније је Одбор за неговање традиција ослободилачких ратова Србије у сарадњи са Општином Лазаревац.

Венце су положити и делегације Министарства одбране и Војске Србије, председник Градске општине Лазаревац, представници амбасада Аустрије, Мађарске, Чешке и Словачке у Републици Србији, удружења опредељених за неговање традиција ослободилачких ратова Србије и грађани!

Колубарска битка није само највећа савезничка победа остварена током 1914. године, већ је и уџбенички пример вештог стратегијског деловања малобројније и слабије опремљене оружане силе која је из дефанзиве успела да ток борби преусмери у брзу и изненадну офанзивну акцију. Тактика, примењена од стране генерала Живојина Мишића, након победе на Колубари одликованог чином војводе, представља јединствени пример војно-стратегијског преокрета који је безмало пораженој војсци донео најзначајнију победу у читавом Првом светском рату.Највећи број изгинулих у Колубарској бици, тачније 75 посто чине војници моравске јединице.

Каснија историјска дешавања, нарочито она после Другог светског рата, креирана од стране лојалних следбеника комунистичке револуције, начинила су једну историјску неправду ради очувања братства и јединства међу југословенским народима. Наиме, на предлог и наредбу тадашњег високог функционера комунистичке партије, Јована Веселинова, негде пред прославу педесетогодишњице Колубарске битке (1964. год), број од 250.000 српских војника који су учествовали у Колубарској бици је у спомен- костурници видно избрисан и преправљен на 120.000, а све то на рачун осталих југословенских народа, који су истини за вољу учествовали у Колубарској бици, али засигурно не на нашој, српској већ непријатељској страни. Када је ушао у спомен – костурницу и видео на зиду бројку од 25.0000, рекао је „Много је то“, и без скрупуле и трунке поштовања према тим жртвама одокативном методом рекао нека то буде например 120.000. Шта друго рећи до „српска срамота“. Прекрајали смо историју, одрицали се наших предака, очева, дедова, игнорисали смо њихове жртве на којима данас почива наша држава и наша слобода, стидели смо се свога имена и зато нам се данас дешава то што нам се дешава. Плашим се да из историје нисмо ништа научили, те смо дужни поново да је проживимо.

Свим овим жртвама за љубав и слободу свих нас нека је вечан помен, слава и хвала. Амин. (На основу казивања и дугогодишњег служења Богу у храму Св. Великомученика Димитрија у Лазаревцу протојереја ставрофора Живорада Јаковљевића).

РЕАЛИЗАЦИЈА:

11:00 – Храм Св. великомученика Димитрија – Обраћање представника Владе Србије и представника ГО Лазаревац. У Крипти Храма, полагање венаца и цвећа, уз културни програм. У име Удружења, венце су положили и одали почаст: МИЛИЦА и НАТАША ТОДОРИЋ и ДОБРИВОЈЕ СИМИЋ

У панорами Лазаревца лепотом и складом истиче се ХРАМ/ЦРКВА Светог великомученика Димитрија, подигнута на узвишењу изнад самог градског центра. Ова црква јединствена је грађевина и ван граница наше земље. У њеној крипти, на 37 м2, похрањене су кости настрадалих у Колубарској бици, највећој и најзначајнијој бици између српске и аустроугарске војске у Првом светском рату, вођеној крајем 1914. године. Са изградњом цркве почело се 28. септембра 1938. године, а довршена је 1949. године. У њеној крипти се налазе кости 20.000 српских јунака, заједно са костима 30.000 аустроугарских војника, што је јединствен случај у свету. Спомен костурница је редак пример хуманости једног народа који са својим погинулим војницима сахрањује и непријатељске.

Црква је грађена према архитектонском решењу цркве на Опленцу, по пројекту београдског архитекте Ивана Рика. Ово јединствено место у свету сваке године посети хиљаде туриста.

11:30 – 12:00 – Споменик српском ратнику, полагање венаца и цвећа! У име Удружења, венац/сузу су положили и одали почаст: МАРИЈА ОБРАДОВИЋ, МИРЈАНА ЛАЛИЋ и МИРКО БОШЊАК

Споменик Српском ратнику који се налази у самом центру Лазаревца подигнут је 1994. године на 80. годишњицу Колубарске битке; Споменик који симболично представља Српског ратника из Колубарске битке дело је академског вајара Драгана Николића из Београда.