ОБЕЛЕЖЕН 17. MART 2004. ДАН ПОГРОМА СРПСКОГ СТАНОВНИШТВА СА КОСОВА И МЕТОХИЈЕ
17.03.2004./17.03.2023. године, у Народном позоришту у Београду комеморативним скупом обележен Дан погрома са Косова и Метохије. На позив организаотора скупа, Одбора Владе Србије за неговање ослободилачких ратова, наведено скупу је присуствовала и Делегација Удружења 6. и 35. Личке дивизије, од 10 чланова и то: МИРЈАНА ЛАЛИЋ, БРАНКА МОСУРОВИЋ, МИЛИЦА И НАТАША ТОДОРИЋ, МИРКО БОШЊАК, СРЕТЕН РОДИЋ, ЖЕЉКО БУРСАЋ, МЛАДЕН СИМИЋ, РАДЕ ДУБАЈИЋ и ВЕЉКО ЖИГИЋ, у чије име се, организатору на позиву и овим путем захваљујем! Пар речи о догађају у вези са наведеним обележавањем:
Долазак међународних снага и институција међународне управе на Косово и Метохију 10. јуна 1999. године није решио проблем јужне српске покрајине, тако да су од тада па све до мартовског погрома, а и након њега, преостали косовски Срби и припадници других неалбанских националних заједница били приморани на то да се исељавају са својих огњишта, уништавана им је имовина, скрнављена су гробља и културна баштина, паљене цркве и манастири који су симбол постојања и трајања једног народа на територији коју насељава вековима. У периоду од јуна 1999. године до мартовског насиља 2004. године, више од 220 хиљада Срба и других неалбанаца изгнано је из покрајине, а 120 хришћанских светиња и споменика девастирано и уништено.
Насиље албанских екстремиста и етничко чишћење српског становништва које се догодило 17. и 18. марта 2004. године још једном је показало да ни постојеће институције у покрајини, ни институције међународне управе на Косову и Метохији нису испуниле свој задатак јер нису омогућиле стварно функционисање и постојање мултикултурног друштва у покрајини. Мартовски погром однео је неколико десетина живота, рањено је више стотина особа, протерано више од четири хиљаде Срба и других неалбанаца, запаљено више од 800 њихових домова и разрушено или тешко оштећено 35 православних храмова и споменика културе.
Председница Владе Србије, АНА БРНАБИЋ, обраћа се присутнима
Одговорном и храбром политиком Србија гради другачију будућност на Космету
Београд, 17. март 2023.
Председница Владе Републике Србије Ана Брнабицћ поручила је вечерас на обележавању 19 година од погрома Срба на Косову и Метохији да Србија данас одговорном и храбром политиком настоји да постави другачије темеље будућности у којој ће српска деца у покрајини имати безбрижно детињство.
Брнабић је на државној церемонији у Народном позоришту у Београду истакла да Србија води политику у којој ће мир а не бодљикаве жице обезбеђивати српске светиње, у којој Косово и Метохија остају наше и нагласила да сан о бољој будућности морамо да градимо заједно са Албанцима.
Данас одговорном и храбром државном политиком коју предводи председник Александар Вучић настојимо да та тај круг несреће, историје муке, страдања, неизвесности приведемо некако крају, настојимо да не заборављајући прошлост поставимо темеље другачије будућности у којој деца могу мирно да уживају и детињству, у којој њихови родитељи могу да створе нешто што неће бити срушено, рекла је Брнабић.
Ту будућност, како је нагласила премијерка, не гради Србија која пристаје на све и која је спремна на понижења.
Сасвим супротно, ту будућност може да изгради Србија која је јача него што је икада била, поносна, храбра, која води самосталну политику у складу са својим интересма и интересима свог народа и свих који у њој живе, рекла је премијерка.
Она је нагласила да је требало много труда и времена да Србија постане таква земља, да почне да побеђује и верује у себе.
Требало је много времена да се пробуди и отресе неправде, види јасан пут испред себе, рекла је она и нагласила да је за то што је Србија таква заслуга председника Александра Вучића, али и свих грађана и свих који су у такву политику и такву Србију веровали.
То је Србија, како је нагласила, која је довољно јака и самостална да ствари назива правим именом и не користи еуфемизме да ублажи злочине чињене над њом.
Погроми за нас никада више неће бити немири, нити агресије и интервенције, једино таква Србија има шансу, снагу и визију да заштити своје нациоанлне интересе и заштити своју прошлост и утре пут чак и када делује да га нема, за бољу и успешнију будућност, рекла је она.
Према њеним речима, данас је свима у Србији и свету јасно да никаквих „олуја и погрома“ српског народа више неће бити и да би данас у оваквој Србији такви злочини били немогући.
Та времена су прошла, Србија више не забија главу у песак, јер није способна да уради више од тога. Никада више не смемо да допустмо да Србија буде слаба да не можемо да обезбедимо опстанак свог народа на Косову и Метохији, рекла је она.
Брнабић је нагласила да су наши захтеви и очекивања рационални, да су наш национални интерес мир и стабилност, како за нас тако и за све друге са којима делимо овај део Европе.
Не желимо да главно обележје српско-албанских односа буде ишчекивање конфликта. Ниједан народ не може да оствари пуне потенцијале у атмосфери сталне мржње и неповерења. Важно је да ту страницу историје покушамо да затворимо и отворимо будуће у којима ћемо бити упућени једни на друге и вођени заједничким интересом, рекла је Брнабић и нагласила да то не изгледа једноставно, али да је то пут без праве алтернативе.
Премијерка је истакла да су наше црвене линије апсолутно јасне када је реч о Косову и Метохији и наша спремност на дијалог и на мирно решавање несугласица израз је наше снаге и одговорности, а не колебања и слабости.
Она је додала да Србија на неке ствари никада неће моћи да пристане, али ће настојати да себи и свима у региону буде боље.
Обележавању Дана сећања на погром на Косову и Метохији, који се догодио 17. марта 2004. године у Народном позоришту присуствовали су председник Скупштине Србије Владимир Орлић, министри Никола Селаковић, Ђорђе Милићевић, Томислав Жигманов, Јелена Беговић, Дубравка Ђедовић, Михаило Јовановић, Дарија Кисић и Раде Баста, директор Канцеларије за Косово и Метохију Петар Петковић, народни посланици и представници Града Београда.
Државној церемонији су присуствовали и представници војске Србије, СПЦ и верских заједница, борачких удружења, дипломатског кора, као и породице страдалих.
Током насиља на Косову и Метохији 17, 18. и 19. марта 2004. године убијено је најмање 27 особа, од којих 16 Срба, повређене су стотине Срба, као и десетине припадника међународних снага који су се сукобили са албанским екстремистима штитећи нападнуте и њихову имовину и храмове.
Током погрома порушено је 935 српских кућа и запаљено 35 верских објеката, укључујући 18 споменика културе, међу којима и древна црква Богородице Љевишке.
Стоје, БРАНКА МОСУРОВИЋ и ВЕЉКО ЖИГИЋ, седе, с десна, РАДЕ ДУБАЈИЋ, ЖЕЉКО БУРСАЋ, СРЕТЕН РОДИЋ, МЛАДЕН СИМИЋ, МИРЈАНА ЛАЛИЋ, МИЛИЦА ТОДОРИЋ, МИРКО БОШЊАК и НАТАША ТОДОРИЋ