Удружење 6. личке дивизије, Београд

ОДРЖАНА СВЕЧАНА СЕДНИЦА УДРУЖЕЊА И ОБЕЛЕЖЕН 08.04.1945. ДАН ОСЛОБОЂЕЊА ЛИКЕ У ДРУГОМ СВ. РАТУ

8. априла 2023. године, у Сали на I спрату ДОМА РВИ Београда, на адреси Савски Трг 9, са почетком у 11:00 часова, одржана је, СВЕЧАНА СЕДНИЦА УДРУЖЕЊА, У ПРОШИРЕНОМ САСТАВУ, УЗ ПРИСУСТВО ВЕЋЕГ БРОЈА ЧЛАНОВА УДРУЖЕЊА, АЛИ И „ГОСТИЈУ“ – ЧЛАНОВА САРАДНИЧКИХ УДРУЖЕЊА, ИНСТИТУЦИЈА И ОРГАНИЗАЦИЈА ! Позиву, као и много пута до сада, одазвали су се представници, Удружења бораца Кордуна, 8. кордунашке народноослободилачке ударне дивизије, ратова 1990 – 1999. и потомака, у име којих се захвалио на позиву и обратио Скупу, СВЕТОЗАР ГВОЗДИЋ.

Повод одржавања наведене Седнице је свечано обележавање 08. априла 1945. године, Дана ослобођења Лике, у Другом светском рату, као део програма “ КО СМЕ И ХОЋЕ, ТАЈ И МОЖЕ“, чију је реализацију подржао Секретаријат за социјалну заштиту градске управе града Београда, за период реализације април 2023/март 2024 године. Наведеној Седници је укупно присуствовало око 25 присутних. Након минутe ћутања одавања почасти свим погинулим борцима и жртвама НОР-а 1941/45 и погинулим и несталим борцима и жртвама ратова 1990/99, као и умрлим члановима Удружења, председник Удружења, ВЕЉКО ЖИГИЋ, позвао је чланове организационог одбора – Радног тела, МАРИЈУ ОБРАДОВИЋ И МИРКА БОШЊАКА, да заузму своја места, након чега је, о данима и борбама за ослобођење Лике, у Другом светском рату, поднеo уводно излагање, и о истом поднео пригодни реферат. Да не буде само говора о борбама и ослобођењу, o Лици некад и сад, побринули су се МИРЈАНА ЛАЛИЋ, члан удружења, која је прочитала неколико песама посвећених НОР-у 1941/45. и МИЛКА Ј. ШОЛАЈА, члан Удружења и члана/ца Клуба књижевника Србије, која је прочитала неколико својих завичајних песама о Лици и Личанима Након завршетка свечаног дела Седнице, уз скромно освежење наставило се дружење свих присутних, али и евоцирање успомена и то не само na НОР, већ и успомена и сећања на Лику и Личане.

УКРАТКО О ОСЛОБОЂЕЊУ ЛИКЕ У II Св. рату

Напад 4. армије почео је 20. марта ујутро, главним снагама правцем Горњи ЛапацДоњи ЛапацНебљуси према Бихаћу, а помоћним правцем УдбинаКореницаПријебој. У борбама 20. и 21. марта 4. армија је разбила непријатељске снаге и ослободила Горњи и Доњи Лапац, Небљусе, Удбину, Мекињар, Подлапац, Бунић, Кореницу, са делом снага форсирала Уну код Мартин Брода и ухватила везу са деловима 4. корпуса. Због могућности да Немци из рејона Бихаћа угрозе десни бок и позадину армије при њеном наступању на северозапад, Штаб 4. армије наредио је да 26. дивизија у садејству са 4. корпусом заузме Бихаћ. У борбама од 22. до 24. марта непријатељске снаге у Бихаћу су биле окружене. У међувремену су Немци упутили окруженим снагама у помоћ 104. ловачку дивизију из Босанске Крупе и јаче снаге 20. ловачког и 4. полицијског пука из 13. усташко-домобранске дивизије из Карловца; 26. дивизија продрла је 4. марта у град, а ноћу 25/26. марта сабила непријатеља на мали простор; до опкољених непријатељских снага, у критичном моменту по њих, пробили су се делови немачке 104. ловачке дивизије, али у наставку уличних борби непријатељске снаге биле су приморане да се ноћу 27/28. марта повуку у правца Острошца, а 26. дивизија и делови 4. корпуса заузели су град. Операције за ослобођење западне Лике и Хрватског приморја почеле су 4. априла. Тога дана 4. армија је разбила 392. легионарску и 11. усташко-домобранску дивизију на целој ширини фронта од Плитвичких језера до Јадранског мора, са делом снага избила на линију Пријебој—Чудин кланац—Лешће, раздвојила непријатељске снаге у Госпићу од оних у Оточцу, заузела Коњско брдо и Каперановац, Лички Осик, продрла у Госпић, ослободила Сушањ, а ноћу 4/5. априла и Карлобаг; исте ноћи делови 9. дивизије искрцали су се у Дињишкој ували и сутрадан ослободили острво и град Паг. За то време делови 4. корпуса избили су на линију БрињеОгулин и одсекли непријатељске снаге у Лици од оних у рејору Карловца. У наставку борби делови армија су 6. априла ослободили Оточац, ноћу 7/8. априла Модруш и Јабланац и пресекли комуникацију СењНови Винодолски, а 10. априла ослободили Јосипдол, Личко Петрово Село и Огулин.

 

Жртве Другог светског рата у Лици

Сада пок. СВЕТОЗАР ЛИВАДА је истицао, да се значајнији губитак становништва Лике догодио за време Првог, а посебно Другог светског рата и то из редова оба народа и на обе зараћене стране: квислиншко-фашистичке и антифашистичке, као и низа паравојних формација.

„О тим губицима не постоје сређени подаци за подручје Лике, али сасвим је реално претпоставити да су релевантни за развој становништва Лике. Примера ради, навешћемо парцијалне податке Хисторијског архива Kарловац о људским губицима у неким котаревима Лике током грађанског рата 1941-1945. само на антифашистичкој страни, који се односе на пале борце НОП- а, цивилне жртве фашистичког терора и умрле особе од тифуса котар Госпић и котар Перушић укупно 3.267 жртава. Kотар Kореница и котар Удбина укупно 6.399 жртава, Доњи Лапац 3.267, општина Оточац и општина Бриње укупно 625, Плашчанска долина и околина 7.000 жртава – свеукупно, то је 23.508 жртава“.

Међутим, не треба заборавити да је Други светски рат био и период ужасног погрома и геноцидне политике тадашње Независне државе Хрватске, и да је Лика била једно од великих стратишта управо такве стратегије.

„Усташе су се сурово обрачунале са личким Србима већ на почетку Другог светског рата. У Лици је, поред Госпића, у Јадовну, 1941. основан први ликвидациони логор за Србе, Јевреје и друге са 37 околних стратишта, где су се разним мануелним начинима усмрћивале жртве, по чему је тај логор јединствен у Европи. Истраживањем је утврђено да је у том логору убијено више од 40.000 људи из свих крајева Хрватске, међу којима знатан број из Лике. Друго веће стратиште је бездан у Пребоју, насељу подно Мале Kапеле у Плитвичкој субрегији, који је прогутао на стотине српских житеља из околних насеља, углавном Личана. Осим тога, Србе из Лике су одводили и на друга оближња стратишта, као што су Гаравице поред Бихаћа, где је усмрћено више од 12.000 Срба.“

У раду Седнице учествовали, лево РАДОВАН ЗОРИЦА и ВЕЉКО ЖИГИЋ

Горе, МИЛКА Ј. ШОЛАЈА чита своје песме о Лици и Личанима, доле МИРЈАНА ЛАЛИЋ, чита песме о НОР-у 1941/45. године