
ПОСЕТА КОСМАЈУ И ОБЕЛЕЖАВАЊЕ 02. 07. 1941. ДАНА ФОРМИРАЊА КОСМАЈСКО – ПОСАВСКОГ п/о
Београд – Ауто пут (Мали Пожаревац) – КОСМАЈ – Београд. Полазак у 08:30 часова, испред ПТТ 6. ул Савска Превозник: „НЕДАЛ“ д.о.о. Комби возило, места 8 + 1.
Возач: Влада, 064 6513194.
У 08:15 часова, код ПТТ преузима се венац/суза, цвећарка ЈЕЛЕНА, 060 33 44 693
СПИСАК КОРИСНИКА ПОСЕТЕ:
- ВЕЉКО ЖИГИЋ –Вођа пута – Делегације
- РАДОВАН ОБРАДОВИЋ
- ДОБРИВОЈЕ СИМИЋ – БАРАЈЕВАЦ
- БРАНКА МОСУРОВИЋ
- МИРЈАНА ЛАЛИЋ
- ДУШАН СУРЛА
- РАЈКО АНДРИЋ
УКУПНО 7 + 1 КОРИСНИК ПОСЕТЕ!
Још једно успешно обележавање значајних датума и догађаја из Ослободилачких ратова Србије, као део реализације програма „КО СМЕ И ХОЋЕ, ТАЈ И МОЖЕ“, којег самостално реализује удружење, за период реализације, април 2023/март 2024. горине и то захваљујући подршци градске управе града Београда – Секретаријата за социјалну заштиту, којој се и овим путем искрено, од срца, захваљујемо!!!!
Наведену посету искористило је 7 чланова удружења – КОРИСНИКА и то: МИРЈАНА ЛАЛИЋ, БРАНКА МОСУРОВИЋ, ДУШАН СУРЛА, РАЈКО АНДРИЋ, ДОБРИВОЈЕ СИМИЋ, РАДОВАН ОБРАДОВИЋ И ВЕЉКО ЖИГИЋ!
Наведено обележавање и више него успешно су организовали ОО УБНОР-а Младеновац и Сопот и Секција Космајског партизанског одреда. Скупу су се обратили:
Путовање (полазак у заказано време, 08:30 часова), боравак и повратак за Београд (око 14 часова), реализован по плану и програму, односно по предвиђеним програмским активностима и то:
- ЦЕРЕМОНИЈА ПОЛАГАЊА ВЕНАЦА И ОДАВАЊЕ ПОЧАСТИ – На планини Космај, налази се споменик палим борцима Народно ослободилачке борбе, у Другом светском рату, у којој је веома важну улогу и то не само у космајском крају, већ и далеко шире одиграо космајско-посавски партизански одред. Страдалим борцима, припадницима овога одреда, на врху Космаја 1971. године подигнут је споменик. Споменик на Космају посвећен палим борцима у Другом светском рату израђен је по замисли вајара Војина Стојића и архитекте Градимира Медаковића. Споменик је својеврсни знак распознавања Космајског краја и целе Шумадије, са крацима који симболизују слободарски искру. Између стубова, на тлу је кружни постамент који симболизује вечни пламен. Споменик је подигнут 1971. као сећање на жртве и борбу Космајско-посавског партизанског одреда. По ободу бронзаног поклопца постамента исписан је текст: „Младеновчани, Грочани, Смедеревци, Подунавци, Јесеничани, Поморавци, Београђани, Посавци, Врачарци и Космајци – јули 1941. године мај 1945. године.“У име Удружења венац су положили и одали почаст, БРАНКА МОСУРОВИЋ, ДОБРИВОЈЕ СИМИЋ и РАДОВАН ОБРАДОВИЋ!
- ПОЗДРАВНИ ГОВОРИ: У име ГО Сопот, председник, Живорад Милосављевић, у име ГО Младеновац, председник, Владан Глишић, у име СУБНОР-а Београда, председник Бора Ерцеговац, пуковник у пензији и у име СУБНР-а Србије, председник Видосав Ковачевић, генерал у пензији.
Обележавању на Космају, присуствовале су бројне делегације локалних органа власти ГО Београда, СУБНОР-а и УБНОР-а, на свим нивоима, као и друга борачка Удружењa, а која негују традиције ослободилачких ратова Србије, у целини! Многобројне Делегације наведених, положиле су венац и одале и више него заслужену почаст!
Наведени споменик је вечити симбол једног времена, као што је и само сећање на јединствени антифашистички отпор народа Србије и овога дела Шумадије сваком виду насиља и терора, злочина, окупације и издаје. Он je доказ да су радници, сељаци, студенти и прекаљени активисти у саставу Космајског партизанског одреда, или окупљени под његовим окриљем, били на правој страни, на страни победника.
Неговањем сећања на њихова херојска дела, шаљемо поруку новим поколењима да чувају слободу као светињу.
Нека је вечна слава палим борцима, а свима нама завет да чувамо и градимо нашу заједничку отаџбину на темељима идеала за које су се они борили!.
У оквиру свечаности приређен је и пригодан уметнички програм.
КОСМАЈСКО – ПОСАВСКИ ПАРТИЗАНСКИ ОДРЕД,
Формиран је на Космају, 2. јула 1941. године. На том састанку учествовало је 40 комуниста Срезова космајског и посавског (Обреновац-Умка). Формиран је штаб и четири чете. За команданта одреда одређен је Коча Поповић. Прве акције почињу током јула исте године, ситне и крупне саботаже, рушење телефонских стубова, мостова, пруга, резоружавање жандармеријских власти, забрана рада органима окупаторске власти. Одред је првим акцијама почео да привлачи све већи број чланова и окупатор ради обезбеђивања шире околине Београда, пре свега комуникације преко пруге Београд – Ниш, августа 1941. године предузима офанзиву на Космај у којој учествује око 15.000 војника. Већи део одреда био је ван Космаја, а у борбама je погинуло 28 бораца Космајског одреда. Одред је новембра 1941. године захваћен првом непријатељском офанзивом и са осталим партизанским снагама повлачи се у Санџак. У тренутку напуштања свог подручја оперативног рада одред је бројао око 250 бораца. У Санџаку учествује у борбама, када почетком јануара 1942. године, добија наређење да се врати у западну Србију и одатле на своју територију, Космај. Приликом повратка Космајски одред доживљава свој највећи пораз. Опкољен у атару села Тулеж близу Лазаревца на једном малом простору гине преко 30 бораца, а више од тога је рањено. Из тих борби преживело је свега 35 бораца. Од преживелих формира се једна чета да би се у пролеће 1943. (6. маја) поново формирао посебан Космајски одред који наставља са акцијама све до свог укључења у масовније партизанске формације у октобру 1944. године, у време борби за ослобођење Београда. Половином септембра 1944. године Космајском партизанском одреду је припојен Други тамнавско – посавски батаљон и он је реорганизован у Космајску народноослободилачку бригаду. Бригада је у октобру ушла у састав Шесте личке пролетерске дивизије „Никола Тесла“ и добила назив 22. српска бригада.
Због претрпљених губитака, на Сремском фронту, бригада је расформирана 7. марта 1945. године. Одликована је Орденом народног ослобођења са златним венцем.
Током свог четворогодишњег постојања Космајски одред је имао велику подршку народа и околних села што је довело до тога да Немци и четници у знак одмазде врши масовне покоље и стрељања у Дражевцу, Друговцу, Вранићу, Малом Пожаревцу …
Космајски народноослободилачки партизански одред „Раде Јовановић Радован“, настао је 31. јула 1941. године реорганизацијом дотадашњег Космајско-посавског НОП одреда, који је био формиран 2. јула 1941. на планини Космају и имао пет чета са око 250 бораца. До реорганизације овог партизанког одреда дошло је јер су дејства посавских чета била усмерена на подручје Посавине, а космајских на Подунавље и околину Младеновца.
Први командант Одреда био је Милутин Миле Тодоровић, професор, а политички комесар Јован Јерковић, радник.
Космајски партизански одред имао је у почетку две чете с укупно 94 борца, средином августа нарастао је на четири чете, а у септембру је имао око 250 бораца. Септембра 1941. године Одред је понео име Радета Јовановића Радована, у знак сећања на заменика команданта одреда, који је погинуо 25. септембра у близини Сопота. Он је касније проглашен за народног хероја.
Одред се крајем 1941. године са главнином партизанских снага повукао у Санџак, али се по наређењу Врховног штаба НОП и ДВЈ, почетком 1942. вратио у Србију и у тешким борбама током фебруара био је разбијен на више група. Одред је поново формиран 6. маја 1943. године код села Ковачевца.
Споменик Космајском партизанском одреду (познат и као Споменик палим борцима Космајског одреда) је споменик који се налази на Малом вису, једном од три врха планине Космај. Споменик је изграђен 1971. године и посвећен је Космајском партизанском одреду, који је у току Народноослободилачког рата од 1941. до 1944. године дејствовао на овом терену. Налази се у селу Кораћица, у општини Младеновац и монументалних је димензија — основа споменика износи 18, а висина 30 метара. Аутори споменика су вајар Војин Стојић и архитекта Градимир Медаковић.

С лева, ДОБРИВОЈЕ СИМИЋ, МИРЈАНА ЛАЛИЋ, РАДОВАН ОБРАДОВИЋ, ВЕЉКО ЖИГИЋ, БРАНКА МОСУРОВИЋ, РАЈКО АНДРИЋ И ДУШАН СУРЛА

С лева, М.Лалић, Р.Обрадовић, Б.Мосуровић и Д.Симић, пре церемоније полагања венаца, доле, с лева, Р.Обрадовић, Б.Мосуровић и Добривоје Симић, током церемоније полагања венаца


Горе, са председником ГО Сопот, Живорадом Милосављевићем и председником ГО Младеновац, , Владаном Глишићем, доле, В.Жигић са Ж.Милосављевићем
