Дана, 16.11.2023. године, ГЛЕ ЧУДА, на МЕЂУНАРОДНИ ДАН ТОЛЕРАНЦИЈЕ, у великој дворани ГО Нови Београд, на позив организатора, присуствовали смо (МИЛИЦА ТОДОРИЋ, РАДЕ ДУБАЈИЋ и ВЕЉКО ЖИГИЋ) трибини о заштити права лица која полажу право на некретнине у Републици Хрватској. На трибини су учествовали: Јелена Борић, СНВ из Загреба, Ратко Бубало, ХЦИТ из Новог Сада, Петар Анђић, Комесаријат за избјеглице и Вера Љубојевић из Панчева. Модератор и уводничар у теме, био је Милојко Будимир, генерални секретара Удружења Срба из Хрватске. Трибина је изазвала велико интересовање што се видело по учешћу у дискусији, а било је око 80 (мало, требало је бити 180) присутних избјеглих и прогнаних Срба из Хрватске, представника Удружења, Завичајних клубова, Савеза, Асоцијација, Координација и сл. Овакву активност морамо наставити и никада се не смемо одрећи имовине која је после нашег прогона остала у Хрватској, нагласио је М.Будимир.

БЕОГРАД, 16. НОВЕМБРА /СРНА/ – Срби који полажу право на некретнине у Хрватској морају да буду активни у остваривању и заштити власничких права да би избјегли ризик да њихова имовина пређе у власништо других, речено је данас у Београду на скупу посвећеном заштити српске имовине у Хрватској.

„Морамо да се изборимо за српску имовину у Хрватској, јер се њена укупна вриједност процјењује на око 30 милијарди евра. Јасно је да је ријеч о огромном богатству и морамо учинити све да почне рјешавање имовинске проблематике Срба у Хрватској“, истакао је генерални секретар Удружења Срба из Хрватске Милојко Будимир. Отварајући трибину „Заштита права лица која полажу право на некретнине у Хрватској“, Будимир је указао да је опасност од тога да српска имовина пређе у власништво других порасла након што је 30. јуна истекао десетогодишњи мораторијум на продају државног и приватног пољопривривредног земљишта.

Он је оцијенио да је реално очекивати да престанком мораторијума порасте цијена пољопривредног земљишта, што ће довести до покушаја неовлаштеног кориштења, разних манипулација и злоупотреба власничких права, посебно када је ријеч о лицима која полажу право на пољопривредно земљиште у Хрватској, а живе у Србији. „Да су могуће манипулације, злоупотребе и узурпација власничких права показују, између осталог, појаве неовлаштеног остваривања новчаних подстицаја појединцима и компанијама који су пријављени на туђе парцеле без знања власника пољопривредног земљишта“, рекао је Будимир.

Осим тога, каже, у неким мјестима у Хрватској у току су поступци оснивања, допуне или обнове земљишних књига гдје се заинтересоване стране позивају да измијене, допуне или упишу неки упис и пријаве доставе општинским судовима. Будимир је напоменуо да се дешава да се људи не јаве на вријеме на те огласе, јер за њих често и не знају, а онда хрватски органи њихову имовину додјељују другима да на њој држе стоку или да је обрађују, за шта им дају и подстицаје. „Овдје у Србији нема ниједне институције која би се бавила том проблематиком. Ово је прилика да од институција у Србији и од међународне заједнице тражимо да почну рјешавати проблеме Срба у Хрватској, јер је обећано да их неће бити када Хрватска уђе у ЕУ“, рекао је Будимир и додао да су упркос свему проблеми остали неријешени. Он је најавио да ће његово и остала удружења Срба из Хрватске, у договору са Министарством спољних послова Србије, Управом за дијаспору и Комесаријатом за избјеглице, тражити да у Београду буде отворена канцеларија која би помогла људима да се боре за своја имовинска права у Хрватској и да сазнају шта се дешава са њиховом имовином. На трибини су говорили и правници Петар Анђић из Комесаријата за избјеглице Србије и Јелена Борић из Српског народног вијећа из Загреба, те су ову прилику искористили да позову Србе у Србији, који посједују имовину у Хрватској, да спроведу оставинске поступке ако то до сада нису учинили и да ураде све што могу да заштите своје некретнине и земљиште. У томе ће им, како је наглашено, помоћи и Комесаријат и СНВ. Вера Љубојевић из панчевачког Центра за књиговодствене и правне послове указала је на случај мјеста Дрежница код Огулина, гдје је општински суд током рата у Хрватској све земљишне књиге ставио ван снаге, уз образложење да су „истрошене и неупотребљиве“. Према њеним ријечима, то је био темељ за бројне злоупотребе које се спроводе до данас с циљем да се Срби лише права власништва над својом имовином. Ратко Бубало из Хуманитарног центра за интеграцију и толеранцију из Новог Сада истакао је да је та организација издала Приручник за лица која полажу право на некретнине у Хрватској и позвао све заинтересоване да се јаве Центру како би ријешили своје имовинске проблеме у Хрватској.