У знак сећања на оснивање Космајско – посавског партизанског одреда, 2. јула 1941. године на простору планине Космај, представници општина Младеновац и Сопот, као и удружења бораца и грађана, међу којима и представници Удружења 6. и 35. Личке дивизије…… МИРКО БОШЊАК, ЉУБИНКА БОЈОВИЋ и БРАНКА МОСУРОВИЋ (положили венац и одали почаст) и БОГДАН ЂУКИЋ, положили су венце на спомен обележје на Космају.

Традиционална свечаност на врху Космаја, испод стубова монументалног споменика, завршена је пригодним уметничким програмом.

Још једно успешно обележавање значајних датума и догађаја из Ослободилачких ратова Србије, као део реализације програма “ Ослободилачки ратови Србије – Неговања традиције“ , чију је реализацију подржао Секретаријат за социјалну заштиту градске управе града Београда „, којег самостално реализује удружење, за период реализације, април 2024/март 2025. горине, којem се и овим путем искрено, од срца, захваљујемо!!!!

КОСМАЈСКО – ПОСАВСКИ п/о

Космајско-посавски партизански одред формиран је на Космају, 2. јула 1941. године. На том састанку учествовало је 40 комуниста Срезова космајског и посавског (Обреновац-Умка). Формиран је штаб и четири чете. За команданта одреда одређен је Коча Поповић.Прве акције почињу током јула исте године, ситне и крупне саботаже, рушење телефонских стубова, мостова, пруга, резоружавање жандармеријских власти, забрана рада органима окупаторске власти. Одред је првим акцијама почео да привлачи све већи број чланова и окупатор ради обезбеђивања шире околине Београда, пре свега комуникације преко пруге Београд – Ниш, августа 1941. године предузима офанзиву на Космај у којој учествује око 15.000 војника. Већи део одреда био је ван Космаја, а у борбама je погинуло 28 бораца Космајског одреда. Одред је новембра 1941. године захваћен првом непријатељском офанзивом и са осталим партизанским снагама повлачи се у Санџак. У тренутку напуштања свог подручја оперативног рада одред је бројао око 250 бораца. У Санџаку учествује у борбама, када почетком јануара 1942. године, добија наређење да се врати у западну Србију и одатле на своју територију, Космај.

Приликом повратка Космајски одред доживљава свој највећи пораз. Опкољен у атару села Тулеж близу Лазаревца на једном малом простору гине преко 30 бораца, а више од тога је рањено. Из тих борби преживело је свега 35 бораца. Од преживелих формира се једна чета да би се у пролеће 1943. поново формирао посебан Космајски одред који наставља са акцијама све до свог укључења у масовније партизанске формације у октобру 1944. године, у време борби за ослобођење Београда. Половином септембра 1944. године Космајском партизанском одреду је припојен Други тамнавско-посавски батаљон и он је реорганизован у Космајску народноослободилачку бригаду. Бригада је у октобру ушла у састав Шесте личке пролетерске дивизије „Никола Тесла“ и добила назив 22. српска бригада. Због претрпљених губитака, на Сремском фронту, бригада је расформирана 7. марта 1945. године. Одликована је Орденом народног ослобођења са златним венцем.