ЈЕДНОДНЕВНА ПОСЕТА ТЕКЕРИШУ – ОБЕЛЕЖАВАЊЕ 110-е ГОДИШЊИЦЕ „ЦЕРСКЕ БИТКЕ“

Београд–Текериш–Београд. Полазак у 11:30 часова, код ПТТ бр.6. ул. Савска. Превозник:
„НЕДАЛ“ д.о.о. Комби возило, места 7 + 1. Возач: Жарко

1. МИРКО БОШЊАК – Вођа пута – Делегације.
2. МИЛИЦА ТОДОРИЋ – Заменик Вође пута – Делегације,
3. НАТАША ТОДОРИЋ
4. ЉУБИНКА БОЈОВИЋ
5. БОСИЉКА ИЛИЋ
6. БРАНКА МОСУРУВИЋ

УКУПНО 6 + 1 КОРИСНИК ПОСЕТЕ!

Наведену активност – обележавање, Удружење реализује као део реализације Програма/Пројекта, „Ослободилачки ратови Србије – Неговања традиције“, чију реализацију је подржао град Београд, Секретаријат за социјалну заштиту, за период реализације април 2024/март 2025. године и Програма/Пројекта, „КО НЕМА ПРОШЛОСТИ, НЕМА НИ БУДУЋНОСТИ“, чију реализацију је подржало Министарство за рад, борачка и социјална питања, за период реализације од 6 месеци, август 2024/ јануар 2025. године“, којима се и овом приликом захваљујемо!

Србија вечно на страни мира

• Србија ће вечно бити на страни мира.

• данашња Србија исто храбра као што је била пре 110 година

• вођена најсветлијим примером патриотизма церских јунака, увек борити за мир и слободу.

• Србија je и увек ће бити, вођена мудром политиком, слободна држава, која јесте и која ће вечно бити на страни мира, разумевања, толеранције и сарадње.

• Само у слободи и миру наша земља може да иде напред, да привредно и економски јача, да својим грађанима буде још боље место за живот.

• Храбра српска војска je пре 110 година извојевала прву савезничку победу у Првом светском рату, против знатно јаче и опремљеније војске, против силе над силама и да данас, не само у Текеришу, већ у Србији, у целини, сви треба да осећају бескрајни понос и неизмерно поштовање према церским јунацима, који су се борили, не само за своју, већ и за све будуће генерације.

• Понос и поштовање према онима који су симбол јунаштва, части, поштења и одлучности у борби за слободу, онима којима је реч отаџбина била светиња. На томе ће им Србија заувек бити захвална!, Државна церемонија полагања венаца и одавања почасти поводом обележавања 110 година од Церске битке одржана је данас у спомен-комплексу „Церска битка“ у Текеришу, код Лознице.

Делегација Министарства одбране, коју је предводио државни секретар Миле Јелић и делегација Војске Србије, коју је предводио начелник Оперативне управе Генералштаба генерал- мајор Тиосав Јанковић, положиле су венце у спомен-комплексу.

Државну церемонију предводио је изасланик председника Републике Србије Александра Вучића министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Немања Старовић.

Венце су положили представници локалне самоуправе, удружења и грађана опредељених за неговање традиција ослободилачких ратова, Међу којима и представници Удружења бораца 6. и 35. Личке дивизије, из Београда (НАТАША ТОДОРИЋ, БРАНКА МОСУРОВИЋ и БОСИЉКА ИЛИЋ), као и представници дипломатског и војно-дипломатског кора.

Церска битка, која се одиграла током августа 1914. године, једна је од најзначајнијих и највећих победа Српске војске у Првом светском рату и представља блистав пример тактички добро осмишљене и остварене војне операције.

Говор изасланика председника Републике Србије и министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Немање Старовића

Пре сто и десет година , на падинама Цера, писала се војна историја Србије и Европе. Ратни соколови са Хабзбуршког двора, после година чекања, у лето 1914. године , добили су своју шансу да крену, у како су планирали, казнену експедицију против државе која се дрзнула да се бори за своја права и правду. Овакви планови и намере су произвеле први документовани геноцид кроз који је прошао српски народ у XX веку.

У Прокламацији о рату, престолонаследник Александар Карађорђевић је крајем јула 1914. године између осталог нагласио : „ У нашој славној прошлости, старијој и новијој, има доста сведочанства, да Србин, кад је сложан, може победити много већег противника. Посведочимо још једанпут, да се Србин уме жртвовати за своју Отаџбину и Обилићким пожртвовањем одбранити је пред многобројним, охолим непријатељем. Срби, браните свом снагом своје огњиште и српско племе“.

Стихови наше химне, „Слога биће пораз врагу“ као да су били опомена и лекција ондашњем али и садашњем нараштају шта се мора радити у временима великих ломова и изазова.

Прекаљена и искуством обогаћена у Балканским ратовима, предвођена способним командантима, а истовремено свесна да брани националну независност, српска војска се одлучно спремала за одбрану свог народа и отаџбине.

Први удар солдатеске Бечког двора био је у Мачви, када су аустроугарске јединице, прешле реку Дрину и извршиле стравичне злочине над српским цивилима у Шапцу, Лозници, Осечини и Крупњу. Српска војска под командом Степе Степановића је силовито одговорила на ову безумну агресију и после девет дана крвавих борби остварила велику победу у Церској бици 24. августа 1914. године.

На самом почетку рата српска војска је била неоправдано потцењена како од стране непријатеља, пре свега Аустроугарске, тако и од самих савезника из Антанте. Зато и не чуди запрепашћење и изненађење европске и светске јавности на самом крају те прве ратне године, када је већ прежаљена Србија однела надљуске победе над бројчано и технички надмоћнијом аустроугарском армијом.

Велики православни празник Преображење, као да је тада најавио и преображење српског војника у див јунака који је са несаломивом вољом бранио своју кућу и поља. И данас, када се Србија успешно преображава и напредује на сваком пољу, ми из њиховог подвига црпимо снагу да наставимо путем привредног и свеукупног јачања наше државе.

Пораз који је Аустроугарска претрпела те 1914. године био тежак ударац за морал и престиж њене војске, коју је за непуних пет месеци два пута до ногу потукао војник како су они видели „мале Србије“. Нека ова лекција буде наук и онима који данас маштају о дестабилизацији и смањењу Србије.

Победа на Церу је са правом уписана златним словима у историји, како српског народа, тако и читаве Европе. Период од 1914. до 1918. године остао је упамћен као време великог страдања, али исто тако као време највећег херојства и непролазне славе. То херојство, наш војник је доказао у бројним бојевима на којима су српски горостаси оставили своје гробове као вечну успомену на њихово јунаштво и мучеништво, прожето родољубљем и храброшћу на које смо и данас поносни.

Клањајући се данас сенима Церских јунака, ми морамо доказати да смо спремни да и будућности одбранимо интересе српског народа и Републике Србије без обзира на изазове који су пред нама. Убеђен сам да оснажену и препорођену српску војску, данас воде официри и војници који се напајају истим оним духом као и њихови славни преци који су пронели славу српског оружја на Церу, Колубари, Кајмакчалану, Ветернику и другим бојиштима Великог рата.

Наша армија се данас не води путем деструкције како су то неки хтели и планирали после 2000. године, већ је моћна сила одбране опремљена са најсавременијим оружањем како би била гарант стабилности и сигурности Републике Србије.

Церска победа је потврда наше спремности да бранимо отаџбину, Цер је наша непролазна слава за коју смо дали најдрагоценије жртве.

Ми, потомци победника из Првог светског рата, имамо задатак и обавезу да се запитамо какве поруке и путоказе можемо да извучемо из њиховог подвига, без сумње, најславнијег нараштаја у нашој историји. Зато са овог места, а у освит обележавања стогодишњице од Церске битка, као догађаја од пресудног значаја за читаво човечанство, ми им поручујемо да их нисмо и никада нећемо заборавили. Нека им је вечна слава и хвала!

Спомен костурница у Текеришу

Од 16 – 20. августа 1914. године у чувеној Церској бици надомак Лознице, српска војска до ногу је потукла аустроугарску. Била је то прва победа савезника у Првом светском рату а њен стратег Степа Степановић добио је чин војводе. На југоисточним обронцима планине Цер у селу Текериш, поред пута Шабац-Крупањ, подигнут је споменик 28.06.1928. године. Споменик је сећање на Први светски рат и Церску битку која се водила на овим просторима. Споменик се састоји се из три нераздвојне целине.

Централни део, споменик у виду громаде (део планине) урађене од необрађених камених блокова који као да израњају из земље. Висина споменика је 10,5 м, а на врху на завршном камену постављен је бронзани орао са раширеним крилима и ловоровим венцем у кљуну као симболом мира и пријатељства. На предњој, западној фино обрађеној страни споменика, урађен је грб Србије. Са леве стране грба су бројеви од бронзе „18.08.“ а са десне стране „1914. године“. Испод грба је текст: „Ваша дела су бесмртна“.

Спомен костурница је неправилног облика и ограђена шестоугаоним стубовима међусобно повезаним ланцима. 2003. године поводом обележавања 75-огодишњице Церске битке у овом спомен простору су постављене бисте знаменитим војсковођама: Радомиру Путнику, Живојину Мишићу, Степи Степановићу, Петру Бојовићу и Павлу Јуришићу Штурму. У састав меморијалног комплекса Текериш спадају још и спомен чесма и музејска поставка Церске битке. Цео комплекс је заштићен као споменик културе од посебног значаја за Србију.