Удружење 6. личке дивизије, Београд

ДАН ОСЛОБОЂЕЊА БАТАЈНИЦЕ У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ!

Поводом Дана ослобођења Батајнице – 23. октобра, у организацији МО СУБНОР Батајнице, бројне делегације, општине Земун, Месне заједнице Батајница, СУБНОР-a, припадника Војске Србије, борачке организације, међу којима и Делегација Удружења бораца 6. и 35. Личке дивизије….. од 5 чланова, ЉУБИНКА БОЈОВИЋ, БОГДАН ЂУКИЋ, ИЛИЈА и ЖЕЉКО БУРСАЋ и ДРАГОМИР ПАВКОВИЋ и грађани положиле су венце и поклониле се сенима пострадалих за слободу Батајнице, као и свим погинулим и страдалим, 1941 – 1945. године.

 

Венац на споменик подигнут у знак сећања на 188 погинулих бораца и 300 грађана овог насеља, у име ГО Земун положили су заменик председника Градске општине Земун Жика Крстић и члан Већа општине Бошко Радовановић.

 

”Веома је важно да се сећамо и овог дана и ослободилаца, одајемо им пошту и одржавамо споменике и спомен-плоче које су подигнуте њима у част”, рекао је у свом обраћању заменик председника Градске општине Земун Жика Крстић.

 

У име Удружења, венац су положили, ЖЕЉКО и ИЛИЈА БУРСАЋ и ДРАГОМИР ПАВКОВИЋ.

Откуд 6. Личка дивизија у Батајници? Подсећања ради, 23. 10.1944. „ и 2. бригада 6. дивизије, са два батаљона (њен 3. и 4. батаљон су тада кретали са Вождовца), уведена је у наступање десно од 1. бригаде. Наступање кроз источни Срем се у току дана одвијало без додира са непријатељем, па је 2. бригада стигла у Угриновце, где су јој сутрадан стигли и заостали батаљони, а 1. бригада у Добановце и Kосмајскa бригада у Батајницу (тада била у саставу 6. Личке дивизије). У рејону Батајница, Стара Пазова, Голубинци 6. дивизија се задржала наредних дана као резерва (тада јачине преко 6.000 бораца) 12. корпуса, пошто је 23. октобра стављена под његову команду“.

 

Батајница је ослобођена 23. октобра 1944. године, у склопу Београдске операције. Јединице Шесте личке пролетерске дивизије „Никола Тесла”, су након ослобођења Земуна и сламања јаког немачког отпора на Бежанијској коси, 23. октобра кренуле ка Новој Пазови, у сусрет јединицама 12. војвођанског корпуса, који је форсирао Саву и кретао се из правца Сурчина и Јакова. У току 23. октобра Прва личка бригада је заузела Добановце, Друга личка бригада Угриновце, а 22. српска космајска бригада Батајницу. Батајница је ослобођена без веће борбе, јер се главнина немачких снага из Земуна повукла ка Новој
Пазови, а у селу је остао само мањи број војника, који се утврдио на сеоском гробљу, али се након краће борбе предао.

Горе, за успомену -заједничка фотографија, доле, Делегација Удружења, скроз лево, И.Бурсаћ, Ж.Бурсаћ, Б.Ђукић, Љ.Бојовић и Д.Павковић

У име Удружења венац су положили и одали почаст, с лева, Д. ПАВКОВИЋ, И. БУРСАЋ и Ж. БУРСАЋ

Батајница у Народноослободилачкој борби

Батајница данас приградско насеље на територији Градске општине Земун, са око 48.000 становника (према попису из 2011) у време Другог светског рата била је сеоска општина у саставу Земунског среза, са око 3.500 становника (према попису из 1931).

 

Батајница је окупирана 12. априла 1941. године када су делови немачке Осме тенковске дивизије заузели Земун и околину. Све до 10. октобра 1941. године део југо-источног Срема, који је обухватао делове земунског и старопазовачког среза, се налазио под немачком окупацијом, са доминантном улогом домаћег немачког становништва, а потом је укључен у састав усташке Независне Државе Хрватске (НДХ), као део Велике жупе Вука, са средиштем у Вуковару.

 

У јулу 1941. године у Батајници су биле организоване партијске ћелије Комунистичке партије Југославије (КПЈ) и Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ), преко којих је отпочело ширење Народноослободилачког покрета (НОП). Главни покретачи НОП-а у Батајници су били Ратко Бокун, Светислав Голубовић Митраљета и Рада Обрадовић. Они су уз помоћ члана Среског комитета КПЈ за Земун Пала Шотија, као и Уроша Остојића Ђетића и Драгана Рајнпреха Брке, радили на омасовљењу организација КПЈ и СКОЈ-а, али и на укуљчивању становништва у НОП.

 

Светислав Голубовић Митраљета директно је био задужен за формирање првих ударних група које су у почетку вршиле ситне саботаже и диверзије — сечење телефонско-телеграфских жица и стубова, паљење жита намењеног окупатору и др. Поред овога они су радили на сакупљању оружја, муниције и друге војне опреме. Већ крајем 1941. године, у Батајници је постојалао неколико сигурних база Окружног комитета КПЈ за Срем, као и Среског комитета КПЈ за Земун. Због тога су у Батајницу илегално долазили и овде одређено време боравили многи руководиоци ослободилачке борбе у Срему — Аћим Груловић, Јован Веселинов Жарко, Станка Веселинов Сека и др, као и истакнути руководиоци НОП-а у Земуну — Андрија Хабуш, Јанко Лисјак, Силвестер Фогл, Драган Рајнперх, Анка Даус, Милка Бобинац и други.

 

Са развојем ослободилачке борбе у Срему, почетком 1942. године, долази до снажног ширења Народноослободилачког покрета у селима југо-источног Срема, па самим тим и у Батајници. Преко разних масовних антифашистичких организација, које су окупљале родољубе, жене, омладину и др, до краја 1942. године око 70% становништва Батајнице се укључило у НОП. Од тада па до краја рата, месне десетине и ударне групе изводиле су низ акција против окупаторско- квинслишких снага — сечење телеграфско-телефонских жица и бандера између Земуна и Нове Пазове, напади на окупаторске посаде у садејству са партизанским јединицама, учешће у заједничким акцијама са земунским илегалцима, паљење жита и друге летине на имањима домаћих Немаца (фолксодојчера), као и срадника окупатора и др.

 

Децембра 1942. године месна партизанска десетина је из заседе напала седам немачких полицајаца, који су се враћали из Земуна. Том приликом убијена су петорица полицајаца, као и кочијаш, док су двојица успела да побегну, а страдала су и двојица партизана. У току читаве 1943. и 1944. године вршене су континуиране акције на минирању железничке-пруге Београд- Загреб и Београд-Нови Сад. Ове акције вршила је Диверзантска група Трећег сремског одреда, која је новембра 1943. године прерасла у Диверзантски батаљон Главног штаба НОВ и ПО Војводине. Све диверзантске акције на прузи у околини Батајнице, вршене су уз помоћ месне партизанске групе из села. У току јуна 1943. године извршене су две диверзантске акције. Прва 8. јуна на прузи између Батајнице и Нове Пазове, када је уништена теретна композиција од седам вагона, а прекид железничког саобраћаја је трајао 15 часова. Друга 19. јуна на прузи између Батајнице и Добановаца, када је уништена теретна композиција од девет вагона, а прекид саобраћаја је трајао три дана. Већ у јулу изведена је нова диверзија када је минирана пруга између Батајнице и Нове Пазове, уништено пет вагона, а саобраћај обустављен 14 часова. После краће паузе, пруга је поново минирана 20. септембра, када је уништено неколико теретних вагона. У току новембра и децембра 1943. године извршено је још неколико диверзија на прузи у околини Батајнице — 6. новембра, 29. новембра, 11. децембра и 29. децембра. Са акцијама на прузи настављено је и у 1944. години — 9. јануара, 20. јануара, 19. априла и 1. септембра.

Последњу већу диверзантску акцију у близини Батајнице је извео 1. септембра Посавски партизански одред када је железничку пругу између Земуна и Батајнице минирао на 25 места и посекао 40 телефонско-телеграфских стубова, док је пругу између Батајнице и Нове Пазове порушио у дужини од 500 метара и посекао десет стубова.

 

Народ Батајнице, као и читавог Срема, био је изложен страшном терору окупаторско- квинслишких снага, у чему су предњачиле усташе и фолксдојчери. Посебно је остала упамћена акција редарственог повереника Велике жупе Вука Виктора Томића, који је у циљу заустављања Народноослободилачког покрета, током августа и септембра 1942. године спровео масован терор над становништвом јужног Срема. У терору над становништвом Земуна и околине, посебно се истицао усташки натпоручник Мартин Волф, кога су почетком новембра 1943. године убила двојица земунских ударника — Лазар Саватић и Иван Радосављевић. Као одмазду за ово убиство, окупатор је између Батајнице и Земуна, на месту званом Говеђи брод стрељао 10 ухапшених родољуба, од којих су њих седам били из Батајнице.

 

Један од трагичнијих догађаја у току окупације Батајнице догодио се 23. јула 1943. године када је извршена блокада села Батајнице. У периоду од 23. до 26. јула немачки 14. СС полицијски пук, заједно са усташко-домобранским снагама, вршио је блокаду неколико села југо-источног Срема. Овом акцијом руководио је злогласни Антон Бауер, шеф немачке полиције из Руме.

Током акције чишћења сремских села на лицу места је убијено 20, а неколико стотина људи је одведено у логоре. Приликом блокаде Батајнице, били су блокирани сви прилази селу, а сво мушко становништво је било доведено у порту православне цркве, на центру села. Локални издајник Ранислав Живан звани Рувеља тада је Бауеру потказивао припаднике и симпатизере НОП-а. Током блокаде ухапшено је око 180 мештана Батајнице који су били упућени у логоре Сајмиште, Вуковар, Рума, Аушвиц и др. Многи од тада ухапшених нису дочекали слободу.

 

Упркос репресалијама окупатора народ Батајнице је до краја рата давао снажну подршку Народноослободилачком покрету. Кроз Батајницу је пролазио један од главних коридора, којим су Земунци и Београђани одлазили у партизанске јединице у Срему и Босни. Будуће борце у селу су прихватале месне организације КПЈ и СКОЈ-а и смештале их код мештана који су били сарадници НОП-а, а потом су преко курира одлазили на Фрушку гору. Такође, преко Батајнице је ишла и главна веза између Покрајинског комитета КПЈ за Србију и Окружног комитета КПЈ за Срем, а касније Покрајинског комитета КПЈ за Војводину.

 

У току Народноослободилачког рата око 300 мештана Батајнице се борило у редовима Народноослободилачке војске и партизанских одреда Југославије (НОВ и ПОЈ). Око 220 Батајничана је страдало — у борби или као жртве фашистичког терора.

 

Споменик подигнут у самом центру Батајнице 1954. године, дело Љубинке Савић Граси, које у бронзи приказује борца у јуришу на постаменту са уклесаним именима сто погинулих бораца и 88 Батајничана жртава фашизма, сведоче о снажном и јаком слободарству овога места. Претпоставља се да бронзани победник приказује Светислава Голубовића Митраљету, по коме и данас носи име једна од три основне школе у Батајници.