У Спомен-парку у Јајинцима, одржана је државна комеморативна свечаност посвећена очувању достојанственог сећања на више десетина хиљада (oko 80.000) брутално ликвидираних, међу бројним званичницима Р.Србије и дипломатског кора, комеморативној свечаности присуствовали су и представници Удружења 6. и 35. Личке дивизије, БРАНКА МОСУРОВИЋ, ДУШАН СУРЛА и ИЛИЈА ДРАГАН СУРЛА, који су, у име Удружења, положили венац и одали почаст!

Након церемоније полагања венаца, присутнима су се обратили председник Владе Републике Србије Милош Вучевић, као изасланик председника Републике Србије Александра Вучића, и председник Удружења ,,Јасеновац“ који је преживео усташки логор Милинко Чекић.

Председник Владе Републике Србије Милош Вучевић поручио је на комеморацији поводом обележавања Дана сећања на страдање Срба, Рома и Јевреја на стратишту у Јајинцима, да ће Влада учинити све да се на достојанственији начин чувају сећања на страдалнике убијене на том месту и да се чува и поштује овај спомен-комплекс.

Вучевић је, као изасланик председника Републике, на обележавању истакао да су Јајинци место сећања, туге и бола, као и место опомене и колективне савести свих нас.

Он је поручио да је важно да у овим тешким временима сачувамо мир, као и нашу слободу која је једини гарант за то да се овакви ужаси никад више неће поновити.

Према његовим речима, 20. век се може назвати временом страшног суда за поједине народе, при чему је од 1912. до 1945. године више од два милиона Срба изгубило животе услед ратних дејстава и политика окупационих режима.

Срби су први у Европи током трајања Првог светског рата на својој кожи искусили шта значе концентрациони логори за цивилно становништво. Незамисливо истребљивање и сатирање српског становништва, као да је поставило идејне претпоставке за зло које ће уследити у Другом светском рату, када је уследила сурова и тешка окупација наше отаџбине, истакао је Вучевић.

Он је подсетио на то да је само у Београду у немачком бомбардовању 6. априла 1941. године убијено више од 2.000 људи.

Почетак априлске окупације са собом је донео и концепт индустријализованог геноцида, који је за собом оставио бројне ране, због којих и Београд и цела Србија данас тугују и жале.

Бивше војно стрелиште у близини Јајинаца изабрано је од стране окупационих немачких власти као простор за погубљење, а процене говоре да је овде страдало више од 80.000 људи, навео је премијер.

Председник Владе је подсетио на то да су у Јајинце масовно довођени и убијани Срби, Јевреји, Роми, као и чланови и присталице покрета отпора, једног и другог, и нагласио да је задатак историчара да истраже животе жртава и прикупљају њихове биографије како бисмо јасно и трезвено могли да схватимо праву величину губитка.

Данас препорођена Србија окренута је према овом месту масовног страдања, као и свим нашим стратиштима, са дужним пијететом и поштовањем, без икакве политизације жртава, истакао је Вучевић.

Ми сами морамо да учимо децу да у Јајинцима леже наши преци и да нико други то неће чинити осим нас, а да би многи волели да се о српским жртвама не прича. Хоће да нас убеде да се оне нису десиле. Намеће нам се наратив да смо ми народ џелата, а заправо смо народ жртва. Шта друго може бити него жртва када је по званичном наређењу наших сто живота вредело као један нацистички, навео је премијер.

Он је указао на то да масовно убијање Срба данас представља важну лекцију за читаво човечанство.

Милинко Чекић, преживели логораш из Јасеновца, рекао је да страшан злочин у Јајинцима не сме бити заборављен, тим пре што они који би требали да се стиде, извињавају и траже опрост, и даље величају те злочинце као националне хероје.

Стрељања у Јајинцима трајала су од јула 1941. до новембра 1943. године, а немачки Гестапо је од 8. новембра 1943. до 2. априла 1944. године вршио ексхумацију и спаљивање лешева, како би сакрио трагове злочина.

Комисија за утврђивање ратних злочина формирана одмах по завршетку Другог светског рата, након истраге је изнела податак да је на стратишту у Јајинцима страдало 80.000 људи.

Спомен-парк Јајинци има више сегмената и његово формирање почело је 7. јула 1951. године постављањем споменика на самом улазу у споменички комплекс.