Удружење 6. личке дивизије, Београд

ЈЕДНОДНЕВНА ПОСЕТА ВРАНИЋУ, ГО БАРАЈЕВО – ОБЕЛЕЖАВАЊЕ 15.10.1941. ДАНА СТРЕЉАЊА 39 МЕШТАНА ВРАНИЋА

Наведена једнодневна посета ЛИПОВИЦИ, МЕЉАКУ И БАРАЈЕВУ, реализована је на основу Програма рада и активности Удружења за 2024. годину, односно Извода из истог, за период реализације, април 2024/март 2025. год. и реализација програма:“ ОСЛОБОДИЛАЧКИ РАТОВИ СРБИЈЕ – НЕГОВАЊА ТРАДИЦИЈЕ“, чију је реализацију подржао Секретаријат за социјалну заштиту градске управе града Београда, као и реализације програма, „КО НЕМА ПРОШЛОСТИ, НЕМА НИ БУДУЋНОСТИ“ (Удружење 6. и 35. Личке дивизије – НОСИЛАЦ, а Удружење избеглица – ПАРТНЕР) , чију је реализацију подржало Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, за период реализације август 2024/јануар 2025. године.

СПИСАК КОРИСНИКА ПУТОВАЊА И ПОСЕТЕ

Београд – ВРАНИЋ – Београд. Полазак у 10:00 часова, стајалиште у Балканској улици (према Зеленом Венцу), преко пута хотела Београд“. Возило, комби 8 + 1 место, превозника „НЕДАЛ“ D.O.O. Београд Возач: Жарко


1. ВЕЉКО ЖИГИЋ – Вођа пута – Делегације

2. МИРКО БОШЊАК – Заменик вође пута – Делегације

3. МИЛИЦА ТОДОРИЋ

4. НАТАША ТОДОРИЋ

5. МАРИО КАЛИК

6. БРАНКА МОСУРОВИЋ

7. РАДОВАН ЗОРИЦА

8. БОГДАН ЂУКИЋ

9. ДОБРИВОЈЕ СИМИЋ – Прикључио се Делегацији у Вранићу

УКУПНО 9 ЧЛАНОВА УДРУЖЕЊА – КОРИСНИКА!

15.10.1941. године – ВРАНИЋ НИЈЕ ЗАБОРАВИО!

Поводом 83. годие од страдања 39 недужних грађана Вранића, од стране казнене експедиције нацистичке Немачке, која је тада запалила и преко 50 кућа, организован је комеморативни скуп за све тада страдале, а страдали су само зато што су припадали свом народу, Српском! Зато нико нема право, ни да опрости ни да заборави овај злочин. Морамо да учинимо све да сећање на невине жртве траје док је овог народа и памћења. Наш задатак је да чувамо и сачувамо успомену на наше очеве, дедове и прадеде који су својим животима обележили пут којим треба да се крећемо, а то је пут истине и правде, пут части и поштења, пут СЛОБОДЕ!

11:00 – ЦЕРЕМОНИЈА ПОЛАГАЊА ВЕНАЦА: Поред бројних Делегација, ГО Барајево, коју су чинили председник општине Братољуб Станисављевић, заменица председника Наташа Јојић Ћурчић, и чланови општинског Већа Валентина Ђукић и Данијел Шиљковић, Удружења „20. децембар“, СУБНОР-а Србије, Уба, Савског венца и Сурчина, УБНОР-а Барајева, као и делегација Месне организације УБНОР-а Баћевац, 6. i 35.личке дивизије, Делегација Сремске Митровице и представници Нове комунистичке партије Лазаревац.

Након полагања венаца одржана је комеморација у сали Дома културе и присутнима су се обратили Владан Пантић, председник Удружења „20. децембар“, Анте Дадић, учесник НОР-а, председник Удружења 6. i 35.Личке дивизије…, Вељко Жигић, који је том приликом, Владану Пантићу и Братољубу Станисављевићу уручио пригодне поклоне.

Председник ГО Барајево Братољуб Станисављевић који је у име руководства општине поздравио све присутне и захвалио им на константном неговању сећања на наше трагично преминуле суграђане који су дали своје животе како би сачували отаџбину, а на нама је да ту традицију наставимо у будућности.

Након завршетка званичне церемоније, за све присутне, организатор је приредио скромно послужење, дружење и евоцирање успомена, али и разговоре и договоре,

КАКО ДАЉЕ, А ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ?

Горе, с лева, В.Жигић, М.Тодорић, Р.Зорица, Б.Мосуровић, М.Калик, М.Бошњак, Н.Тодорић и Д. Симић, доле други ред, с лева, БОГДАН ЂУКИЋ

У име Удружења венац су положили и одали почаст, с лева М.КАЛИК, Н.ТОДОРИЋ и Д.СИМИЋ

У свечаној сали Дома културе у Вранићу, комеморативном скупу су се обратили, горе, В.ПАНТИЋ, председник Удружења „20. децембар“ из Вранића, доле, Б. Станисављевић, председник ГО Барајево

Горе, у име Удружења, Б.Станисављевићу и В.Пантићу, В.Жигић је уручио пригодне поклоне (промотивни материјал Удружења), доле, заједничка фотографија, дела представника организатора и дела учесника наведене Комеморације

Вранић је насеље у градској општини Барајево у Граду Београду. Према попису из 2011. било је 4.233 становника, великим делом насељено је Србима! Просечна старост становништва је 41,7 година (41,1 код мушкараца и 42,2 године код жена). У њему има 1278 домаћинстава, са просечним брпјем 3,05 чланова! Најстарији становници доселили су се у Вранић у 18. веку.

Назив

На теритоији данашњег Вранића у 16. веку постојала су три села: Вранић, Бранић (Братић) и Маријовац. Прво се налазило у данашњој Пиперији, на локалитету Селиште, око реке Врбовице. Друго село се налазило североисточно од Вранића, у сливу реке Марице, на познатом римском локалитету Брана, по коме је добило име, захватајући вранићки атар и мељачки Тараиш.Треће село налазило се на локалитету Маревац, око реке Марице, у данашњем вранићком Тараишу.

Касније је име Вранић преовладало за сва три села. Село Вранић има четири засеока: Пиперију, по Пиперима из Црне Горе, Тараиш, по досељеницима са планине Таре, Рашић – крај, по женама које су носиле дуге сукње-раше, Црквени крај, по цркви.

Географија

Вранић се налази на 35 км југозападно од Београда, а 25 км северно од Лазаревца; од Обреновца Вранић је удаљен свега 12 км, а исто толико га дели и од општине Барајево. Са Београдом је повезано Ибарском магистралом. Пут који пролази кроз Вранић има регионални значај јер повезује Обреновац са Космајем. Надморска висина места је око 200 м. Клизишта су честа појава, терен је безводан (глина), са дубоким подземним водама. Клима је континентална, са знатним годишњим и дневним колебањима температуре. Јачи ветрови су северац, кошава и југо. На подручју Вранића некада су биле храстове, букове, грабове и липове шуме. Оне су крчене ради насељавања, а од дрвета је прављен ћумур, који су сељаци продавали у београдској чаршији.

ИСТОРИЈА

Праисторија

На територији Вранића постојала су насеља још у праисторији. У доба неолита, 5000 година п.н.е. највеће насеље налазило се на локалитету Рашић крај. Подручје од Јадранског мора до Црног мора и од Грчке до Карпата, насељавали су Трачани. Претпоставља се да су на овим просторима живели Трибали, једно од трачких племена. Трачане су потиснули Илири, а средином 4. века п.н.е., ове просторе настањују Келти.

Римски период

Римљани су освојили Балкан у 1. веку н.е., и почели да оснивају своја насеља. На овом терену то су били локалитети Радловица, Чакића њиве и Шебрдо(према Баљевцу. О животу на овом подручју сведоче материјални остаци римске културе: оруђа за рад, оружје остаци грађевина, храмова и надгробних споменика, гробља, новац, посуђе и др. У Чакићским њивама, у Рашић крају нађени су делови старих земљаних посуда. Метални печат нађен је у Крчевини, у Пиперији. Старо гробље и насеље били су на Вишњици у Пиперији, а темељи старе цркве нађене су на Окапини. На тим темељима подигнута је црква брвнара.

Средњи век

У средњем веку, на овом подручју, смењивали су се Византинци, Франци, Мађари, Татари, Словени и други. Иако су Словени населили Балканско полуострво у 7. веку, археолошких доказа о њиховој присутности има тек од 9. века, када стварају стална насеља. У 10. и 11. веку, околина Барајева ушла је у састав српских држава – Рашке, за време жупана Часлава и Зете, за време краља Бодина. После њих смењују се Немањићи: Драгутин, Милутин, Душан, кнез Лазар, деспот Стефан Лазаревић и деспот Ђурађ Бранковић.

Период турске владавине

Сулејман Величанствени освојио је Београд 1521. године. Турци највише из финансијских разлога, организују 1528. године први катастарски попис Београда и околине. У овим, као и у каснијим турским пописима, барајевска села, укључујући и Вранић, први пут се помињу у писаним историјским изворима. Турци су господарили овим крајевима све до 19. века. Кратак прекид њихове владавине, од двадесетак година био је у 18. веку, када је ова територија подпала под власт Аустрије. Почетком 19. века, почиње борба за национално ослобођење Срба (Први српски устанак 1804. године). Ово је најславнији период барајевске историје који је изнедрио значајне историјске личности: кнеза Симу Марковића, Милосава Чамџију(Велики Борак), Павла Поповића, Лазара Поповића (Вранић),Павла Сретеновића (Лисовић) и Драгића Горуновића (Барајево-Глумчево брдо). У Великом Борку 1805. године, формиран је Правитељствујушчи совјет сербски, централни орган власти у устаничкој Србији. Члан совјета, представник београдске нахије, био је Павле Поповић из Вранића. У Другом српском устанку, поред Павла Поповића, збачајне личности из Вранића су поп Атанасије Поповић-Тацко и Лазар Поповић – Писар Лаза.

20. век

Становништво овог подручја, узело је велико учешће у Балканским ратовима 1912. године и 1913. године и у Првом светском рату 1914-1918. године. У овим ратовима страдало је 327 мештана Вранића. У Априлском рату 1941. године, погинуло је 5 војника из овог села. Током Другог светског рата вођена је борба за ослобођење од фашистичке окупације.Становници Вранића укључују се у састав партизанских јединица. Како би казнили непокорно становништво, немачка казнена експедиција срељала је 15. октобра 1941. године, у центру Вранића 39 људи. У ноћи 21. децембра 1943. године, четници су извршили масакр – заклали су 71 особу. Међу закланима је било деце у колевци, ученика основне школе, жене и стараца. На разним поприштима народноослободилачке борбе, страдао је 61 борац. У ратним операцијама деведесетих година 20. века, у Источној Славонији, фебруара 1992. године, погинуо је војник-резервиста Драган Стајковић, а у мају 1999. године, смртно је страдао војник Приштинског корпуса, Владимир Јоксић.

Имена свих страдалих ратника ослободилачких ратова 1912 – 1918. године, палих бораца НОБ-а и жртава фашистичког терора и погинулих војника у ратовима деведесетих, налазе се на спомен обележју на предњој фасади Спомен дома у Вранићу. У дому се налази и Спомен соба која чува успомену на преко 500 страдалих мештана Вранића током ратова у 20. веку.

Културно-историјски споменици

Најзначајније културно-историјске споменике у Вранићу представљају два непокретна културна добра и споменика културе. То су Зграда школе у Вранићу и Црква брвнара у Вранићу, која је сврстана у категорију споменика културе од великог значаја.

По свом значају, издваја се и комплекс у порти цркве брвнаре, који чине сама црква брвнара, затим Кућа породице Матић из Вранића из прве половине 19. века, црква посвећена Св. Илији из 1888. године са звоником, те надгробници, парохијски дом у оквиру кога се налази Спомен-музеј са збирком свештеника Радивоја Митровића и свештеничка кућа.

Збирка свештеника Радивоја Митровића богата је великим бројем експоната из археолошких налазишта са овог подручја, старог новца, оружја, икона и црквених књига, етнографског материјала, докумената и форографија важних личнопсти.

Спомен-дом у Вранићу постављен је на северној страни трга и окренут је према њему својом дужом страном.

Историјат

Идејно решење за уређење трга у центру Вранића и изградњу Спомен-дома и споменика (обелиск) – симбол победе, дао је архитекта Светислав Личина 1972. године. Зграда Спомен-дома у Вранић] подигнута је 1979. године и обновљена 2008. године у славу палих бораца из ослободилачких ратова 1912—1918. године (327 погинулих ратника), Народноослободилачке борбе 1941—1945. године (176 жртава) и ратним операцијама деведесетих година 20-ог века, у Славонији и на Косову (2 погинула војника). Њихова имена исписана су на спомен-плочи постављеној на предњој страни Спомен-дома у Вранићу.

Спољашњи изглед

На тргу је избегнуто поплочавање великих површина. Осмишљени су делови за задржавање и седење, а зелене површине су декоративни мотив овог трга. Дат је и велики значај позиционирању споменик-обелиска, који са зидом Спомен-дома у позадини чини једну целину.

Споменик-обелиск је изграђен од низа вертикалних камених плоча у више боја. На предњем зиду дома, постављено је спомен-обележје састављено од стотину мањих спомен-плоча, повезаних у јединствену целину.

Унутрашњи изглед

По уласку у Спомен-дом долазимо у хол из којег се улази у две канцеларије, малу салу за састанке са бифеом и свим пратећим просторијама (гардероба, тоалет) и велику салу за позоришне представе, концерте и филмске пројекције. Сала има око 290 места у партеру и око 40 места на мањој галерији. Бински простор је уздигнут над нивом сале и има свој посебни приступ са северне стране зграде, као и све потребне просторије. У приземљу зграде, уз помоћни улаз смештена је просторија за грејање (котларница). Степеништем из улазног хола, долазимо на спрат у хол из којег се улази на галерију сале, одељење за кинопројектор, библиотеку и спомен-собу са завичајним фондом.

На првом нивоу (спрату) Спомен-дома у Вранићу, у канцеларији са десне стране смештена је Месна канцеларија у којој се обављају послови писарнице у Одељењу за општу управу у Управи Градске Општине Барајево. Са леве стране је канцеларија (испостава) Центра за културу Барајево. У малој сали за састанке, више пута недељно, одржавају се састанци удружења пензионера „Друга младост“.

На спрату, се налази библиотека „Бранко Ћопић” и велики хол који се често користи за разноврсне програме (књижевне вечери, дечје радионице, мала етно посела, изложбе и др.) у организацији библиотеке и Културно уметничког друштва „Вранић” из Вранића. Из хола се улази у Спомен-собу посвећену жртвама ослободилачких ратова и масакра у Вранићу 1943. године, у оквиру које се налази завичајни фонд Вранића. Спомен-соба са завичајним фондом, богата је публикацијама и сликама које чувају историјску и културну баштину Вранића. |