Полагањем венаца палим борцима НОР-а, обележено је 79 године од ослобођења Железника, у Другом светском рату!

У ослобођењу Железника, у Другом светском рату, у саставу НОВЈ, учествовала је и 6. Личка дивизија, због чега је Делегација Удружења, коју су чинили, РАДОВАН ЗОРИЦА, МИРКО БОШЊАК и ДОБРИВОЈЕ СИМИЋ, дана 14. 10. 2023. године, посетила Железник и учествовала у свечаном обележавању наведеног догађаја.

 

Пригодну свечаност, поред МЗ Железник, организовала су, месно удружење бораца НОР-а и удружење пензионера Железника. Одавањем почасти палим борцима присуствовали су представници ГО Чукарица, OO СУБНОР-а Чукарица и месног одбора Железник, као и друга удружења и грађани!

Венац и цвеће су положили представници ГО Чукарица (помоћник председника Јовица Гостојић и члан Општинског већа Александар Благојевић) и делегације месних одбора СУБНОР Стари Железник и Нови Железник, Шесте личке пролетерске ударне дивизије „Никола Тесла“ (Радован Зорица и Добривоје Симић) и Удружења потомака ратника 1912-20. Железник.

 

О 14.10.1944. године, Дану ослобођења Железника, али и о „Београдској операцији“, односно ослобођењу Београда у Другом Св. рату, више ће бити речи у наредном периоду

 

После полагања венаца и одавања почасти страдалим борцима, у просторијама удружења пензионера у Железнику, организовано је скромно послужење и дружење бораца, потомцима, поштовалаца и грађанa.

“Био је то дан 14. октобар 1944. када је Железник ослобођен од Немаца после три и по године. Цело село се сјатило код кафане , у барама код школе. Војске је било свуда, по целом Железнику. На све стране видео се дим од ватре, свуда се спремала храна за војску. Народ је доносио брашно, маст, кромпир, пасуљ, лук, дотеривао сттоку И давао шта је ко имао и могао да да. У Железник су дошле следеће војне јединице: VI личка бригада, XII крајишка, XXI српка дивзија, VII црногорска бригада, војници су били у свим националним ношњама i свим могућим војним униформама. Било их је i у немачким војним оделима, старе српске војске, домобранским, француским, енглеским најчешће комбинованим са сељачком ношњом И готово је сваки партизан имао нешто од своје нционалнне ношње, што је означавало његово национално обележје. Војска се у Железнику одмарала неколико дана И вршила је припреме за ослобођење Београда И прелаз преко Саве.”

 

Окупили смо се да одамо почаст сенима оних који су пали у прохујалим ратовима.

 

Да се сетимо и опоменемо:

 

Ко су нам дедови и прадедови! Чије смо горе лист?!

 

Да не заборавимо да су они остали вечно млади, да би ми и наши потомци старост доживели као градитељи и ствараоци, научници и изумитељи.

 

Да нас свет памти по знању и постигнућима, а не само као ратнике и војнике. Одрекли су се својих живота зарад наших!

 

Знали су борећи се за слободу своје земље:

 

„На гробу ће изнићи цвијеће за далеко неко поколење“.

 

Својим трудом, радом, вољом, својим стваралаштвом и градитељством, добротом и љубављу, исплешћемо им најлепши венац, венац смислености њихове жртве.