Удружење 6. личке дивизије, Београд

ОБЕЛЕЖЕНА 80-a ГОДИШЊИЦА ОСЛОБОЂЕЊА ЗЕМУНА, У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ!

У организацији ОО СУБНОР-а Земун, 22. октобра је на Авијатичарском тргу, у Земуну, полагањем венаца на Споменик палим у народној револуцији 1941 – 1945. године, обележен јубилеј – 80 година од ослобођења Земуна, у Другом Св. рату (22.10.1944. године)!

Венце и цвеће на монумент, дело истакнутог вајара Јована Кратохвила из 1954. године, положиле су делегације Градске општине Земун коју су чинили заменик председника Жика Крстић и помоћник председника општине Драган Матијевић, амбасада Палестине Њ. Е. Мохамед Ал Намур и Боливарске Републике Венецуеле Њ. Е. Јадис Брисено, СУБНОР- а, бројне борачке и друштвено-политичке организације, међу којима и Делегација Удружења 6. и 35. Личке дивизије, од 7 чланова, ИЛИЈА БУРСАЋ, ДУШАН СУРЛА, ДРАГОМИР ПАВКОВИЋ, МИЛАН ДЕСНИЦА, МИЛАН ТИШМА, БОГДАН ЂУКИЋ и ВЕЉКО ЖИГИЋ (биле/и су присутне/и, ЉУБИНКА БОЈОВИЋ и БРАНКА МОСУРОВИЋ, овог пута у Делегацији ОО СУБНОР Земун и МАРИО КАЛИК, овог пута у Делегацији НКП Србије).

Окупљене је поздравио заменик председника Градске општине Земун Жика Крстић који је подсетио да је у бици за Београд и ослобођење Земуна орденом народног хероја одликовано чак осморо Земунаца, а 1322 за ратне заслуге.

”Страдање је било велико и сачувано у 45 спомен обележја и 23 спомен плоче на територији наше општине, које посећујемо, полажемо на њих цвеће и венце и сваке године одајемо пошту, негујући сећање на ослободиоце и њихово дело. Многе образовне, културне установе, улице и предузећа носе њихова имена”, подсетио је Крстић.

У наставку церемоније обележавања јубилеја 80. годишњице ослобођења Земуна о борбама које су се водиле у Земунском срезу говорио је Иван Морић, аутор истоимене брошуре, коју је објавила Градска општина Земун.

Брошура је бесплатно дељена присутнима, а посебно ученицима ОШ ”Светозар Милетић”, који су присуствовали програму обележавања.

О новијој ревизији историје говорио је одборник Скупштине Градске општине Земун Александар Ђенић, а стихове Бранка Ћопића говорила је Даринка Марковић.

Доле, с лева, Д.Сурла, М.Десница, М.Калик, М.Тишма, Љ.Бојовић, Д.Павковић, В.Жигић, Б.Ђукић и И.Бурсаћ

Током церемонје полагања венаца, у име Делегације Удружења венац су положили и одали почаст, горе и доле с десна, Д.Павковић, Д.Сурла и М.Тишма

Београдска операција представља једну од највећих и најзначајнијих битака на Балкану у Другом светском рату. Здружене јединице Народноослободилачке војске и Црвене армије, у тешким борбама од 12. до 20. октобра 1944. године, ослободиле су Београд и велики део Србије. Београдском офанзивом окончана је 1.287 дана дуга немачка окупација Београда, а у ослобађању главног града погинуло је више хиљада бораца и цивила.

Борбе за ослобођење Земуна отпочеле су одмах по преласку партизанских јединица, 6. Личке дивизије и 13. пролетерске бригаде „Раде Кончар“ и јединица Црвене армије, преко Савског моста, 21. октобра 1944. године. После тешких борби, у ноћи између 21. и 22. октобра, ослобођена је Бежанија, а у јутро, 22. октобра, после сламања отпора на аеродрому и код железничке станице, ослобођен је Земун.

Након Четвртe (операција Вајс), Петe (операција Шварц) и Шестe офензивe (операција Кугелблиц), Дрварскe и Београдскe операцији, Шеста личка дивизија је уз Тринаесту пролетерску бригаду прва јединица НОВ Југославије која је под борбом прешла мост на реци Сави, 20. октобра 1944. године, ослободила Земун 21/22. октобра 1944. и Батајницу, 23. октобра 1944. године и наставила наступање кроз Срем, где су је чекале крваве и тешке борбе на Сремском фронту. А затим и завршне борбре за коначно ослобођење земље од окупатора и завршетак Другог светског рата!

Током поподнева 20. октобра 1944. под јаком непријатељском артиљеријском и авијацијском ватром, на леву обалу Саве прешле су напоредо јединице 1. личке бригаде 6. дивизије и јединице 73. гардијске дивизије Црвене армије. Прва бригада се развијала лево од моста према аеродрому и Бежанијској коси, а два пука 73. гардијске дивизије наступале су у захвату пута према железничкој станици у Земуну и »Икарусу«. Одмах иза њих мост је прешла и 13. пролетерска бригада »Раде Kончар« 1. дивизије стављена под команду 6. дивизије, која је наступала десном обалом Дунава узводно према Земуну, а потом је Саву прешла и Kосмајска бригада 6. дивизије која је образовала општу резерву у рејону Старог сајмишта, наступајући за 1. бригадом. Непосредно иза 1. личке бригаде мост је прешао и Штаб 6. дивизије, ради непосреднијег командовања са јединицама у нападу.

Жестоке борбе за Земун и Бежанијску косу настављене су током ноћи и дана 21. октобра. »Непријатељ врло упоран. Данас је неколико пута вршио контранападе на наше лијево крило (1. личку бригаду – Д.О.). Бори се до задњег метка. На правцу Тринаесте (наше десно крило) вршио два пута напад« – извештавао је Штаб 6. дивизије 21. октобра 1944. У освајању Бежаније и Бежанијске косе 1. личка и Kосмајска бригада имале су 15 погинулих и 68 рањених бораца (по другим изворима 30 погинулих и 96 рањених). Међу погинулима био је и политички комесар 2. батаљона првоборац Јово Ћопић, као и заменик политичког комесара 3. батаљона Младен Штетић. из Земуна, па се ујутро 22. октобра Земун и Бежанијска коса били ослобођени. »На Бежанијској коси Обојица су са својим батаљонима превалили мукотрпан пут од своје кршне Лике до Београда, да би јуначки пали у борбама за Бежанију. Због жилавог отпора непријатеља 21. октобра је пребачена на леву обалу Саве и совјетска 13. мотомеханизована гардијска бригада, која се делом снага усмерила према Бежанијској коси у помоћ 1. личкој бригади, а делом снага према Земуну, садејствујући 13. пролетерској бригади. У ноћи 21/22. октобра непријатељ је почео попуштати тако да је пред зору повукао снаге заробили смо 3 топа са 1.800 граната, које су узели Руси«, извештавао је Штаб 6. дивизије. Током дана наше снаге су чистиле Земун и Бежанијску косу од непријатељевих заосталих група.

Ујутро 23. октобра и 2. бригада 6. дивизије са два батаљона (њен 3. и 4. батаљон су тада кретали са Вождовца) уведена је у наступање десно од 1. бригаде. Наступање кроз источни Срем се у току дана одвијало без додира са непријатељем, па је 2. бригада стигла у Угриновце, где су јој сутрадан стигли и заостали батаљони – 1. бригада у Добановце, а Kосмајске бригада у Батајницу. У Добановцима је 24. октобра Милан Антончић предао дужност команданта бригаде свом заменику Милошу Чанковићу. У рејону Батајница, Стара Пазова, Голубинци 6. дивизија се задржала наредних дана као резерва (тада јачине преко 6.000 бораца) 12. Корпуса, пошто је 23. октобра .стављена под његову команду.

Фотографије и текст припремио

ВЕЉКО ЖИГИЋ

У Београду, 22. октобра 2024.