81- а ГОДИШЊИЦА ЧЕТНИЧКОГ ЗЛОЧИНА У ВРАНИЋУ:

– Крвници ни децу нису поштедели!

У Вранићу код Београда, на позив Удружења „20 децембар“ из Вранића, данас смо обележели 81-у годину од свирепог, да не може бити свирепији злочин, од стране припадника ЧЕТНИЧКОГ АВАЛСКОГ КОРПУСА, над 68 недужних становника, места Вранић! Тога дана, 20. децембра 1943. године, над 14 породица места Вранић извршен је „масакр – покољ“, за који се с правом може рећи, „ОПРОСТИТИ ДА – ЗАБОРАВИТИ НЕ“ и „НЕ ПОНОВИЛО СЕ“!

И данас цмо у Вранићу да не заборавимо један од најтужнијих догађаја за Вранић и Србију, да подсетимо на трагичан и болан биланс четничког злочина који се догодио пре тачно 81 годинe и то у ноћи између 20. и 21. Децембра, када су четници Авалског корпуса, Првог батаљона Посавске бригаде убили 68 житеља села. Клали су жене, децу, бебе… Сатрли су 14 породица, редом.

За Вранић је био задужен Први батаљон Посавске бригаде Авалског корпуса ЈВуО под командом Спасоја Дрењанина – Зеке. На састанцима, на којима су присуствовали и командант корпуса мајор Трифковић, и командант бригаде капетан Коста Маринковић, уз помоћ сарадника из Вранића састављен је списак породица чији су чланови осумњичени за сарадњу са партизанима. Направљен је план да се препад на све њих изврши ноћу, и то у току једне ноћи, како би се избегло да се неки склоне и побегну. Подељени у три групе, четници су извршили покоље у 14 кућа у селу чији су поједини чланови били сумњичени за одржавање везе са партизанима. У свим кућама побијени су сви укућани, осим петоро који су случајно преживели. Овај масакр био је најмасовнији у низу децембарских покоља на територији Авалског корпуса ЈВуО. Како се наводи, злочин у Вранићу није извршен у тајности, већ су четници и наредних дана остали у селу, а преживелима су строго забранили да говоре шта се десило.

Укупно је те ноћи убијено 68 особа, рачунајући и четника Бошка Јоксића. Од тог броја 15 је било млађе од 17 година, 35 је женског пола, а седморо је старијих од 60 година.Три особе, Зорка Ђоинчевић, Душан Ђорић и осмогодишња Даринка Илић, иако тешко рањени, преживели су покољ. Велисав Поповић, који се спасио тако што је боравио код свог рођака, четничког функционера, а чиија је комплетна породица страдала у покољу 20. децембра, заклан је од стране четника Посавске бригаде у фебруару, а Миодраг С. Тодоровић, који је у време клања породице био у Бањичком логору, заклан је од стране четника након пуштања из логора, 26. јула 1944.

У више наврата у Вранићу су четници заклали још неколико становника, тако да укупан број четничких жртава из Вранића износи 84, међу којима је и вранићки парох Бора Гавриловић. На спомен-дому у Вранићу налазе се плоче са именима 327 мештана погинулих у Првом светском рату, 5 мештана погинулих у Априлском рату, 38 стрељаних од стране немачке казнене експедиције 1941, 84 жртве четничког терора, и 62 борца погинула у НОВЈ. Према прикупљеним подацима, 32 мештана Вранића погинуло је у четничким и квислиншким формацијама или осуђено на смрт после рата, али се њихова имена не налазе на спомен-дому.

Како рече Владан Пантић, председник Удружења „20. децембар“, овде смо да се поклонимо сенима настрадалих, пред Спомен-домом у Вранићу.

• Одрастао сам слушајући очеву причу о најгорој, језивој ноћи, стравичном покољу недужног народа у селу Вранић, на други дан Светог Николе, када су крвници знали да ће сви бити у кућама – говори Пантић. – Из наше куће, деде Стевана Пантића, носиоца Албанске споменице, побијено је десеторо. Међу њима четворо деце, а малени Љуба, од непуне године, избоден је и заклан у колевци.

Била је то пре свега одмазда за непослушност и велики допринос Вранића у Народно- ослободилачком покрету и лек за четничке поразе, фрустрације и понижења.

• Зверски злочин, незапамћена трагедија и превелика туга за Вранић, не сме да буде заборављена. Много пута смо писали демантије и одговоре, молбе и апеле, објашњења, борећи се да се чује болна и потресна истина о злоделима Дражине војске, која данас себе представља као ослободиоце. Да одговоримо на лажи, увреде такозваних историчара, судија, хроничара попут оних да је злочин у Вранићу освета једног моћника, или партизана који су се пресвукли у четничке униформе… Не постоје лажи и измишљотине којима могу да се оперу крваве стазе и трагови тих злочинаца – нагласио је Владан Пантић!

Извештај припремио:

ВЕЉКО ЖИГИЋ

У Београду 21 децембра 2024. године

Ево и наређења које је командантима издао Дража Михаиловић два месеца пре покоља у Вранићу: „Наш авалски корпус са срезовима Гроцка, Врачар, Умка спава дубоким сном. На свим областима у непосредној близини Београда накотили су се комунисти и њихови симпатизери. Наређује се командантима, Јовановићу, Лазовићу, Калабићу и другима да најенергичније са југа на север… чистећи успут све срезове, нарочито срез космајски, нарочито је важно што пре очистити срезове Гроцка и Умка…“