
30.01.1944./30.01.2024. – 80 ГОДИНА…..
„Тријеспета јабуко и грожђе,
чувај Лику док Шеста не дође“
Тридесетпета личка ударна дивизија НОВЈ формирана је 30. јануара 1944. године наредбом Главног штаба НОВ и ПО Хрватске. При формирању, у њен састав су ушле Прва и Друга бригада Оперативног штаба за Лику. У њеном саставу налазиле су се још и Лички партизански одред, батаљон „Плави Јадран“ и Артиљеријски дивизион.
При формирању је имала 2662 борца. Била је у саставу Једанаестог хрватског корпуса НОВЈ.
Тридесет пета личка дивизија формирана је на нешто друкчији начин него већина осталих дивизија НОВ. Само једна њена бригада (Прва) поникла је директно из Личког партизанског одреда. Остале бригаде доведене су из суседних подручја, да би се попунила оперативна празнина на подручју Лике, која је настала одласком 6. личке дивизије у састав 1. пролетерског корпуса, у Босну.
Лика и Личани су првих дана новембра 1943. године доживели догађај, који је за њих био знак великог признања, али их је ипак уједно растужио и забринуо. Шеста личка ударна дивизија, као елитна јединица НОВ, ушла је тих дана у састав 1. пролетерског корпуса и за цео период, до завршетка рата, растала се од своје Лике у којој је поникла, расла и прекалила се у многобројним борбама, вољена и родитељски збрињавана од целог становништва овог и околних крајева, Баније и Кордуна и Цазинске крајине. Бригаде 6. дивизије предале су од 2. до 5. новембра 1943. године, своје борбене положаје у Лици другим партизанским јединицама. Шеста дивизија била је 7. новембра прикупљена на простору Средња гора — Ондић — Пољицe, oдакле је 8. и 9. новембра прешла у рејон Срба, да би затим око 12. новембра продужила према Бугојну, у састав 1. пролетерског корпуса, у чијем саставу је, преко Босне и Црне Горе, наставила пут Србије……………
С обзиром да су Лика, Горски котар и Истра чинили једну целину не само у географском него и у оперативно-стратегијском смислу, Врховни штаб НОВЈ наредио је да се на том простору формира 11. корпус НОВЈ, а од јединица Оперативног штаба за Лику, да се формира 35. дивизија НОВЈ. Тако су у састав новог корпуса ушли: 13. приморско-горанска дивизија, 35. личка дивизија и јединице Оперативног штаба за Истру (од којих је у августу 1944. формирана 43. дивизија НОВЈ). Оперативни штаб за Лику преименован је у штаб 35. дивизије (командант Петар Клеут, политкомесар Миливој Рукавина, начелник штаба Владимир Слободанинов). Органске јединице Оперативног штаба за Лику ушле су у састав дивизије без икаквих промена (1. и 2. бригада, Лички ПО, артиљеријски дивизион, батаљон »Плави Јадран« и приштапске јединице), а 7. бригада 19. дивизије и 1. батаљон Плашчанског одреда и даље су остали у оперативном погледу потчињени штабу 35. дивизије. Формирање дивизије наредио је Главни штаб НОВ и ПО Хрватске наредбом од 30. јануара 1944. године!
БОРБЕНИ ПУТ 35. ЛИЧКЕ ДИВИЗИЈЕ
У фебруару и марту 1944. дивизија је изводила мање нападе у рејону Оточца и успешно одбијала честе испаде јединица 4. усташког здруга на слободну територију Лике. Оштре борбе против усташа и Немаца водила је код Рамљана, Широке Куле и Гостоваче, ноћу 30/31. марта у селима око Оточца. Делови дивизије су 22. априла одбили напад делова 846. пука немачке 392. легионарске дивизије и 19. усташке бојне код Бабиног Потока, од 26. априла до 2. маја водили жестоке борбе на простору Црна Власт, Врховине и Залужница, 5. маја разбили 35. усташку бојну и ослободили Рамљане те тиме поновно угрозили саобраћај непријатеља на комуникацији Оточац–Госпић. Штаб немачког 15. брдског армијског корпуса је ради тога са девет батаљона немачке 392. и 373. легионарске дивизије, 4. усташким здругом, 1. пуком „Бранденбург“, 92. моторизованим пуком и четничким Медачким одредом 7. маја отпочео операцију „Моргенштерн“, да би уништио 35. дивизију и делове Осме кордунашке дивизије и запосео слободну територију Лике. Концентричним нападом из Госпића, Перушића, Врховина, Бихаћа, Лапца и осталих места према Крбавском пољу, непријатељ је привремено овладао слободном територијом Лике и опустошио ју. Јединице 35. и 8. дивизије избегле су одсудне сукобе и 20. маја поновно заузеле Крбавско поље и Кореницу. У тим је борбама око 200 рањеника и преко 12.000 цивила спашено пребацивањем на Велебит. Јуна месеца, дивизија је водила борбе против делова немачке 392. легионарске дивизије и 4. усташког здруга, који су из Врховина, Перушића, Госпића и Грачаца упадали на слободну територију.
У међувремену, 15. јуна 1944. године извршена је реорганизација дивизије. Њена 2. бригада је расформирана, а у саставу дивизије ушле су 3. бригада 13. дивизије и 3. бригада 19. дивизије, као њене Друга односно Трећа бригада. Батаљон „Плави Јадран“ изашао је из 35. дивизије. Дивизија је тада имала 3.438 бораца. Јединице дивизије заузеле су 4. јула Личко Петрово Село, 9. јула уз подршку савезничке авијације напале 4. усташки здруг и делове 3. домобранског посадног здруга, заузеле Рибник, Будак, Широку Кулу и Перушић, и одбациле непријатеља западно од комуникације Оточац–Госпић. Дана 10. јула три батаљона немачке 392. легионарске дивизије и пет батаљона 4. усташког здруга извршили су противнапад и до 14. јула потиснули 35. дивизију на северозападну ивицу Крбавског поља, али су истог дана јединице 35. дивизије снажним налетом принудиле непријатеља на повлачење у полазне гарнизоне. У наставку дејстава на комуникацији Бихаћ–Врховине, дивизија је 17. јула ослободила Пријебој и поновно повезала слободне територије Лике и Кордуна. Дивизија је 7. августа из заседе на путу Доњи Лапац–Добросело уништила немачку колону од 26 камиона с материјалом. Око 6.000 непријатељских војника (Немци, усташе и четници) отпочели су 8. августа напад на 35. дивизију и делове 8. дивизије на Крбавском пољу. Водећи тешке борбе, непријатељске снаге прошле су кроз целу слободну територију Лике.
Од 5. до 7. септембра, јединице 35. дивизије водиле су тешке борбе у рејону Бихаћа и Љубова, 6. септембра разбиле су једну чету 19. усташке бојне и 40 припадника усташке милиције у Дабру, 7. септембра ослободиле Шкаре и Главаце код Оточца, 15. септембра Косињ, 21. септембра Широку Кулу, Јањче, Лички Осик и Перушић, које је због противнапада јачих усташких снага дивизија напустила и повукла се према Крбавском пољу. Њене јединице су 4. октобра поновно ослободиле Широку Кулу, 7. октобра напале усташку и немачку посаду у Врховинама, 14. октобра код Широке Куле разбиле делове 31. и 34. усташке бојне, али су противнападом од око 800 усташа из 1. усташке бојне 4. усташког здруга одбачене. Дана 15. новембра јединице 35. дивизије ослободиле су Ловинац, 19. децембра заједно са деловима 13. дивизије НОВЈ су код Грачаца уништиле немачки здружени одред јачине од око 1400 војника, ослободиле то место и нанеле непријатељу губитке од 260 погинулих, 45 рањених и 826 заробљених. Заплењена је и велика количина војне опреме. За тај је успех 35. дивизија била похваљена 14. децембра 1944. од Врховног команданта НОВ и ПОЈ, Јосипа Броза Тита. Наредбом Главног штаба НОВ и ПО Хрватске од 20. децембра 1944. дивизија је проглашена ударном.
Јединице 35. дивизије су 6. јануара 1945. водиле борбу код Плитвичког Љесковца, од 11. до 18. фебруара заједно са 13. и 8. дивизијом НОВЈ одбијале нападе јаких немачких и усташко-домобранских снага код Личког Петровог Села, Дрежник-Града и Личке Јесенице. Заједно са јединицама 8. дивизије 16. марта после тродневних борби ослободиле су Селиште, Чатрњу и Смољанац (код Дрежник-Града), одбациле немачке снаге у правцу Личког Петровог Села и нанеле им губитке од 87 погинулих, 125 рањених и 43 заробљена. Од 20. до 28. марта 35. дивизија учествовала је у борбама за ослобођење Бихаћа. Непосредно после тога, расформирана је 2. априла 1945. године. Њена Прва бригада преименована је у Прву самосталну личку бригаду, а борцима 2. и 3. ударне бригаде попуњене су јединице 13. приморско-горанске дивизије и 11. корпуса ЈА.
Операција Моргенштерн – 1944.
Крбавско поље, Лика
Операција Јутарња звезда или Звијезда Даница (њем. Моргенстерн, Моргенштерн) је била заједничка офанзива Вермахта и снага НДХ, уз помоћ четника, на слободну територију Лике, против партизана у области Крбавског Поља. Вођена је од 7. до 23. маја 1944. године.
Циљ ове операције (звали су је и операција »Крбавско поље«) био је уништење 35. НОУ дивизије и поседање слободне територије Лике.
Почетком маја 1944. године Штаб њемачког 15. брдског армијског корпуса започео је планирану операцију »Моргенштерн« да би уништио јединице НОВЈ и овладао слободном територијом Лике.
Немачки извештај наводи да су партизани имали 681 погинулог, док су њихови губици били 8 погинулих 65 рањених. Исти извештај каже: Овом операцијом је непријатељска снабдевачка база Крбавско поље уништена и комунистичким бандама задат тежак ударац.
Хронологија – 35. Личка ударна дивизија
30. 1. 1944. Наредбом ВШ НОВ и ПОЈ, у Лици формирана 35. дивизија НОВЈ од 1. и 2. НО бригаде, дотадашњег Оперативног штаба за Лику и Личког НОП одреда. Овим формирањем обустављен је рад Оперативног штаба за Лику.
30.1. 1944. Одлуком ВШ НОВ и ПОЈ, од 13. и 35. дивизије НОВЈ и јединица Оперативног штаба за Истру формиран 11. корпус НОВЈ. Његово је оперативно подручје захватило Лику, Горски котар, Хрватско приморје и Истру.
31. 1. 1944. Јединице 1. и 2. бригаде 35. дивизије НОВЈ напале 34. усташки батаљон који је бранио Лички Осик и Перушић. После вишечасовне борбе непријатељу су упућена појачања (31. усташки батаљон из Метка и делови домобранског 15. пешадијског пука из Госпића), па је напад обустављен. Губици 35. дивизије: 14 мртвих, 19 рањених и 12 заробљених, док губици непријатеља нису утврђени.
8. 2. 1944. Из Оточца, Перушића и Госпића усташки 19, 32. и 34. батаљон извршили напад на јединице 1. и 2. бригаде 35. дивизије НОВЈ у селима, Рамљани и Широкој Кули и код села Гостоваче. Непријатељ је потиснуо јединице 35. дивизије, али се након трочасовне борбе повукао у Перушић и Лички Осик. Губици непријатеља: 2 мртва и 7 рањених, а 35. дивизије: 8 мртвих, 6 рањених и 1 заробљени борац.
2. 3. 1944. Четврти батаљон 3. бригаде 13. дивизије НОВЈ и 1. батаљон 2. бригаде 35. дивизије НОВЈ, одбили напад 19. усташког батаљона из Оточца ка Уму.
21. 3. 1944. Извиђачки одред немачке 392. легионарске дивизије и 19. усташки батаљон из Оточца, уз мање обостране губитке, одбацили делове 3. бригаде 13. дивизије и 2. бригаде 35. дивизије НОВЈ и заузели брдо Ум (код Оточца).
30. 3. 1944. Јединице 13, и 35. дивизије НОВЈ напале на посаде немачке 392. легионарске дивизије које су, као предстража Оточца, биле размештене у оближњим селима. Једновремено су снаге немачке 392. легионарске дивизије и 4. усташке бригаде отпочеле напад из Оточца и Перушића ка Врховинама и селима Рамљанима и Турјанском. У тешким дводневним борбама непријатељ је одбацио јединице 13. и 35. дивизије НОВЈ и заузео поменута места.
22. 4. 1944. Јединице 2. бригаде 35. дивизије НОВЈ и 3. бригаде 13. дивизије НОВЈ водиле јачу борбу против 3. батаљона 846. пука немачке 392. легионарске дивизије и 19. усташког батаљона који су из Врховина продрли у село Бабин Поток. Противнападом јединица 2. и 3. Бригаде, непријатељ је истог дана принуђен на повлачење у Врховине.
26. 4. 1944. Делови 8. и 35. дивизије НОВЈ отпочели седмодневни напад против делова немачке 392. легионарске дивизије и усташких снага на простору села, Црна Власт, Врховине и села Залужница. Непријатељ није одбачен са наведених просторa, али су му нанети велики губици.
5. 5. 1944. Јединице 1. бригаде 35. дивизије НОВЈ и 3. бригаде 13. дивизије НОВЈ разбиле 34. усташки батаљон и заузеле село Рамљане (код Перушића).
28. 5. 1944. Јединице 3. бригаде 13. дивизије НОВЈ и 2. бригаде 35. дивизије НОВЈ после једнодневне борбе заузеле Кореницу из које се повукао 19. усташки батаљон.
16. 6. 1944. По наређењу Штаба 11. корпуса НОВЈ у Лици расформирана 2. бригада 35. дивизије НОВЈ (раније: 4. бригада 13. дивизије НОВЈ).
16. 6. 1944. По наређењу Штаба 11. корпуса НОВЈ преименована 3. бригада 13. дивизије НОВЈ у 2. бригаду 35. дивизије НОВЈ.
16. 6. 1944. По наређењу ГШ НОВ и ПО за Хрватску 7. далматинска бригада 19. дивизије НОВЈ ушла у састав 35. дивизије као њена 3. бригада.
4. 7. 1944. У Личком Петровом Селу (код Бихаћа), јединице 1. бригаде 35. дивизије НОВЈ напале посаду 8. усташког батаљона и заузеле Личко Петрово Село.
9. 7. 1944. У рејону села Рибник – Будак – Широка Кула – Перушић, 35. дивизија НОВЈ, уз подршку савезничке авијације, напала на 4. усташку бригаду и делове домобранске 3. посадне бригаде, те их одбацила западно од комуникације Оточац – Госпић и заузела поменута места.
10. 7. 1944. С линије Перушић – Госпић три батаљона немачке 392. легионарске дивизије и пет батаљона 4. усташке бригаде напали на 35. дивизију НОВЈ која је у том рејону бранила слободну територију Лике. До 14. јула непријатељ је потиснуо 35. дивизију и избио на северну и западну ивицу Крбавског поља, али је тога дана противнападом принуђен на повлачење у полазне рејоне.
17. 7. 1944. Друга бригада 35. дивизије НОВЈ напала 8. усташки батаљон у Пријебоју (код Коренице) и одбацила га ка Личком Петровом Селу. Покушај усташа, ојачаних двема четама из немачке 373. легионарске дивизије, да се од Плитвичког Љесковца пробију у Пријебој није успео.
22. 7. 1944. Јединице 35. дивизије НОВЈ уз садејство савезничке авијације, напале на ојачани 3. батаљон 846. пука немачке 392. легионарске дивизије и 19. усташки батаљон који су у рејону Чудиног кланца, Д. и Г. Бабиног Потока, Врховина, Црне Власти обезбеђивали комуникацију Оточац – Бихаћ. Непријатељ је одбачен из Врховина, Црне Власти, Д. Бабиног Потока и оближњих висова, али је он, због кратког дејства авијације и због пристиглих му појачања из Оточца, повратио изгубљене положаје.
25. 7. 1944. У Делницама, по наређењу Штаба 11. корпуса НОВЈ, формирана нова 3. бригада 13, дивизије НОВЈ. (Ранија 3. бригада 13. дивизије НОВЈ је 16. 06. 1944. преименована у 2. бригаду 35. дивизије НОВЈ.).
7. 8. 1944. На путу Д. Лапац – Добро Село 3. бригада 35. дивизије НОВЈ нападом из заседе уништила немачку моторизовану колону од 26 камиона с материјалом. Погинуло је и рањено 38 непријатељских војника. Ослобођено је 17 заробљених бораца НОВЈ које су немачки војници спроводили у логор.
8. 8. 1944. Око 6000 непријатељских војника (из немачке 373. и 392. легионарске дивизије, 4. усташке бригаде, домобранског 10. ловачког пука и четници) из Ловинца, Лапца, Личког Петровог Села, Бабиног Потока и Широке Куле отпочели напад ка Крбавском пољу ради одбацивања 35. дивизије и 2. ударне бригаде 8. Кордунашке ударне дивизије НОВЈ и прикупљања жетве. Водећи тешке борбе непријатељ је прошао кроз целу ослобођену територију Лике, али се, под притиском јединица НОВЈ, 18. августа повукао у полазне гарнизоне.
5. 9. 1944. У рејону с. Бунић – с. Љубово (код Госпића) три усташка и један легионарски батаљон из с. Широке Куле и с. Перушића напали 3. бригаду 35. дивизије НОВЈ. Борбе су вођене до 7. септембра, када се непријатељ повукао у полазне рејоне.
6. 9. 1944. У Дабру (код Оточца) 1. бригада 35. дивизије НОВЈ разбила чету 19. усташког батаљона и 40 милиционера.
7. 9. 1944. Два батаљона 1. бригаде 35. дивизије НОВЈ заузела четничко упориште у Шкарама и Главацама (код Оточца).
15. 9. 1944. Трећа бригада 35. дивизије НОВЈ напала делове 31. усташког батаљона и заузела село Косињ (код Госпића).
21. 9. 1944. Јединице 35. дивизије НОВЈ заузеле село Јанчу, Широку Кулу, Лички Осик и Перушић, које су бранила четири батаљона 4 усташке бригаде. Али је непријатељ, са пристиглим појачањима из Оточца и Госпића, извршио противнапад и приморао јединице 35. дивизије на повлачење ка Крбавском пољу.
1. 10. 1944. Наредбом ГШ НОВ и ПО за Хрватску назване ударним следеће бригаде: Осјечка бригада 12. дивизије. Бродска бригада 28. ударне дивизије, 1. и 3. бригада 35. дивизије, 18. бригада и Омладинска бригада „“Јожа Влаховић“, 40. дивизије НОВЈ.
4. 10. 1944. Трећа ударна бригада 35. дивизије НОВЈ напала 31. усташки батаљон и заузела Широку Кулу (код Госпића).
7. 10. 1944. Прва ударна бригада 35. дивизије НОВЈ извршила неуспео напад на 19. усташки батаљон и чету легионара у Врховинама.
8. 10. 1944. На Крбавском пољу одржан окружни слет личке омладине. Присуствовали су становници из свих крајева Лике и борци 35. дивизије НОВЈ.
14. 10. 1944. У Широкој Кули (код Госпића) 3. ударна бригада 35. дивизије НОВЈ разбила делове 31. и 34. усташког батаљона. Истог дана 800 усташа 1. јуришног батаљона 4. усташке бригаде пробиле су се из Личког Осика у Широку Кулу, одбацивши 3. ударну бригаду.
15. 11. 1944. Јединице 3. ударне бригаде 35. дивизије НОВЈ ослободиле Ловинац (код Грачаца), у коме се бранио 35. усташки батаљон.
9. 12. 1944. Код Грачаца јединице 35. дивизије и 2. бригада 13. дивизије 11. корпуса НОВЈ уништиле немачки здружени одред, јачине око 1400 војника (из састава немачке 264. пешадијске, 373. и 392. легионарске дивизије). Погинуло је 260, рањено 45, а заробљено 826 непријатељских војника. Заплењена је велика количина ратног материјала.
20. 12. 1944. Наредбом ГШ НОВ и ПО за Хрватску назване ударном 13. и 35. дивизија НОВЈ.
6. 1. 1945. Јединице 3. ударне бригаде, ојачане батаљоном 2. бригаде 35. ударне дивизије НОВЈ, напале немачку посаду у Плитвичком Љесковцу (код Коренице), али су се после осмочасовне борбе повукле. Непријатељ је имао 7 мртвих и 10 рањених, а јединице 35 ударне дивизије НОВЈ 2 мртва и 1 рањеног.
11. 2. 1945. Код Личког Петровог Села, Дрежник Града и села Личких Јесеница, немачке, домобранске и усташке снаге из Бихаћа извршиле напад на јединице 8. Кордунашке ударне дивизије 4. ударног корпуса НОВЈ и 13. ударне и 35. ударне дивизије 11. корпуса НОВЈ. Борбе су вођене до 18. фебруара када се непријатељ повукао према Бихаћу, Небљусима и Д. Лапцу.
12. 2. 1945. Делови 3, ударне бригаде 35. ударне дивизије НОВЈ, после трочасовне борбе против усташко-домобранских снага, заузели Плитвички Љесковац (код Коренице). Непријатељ је имао 23 мртва и 37 рањених, а 3. ударна бригада 2 рањена.
16. 3. 1945. Делови 8. Кордунашке ударне и 35. Личке ударне дивизије ЈА после тродневних борби заузели села Селиште, Чатрњу и Смољанац, одбацивши немачке снаге у правцу Личког Петровог Села. Губици непријатеља: око 80 мртвих, 120 рањених и 43 заробљена. Јединице ЈА су имале 10 мртвих и 37 рањених. Заплењено је: минобацач, 5 п. митраљеза, 49 пушака и 3 аутомата.
2. 4. 1945. По наређењу Генералштаба ЈА расформирана 35. ударна дивизија 11. корпуса ЈА: 1. бригада преименована у 1. самосталну ударну личку бригаду, а саставом 2, и 3. ударне бригаде попуњене јединице 13. дивизије 11. корпуса ЈА.