
Обележен Међународни дан сећања на жртве Холокауста
Међународни дан сећања на жртве Холокауста установљен је 1. новембра 2005. године Резолуцијом 60/7 Уједињених нација. Наведени Дан сећања обележен је и у Р.Србији, у Београдду, на Дунавском кеју – Обала мајора Гавриловића бб, код Споменика „МЕНОРА У ПЛАМЕНУ“. На споменик венац је положио председник Владе Републике Србије МИЛОШ ВУЧЕВИЋ, као изасланик председника Србије. Тим поводом је рекао да Холокауст представља једну од највећих трагедија које је човечанство доживело у модерној историји. Према његовим речима, Србија је у последњој деценији учинила ванредан напор на изградњи трајне културе сећања на своје жртве тог злочина и поручио да је наша одговорност да чувамо и преносимо сећање на будуће генерације. Прочитавши телеграм члана Војног савета 1. украјинског фронта, генерала Константина Крајњикова, све присутне је подсетио на велика страдања и ослобађање заточеника из Аушвица.Венце су положили и министри у Влади Србије, припадници дипломатског кора, Војске Србије и страних војних делегација, представници удружења грађана, међу којима и удружење 6. и 35. Личке дивизије….. ЉУБИНКА БОЈОВИЋ, ДУШАН СУРЛА и ВЕЉКО ЖИГИЋ (венац је положио ДУШАН СУРЛА), као и потомци жртава и преживелих. Заменица градоначелника града Београда ВЕСНА ВИДОВИЋ положила је венац. Она је истакла да се данас сећамо једног од највећих страдања људског рода, те одајемо почаст милионима невиних жртава страдалих у једном од најмрачнијих периода историје.
– Београд је град са дубоко укорењеним поштовањем према свим културама и народима и никад не заборавља своје суграђане Јевреје, као ни све друге невине жртве страдале у вихору зла. Нажалост, ми Срби били смо жртве страховитих страдања и великих неправди. У Београду су постојали логори Стaро сајмиште, Топовске шупе, Бањица и стратиште Јајинци. На овим местима бола страдало је на хиљаде Јевреја, Срба и Рома, у периоду од 1941. до 1944. Тада је нестало 80% јеврејског становништва у Београду – рекла је заменица градоначелника.
Подвукла је да се данас сећамо смрти трећине јеврејског народа, незамисливе патње, али и са поносом истичемо да бранимо универзалне вредности људских права, слободе и једнакости.
– Зло које се десило тада, никада не сме бити заборављено нити поновљено. И данас је у тешким временима важно да делујемо против антисемитизма, мржње и дискриминације у свим њеним облицима. Србија је увек била глас савести човечанства и увек је бирала правду и хуманост, а Београд увек слободарски дух. И данас овде, код споменика „Менора у пламену”, Београд као главни град Србије активно учествује у неговању културе сећања, јер верујемо да једино разумевањем прошлости можемо градити праведнију будућност. На овом месту бола и опомене, схватамо и данас да је неопходно остати јединствен у борби за очување сопственог народа – рекла је Видовићева.
Венац на спомен-обележје положио је и председник општине Стари град РАДОСЛАВ МАРЈАНОВИЋ, који је овим поводом рекао да жртве Холокауста не смеју бити заборављене.
– На тај начин био би омогућен и заборав злочиначке политике и монструозне идеологије које су милионе невиних људи, брутално и из најнижих нељудских побуда, отерале у смрт. Нека нам сећање на њихове животе буде водич у борби против мржње и нетрпељивости – истакао је Марјановић.

Са З.Антићем, Државним Секретаром у Мин. Рада.. с десна, Д.Сурла, Љ.Бојовић и В.Жигић

Церемонија полагања венаца. У име Удружења венац је положио и одао почаст Д. СУРЛА

Споменик „Менора у пламену” дело је вајара Нандора Глида. Постављен је 21. октобра 1990. године на дорћолској обали Дунава у знак сећања на јеврејске жртве нацистичког геноцида у Београду и Србији од 1941. до 1944. године.
Споменик представља један од главних симбола јудаизма и јеврејског народа – менору, захваћену пламеном, заједно са људским фигурама. Упечатљивим сценама ужаса и снажном симболиком, она недвосмислено подсећа на све страхоте Холокауста. Споменик је постављен на Дорћолу, пошто су Јевреји пре Другог светског рата у великом броју живели у том делу града. Нандор Глид, и сам Јеврејин, који је изгубио породицу у Холокаусту, истакао се својим уметничким представљањем страдања Јевреја током Другог светског рата још пре подизања овог споменика. Његови споменици се налазе и на просторима некадашњих логора Маутхаузен и Дахау.

