
Обележавање годишњице смрти Гаврила Принципа
Република Србија
ВЛАДА
Одбор за неговање традиција ослободилачких ратова Србије
Обележавање годишњице смрти Гаврила Принципа
Београд, 28. април 2025. године у 10:00 часова
Споменик Гаврилу Принципу, Парк Гаврила Принципа у Београду
ПРОТОКОЛ ДРЖАВНЕ ЦЕРЕМОНИЈЕ ПОЛАГАЊА ВЕНАЦА
10:00 часова
Влада Републике Србије
помоћник министра Душко Ћутило
Министарство одбране и Војска Србије
делегација МО и ВС
Град Београд
делегација града
Градска општина Савски венац
Представник
Амбасада Босне и Херцеговине у Републици Србији
амбасадор Александар Врањеш
Представништво Републике Српске у Србији
Млађен Цицовић, шеф представништа
Удружења за неговање традиција и борачке организације
делегације удружења и организација
10:14 часова
МИНУТА ЋУТАЊА
10:15 часова
Одјава и крај државне церемоније
28. априла 2025. године – Обележена 107. годишњицa од смрти Гаврила Принципа
Церемонију полагања венаца и одавања почасти поводом обележавања 107. годишњице од смрти Гаврила Принципа, одржана 28. априла 2024. године са почетком у 10 часова код Споменика Гаврила Принципа у Београду у Парку Гаврила Принципа (угао Немањине и Балканске улице), у име Владе Србије, предводио је помоћник министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Душко Ћутило.
Венце су положили и одали почаст и делегацијe Министарства одбране и Војске Србије, представници Града Београда и невладиних организација опредељених за неговање традиција ослободилачких ратова Србије, међу којима и Делегација Удружења 6. и 35. Личке дивизије….. из Београда, од 5 чланова, ЉУБИНКА БОЈОВИЋ, ДРАГАН ДРАГИ СТЕВАНОВИЋ, БОГДАН ЂУКИЋ, МАРИО КАЛИК и ВЕЉКО ЖИГИЋ.. Венац су положили и одали почаст, БОГДАН ЂУКИЋ и МАРИО КАЛИК!

С лева, Б.Ђукић, М.Калик, Љ.Бојовић, Д.Стевановић и В.Жигић

С лева, Б.Ђукић и М.Калик током церемоније полагања венаца


За успомену, ЉУБИНКА БИБА БОЈОВИЋ

Гаврило Принцип (Обљај, 13/25. јул 1894 — Терезијенштат, 28. април 1918), српски револуционар, члан тајне организације „Млада Босна“, који је извршио атентат на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда и његову супругу Софију 28. јуна 1914.
„Злочинац нисам, јер сам уклонио онога који је чинио зло. Мислио сам добро.”
„Што је потпуно осиромашио, што га сматрају стоком. Сељак је осиротио, упропастили су га потпуно. Ја сам сеоски син и знам како је на селу. Зато сам хтио да се осветим и није ми жао.”
И да се то посебно односи на Србе. Да је престолонаследника сматрао непријатељем Словена, који би својим мерама спречио њихово уједињење.
„Мој српски народ! … Са мојим народом биће рђаво” пожалио се. Често је падао у тешке депресије. Покушао је да изврши самоубиство пешкиром, али није успео, јер је био исувише слаб. Није мислио да постане херој, већ само да умре због своје идеје.
Изгладнео, ослабљен је поделгао мукама и умро 17/28. априла 1918. у 18,30 часова, у двадесетчетвртој години, мало пред крај Првог светског рата. Након смрти његов гроб је забетониран како се не би сазнало место на коме је сахрањен, али је аустријски војник Франтишек Лебл, по народности Чех, начинио скицу гробља.
Посмртни остаци Гаврила, заједно са посмртним остацима његових другова Чабриновића и Грабежа, који су у Терезину умрли пре њега, пренети су и сахрањени у зајеничкој гробиници, на старом гробљу у Сарајеву 7. јула 1921.
Политички затвор у Терезину је у Другом светском рату постао концентрациони логор. Немци су његову затворску самицу преградили и поделили на две.62)
После рата, логор је претворен у музеј, у коме испред његове самице стоји уграђена скромна плоча са његовим именом, док на зиду у унутрашњости и сада окачени окови, за које је био свезан, подсећају на мученичку казну и смрт.
Гроб Гаврила Принципа се данас налази у Капели Видовданских хероја на гробљу Св. Михајло у Кошеву (Сарајево). Гаврилов полуаутоматски пиштољ, белгијски Fabrique Nationale M 1910, калибра 7.65x17mm (.32 ACP) и окрвављена униформа Франца Фердинанда налазе се у војноисторијском музеју у Бечу. Метак који је убио Фердинанда изложен је у чешком граду Конопиште. Делови споменика подигнутог у част Франца Фердинанда и његове жене Софије, на месту атентата 1916. и уклоњеног 1919. године, чувају се у Музеју „Сарајево 1878—1918“.
СПОМЕНИК У БЕОГРАДУ
Споменик Гаврилу Принципу налази се у насељу Савамала, у општини Савски венац, између улица кнеза Милоша на истоку, Адмирала Гепрата на северу, Балканске на западу и Немањине улице на југу, у Парку Гаврила Принципа. Споменик је посвећен Гаврилу Принципу, члану Младе Босне и атентатору на аустријског надвојводу Франца Фердинанда и његову супругу Софију у Сарајеву 28. јуна 1914. године.
Подигнут је 26. јуна 2015. године, а свечано откривен на Видовдан, 28. јуна. Ово је био заједнички пројекат Влада Србије и Републике Српске, а за место постављања изабран је Финансијски парк (данас Парк Гаврила Принципа), јер су на том простору боравили и састајали се младобосанци и одавде кренули за Сарајево.
Споменик је висине 2 метра, израђен је у бронзи, а поклон је Републике Српске. Израдио га је смедеревски вајар Зоран Кузмановић, који је првенствено урадио скултпуру Принципа за Републику Српску, где је она постављена 2014. године у Источном Сарајеву, а исти одливак је коришћен и за скулптуру у Београду.
На постољу споменика пише: „Гаврило Принцип 1894—1918
Ал право је рекао пре Жерајић соко сиви: Ко хоће да живи нек’ мре, Ко хоће да мре нек’ живи!
Дар Републике Српске Републици Србији, Видовдан 2015.
Благо томе, ко довијек живи имао се рашта и родити — Његошеви стихови уклесани на капели Видовданским херојима у Сарајеву у којој почивају Гаврило Принцип и другови.”