ОБЕЛЕЖЕНА 83-а ГОДИШЊИЦА БИТКЕ НА КОЗАРИ!
Наведене активности – обележавања, Удружење реализује као део реализације Програма/Пројекта, „Неговање традиције ослободилачких ратова Срба и Србије“, чију реализацију је подржао град Београд, Секретаријат за социјалну заштиту, за период реализације април 2025/март 2026. године и Програма/Пројекта, „КО ПРОШЛОСТ ЗАБОРАВЉА, ОНА МУ СЕ ПОНАВЉА“, чију реализацију је подржало Министарство за рад, борачка и социјална питања, за период реализације од 6 месеци, 06. јун – 06. децембар 2025., којима се и овом приликом захваљујемо!
Званична делегација Р. Србије, 28/29.06.2025. године, у дводневној посети Р. Српској, током које је у Меморијалном комплексу Мраковица присуствовала обележавању 83-е годишњице битке на Козари.
У саставу званичне делегације Републике Србије били су представници Министарства одбране, кадети Војне академије, студенти Криминалистичко-полицијског универзитета са својим професорима, ратни ветерани и представници неколико Удружења која негују традиције ослободилачких ратова Србије, међу којима и 4 представника Удружења 6. и 35. Личке дивизије, из Београда, БРАНКА МОСУРОВИЋ, БИСЕРКА ЗДРАВКОВИЋ, МИРКО БОШЊАК и БОГДАН ЂУКИЋ!
Државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Вукелић присуствовао је централној свечаности одржаној на меморијалном комплексу Мраковица поводом обележавања 83. годишњице Битке на Козари.
Свечаност, који је предводио председник Републике Српске Милорад Додик и којој су присуствовали највиши званичници и представници институција Србије и Републике Српске, организовао је Одбор Владе Републике Србије за неговање традиције ослободилачких ратова и Влада Републике Српске.
„Србија остаје дубоко посвећена неговању културе сећања, подршци Републици Српској у очувању националног и историјског идентитета, као и афирмацији вредности слободе, антифашизма и заједништва“, поручио је Вукелић.
У оквиру свечаног програма одржан је ипарастос, положени су венци и одата је почаст свим страдалима, уз заједничку поруку да ће Република Србија и Република Српска наставити да заједнички негују сећање на подвиге претходних генерација и изграђују односе засноване на узајамном поштовању и историјској истини.
Са питомцима Војне академије, с десна, 2/4. М. Бошњак, Б. Мосуровић и Б. Ђукић
С лева, М. Бошњак, Б. Здравковић, Б. Мосуровић и Б. Ђукић
С десна, Б. Ђукић, Б. Здравковић, М. Бошњак и Б. Мосуровић
Jovana Jovic
08:57
коме logorasi4145, subnor.clanstvo, ljubisa.dikovic, zoran.antic, ја
Поштовани,
Обавештавамо вас да смо јуче, у поподневним часовима, добили званично обавештење од Владе Републике Српске о измени термина обележавања 83. годишњице Битке на Козари.
Нови термин одржавања церемоније је 28. и 29. јун 2025. године.
Молимо вас да о овој измени благовремено информишете све чланове вашег удружења, како би могли да прилагоде своје планове у складу с новим датумима.
Други припремни састанак поводом обележавања 83. годишњице Битке на Козари
Примљено
Sektor za boracko-invalidsku zaštitu
пон 23. јун 13:27
коме utsv, rektor, rektorat, ја, subnor.clanstvo, nikolicsrdjan79, logorasi4145, Vladana, subnor, aleksandar.tokovic, zoran.antic, jovana.jovic
Поштовани,
Поводом обележавања 83. годишњице Битке на Козари, обавештавамо вас да ће се други припремни састанак одржати у четвртак, 26. јуна 2025. године, са почетком у 10 часова, у сали за састанке на другом спрату Министарства, у просторијама на адреси Македонска број 4.
С поштовањем,
Битка на Козари
Дио Другог свјетског рата у Југославији и Народноослободилачке борбе народа Југославије
Вријеме 10. јун — 17. јул 1942.
Мјесто сјеверозападна Босна
Битка је завршена тешким поразом Другог
Исход крајишког партизанског одреда, масакрима и депортацијом српског становништва Козаре
од стране њемачких и хрватских трупа
Сукобљене стране
Нацистичка Њемачка Независна Држава
Команданти и вође
Укључене јединице
Усташка војница Хрватско домобранство Речне снаге Мађарске
краљевске војске Пук „Мањача“
Јачина
3.500 људи
око 11.000 људи[2]
око 18.000 људи[2]
око 2.000 људи[2]
Жртве и губици
око 1.700 погинулих
69 погинулих, 160 рањених и 7 несталих[2]
445 погинулих, 654
рањених и 498 несталих[2]
убијено око 20.000 становника Козаре и Поткозарја, а депортовано 68.600 људи
Битка на Козари једна је од најкрвавијих партизанских битака током Народноослободилачког рата у Југославији. Битку је водио Други крајишки партизански одред против надмоћнијих њемачких и усташко-домобранских здружених снага од 10. јуна до 17. јула 1942. у сјеверозападној Босни, на планини Козари за вријеме противпартизанске операције Западна Босна (њем. Operation West-Bosnien).
Циљ ове операције био је уништење Другог крајишког партизанског одреда и становништва које га је подржавало. Током борбених дејстава осовинске снаге су опколиле око 3.500 партизана из Другог крајишког одреда, као и око 80.000 српских избјеглица, које су од усташког терора побјегле у планину. Однос снага између нападача и браниоца био је 9:1. Почетком јула стање окружених постало је критично и сваким даном било је све теже. Партизански батаљони и избјеглице, изузетно исцрпљени након двадесет дана непрекидне борбе, били су стиснути на ограниченом простору и изложени сталном артиљеријском гранатирању и ударима противничке авијације. Стање је погоршала све већа несташица хране и лијекова. Када је запријетило пресјецање одреда на дијелове, одлучено је да се крене у пробој. У ноћи са 3/4. јул и 4/5. јул 1942, дио партизана и око 10.000 избјеглица побјегао је из окружења. Ујутру је непријатељ поново затворио обруч. Партизани који су остали у окружењу подијелили су се у мање групе, покушавајући да се сакрију у шуму или да пробију непријатељске баријере. У периоду од 5. до 30. јула њемачке и хрватске трупе систематски су чешљале Козару и сусједну Просару, вршећи масовна убиства заробљеног становништва, рањених и заробљених партизана, а преостали су одвожени у концентрационе логоре.
На Козари су Вермахт и усташки режим по први пут од окупације Југославије у Другом свјетском рату примијенили систематско чишћење територије од српског живља. Депортовано је на десетине хиљада српских цивила: највећи дио у њемачке и хрватске концентрационе логоре у Земуну, Старој Градишкој и Јасеновцу, док је мањи број одређен за насељавање у Славонију.
Поред тога, радно способне жене су послате у Нацистичку Њемачку, а мушкарци на сјевер окупиране Норвешке. Дјеца депортованих и убијених родитеља су послата у логоре за дјецу (Јастребарско и Сисак), гдје су многи од њих умрли.
Током њемачко-хрватске противпартизанске операције на Козари у периоду од 10. јула до 30. јула 1942, убијено је око 20 хиљада становника Козаре и Подкозарја, а депортовано 68.600 људи, укључујући 23.500 дјеце. Од тога се 35 хиљада људи никада није вратило на Козару, укључујући 11 хиљада дјеце млађе од 14 година.
Козара је у југословенској историографији постала симбол отпора, храбрости и страдања.