Наведена активност – обележавање значајних датума и догађаја, Удружење реализује као део реализације Програма/Пројекта, „Неговање традиције ослободилачких ратова Срба и Србије“, чију реализацију је подржао град Београд, Секретаријат за социјалну заштиту, за период реализације април 2025/март 2026. године и Програма/Пројекта, „КО ПРОШЛОСТ ЗАБОРАВЉА, ОНА МУ СЕ ПОНАВЉА“, чију реализацију је подржало Министарство за рад, борачка и социјална питања, за период реализације од 6 месеци, 06. јун – 05. децембар 2025., којима се и овом приликом захваљујемо!

ГДЕ СТЕ ДАНАС, АЛИ И ЈУЧЕ И ПРЕКЈУЧЕ „БЕОГРАЂАНИ“, КАО И ПРЕДСТАВНИЦИ УДРУЖЕЊА ПОТОМАКА И ПОШТОВАЛАЦА ОСЛОБОДИЛАЧКИХ РАТОВА СРБА И СРБИЈЕ? ДА ЛИ ЋЕ И НА ОБЕЛЕЖАВАЊУ 11.11.1918. ГОДИНЕ – ДАНА ПРИМИРЈА У ПРВОМ СВЕТСКОМ РАТУ (1914/18), НА ЦЕРЕМОНИЈИ ОБЕЛЕЖАВАЊА БИТИ САМО ПРЕДСТАВНИЦИ УДРУЖЕЊА ПОТОМАКА 1914/18 (4 ЧЛАНА) И УДРУЖЕЊА БОРАЦА 6. И 35. ЛИЧКЕ ДИВИЗИЈЕ (6 ЧЛАНОВА)? ДА ЛИ СЕ ИСТИ БАРЕМ ПОНЕКАД СЕТЕ ДА „ОНАЈ КО ИСТОРИЈУ ЗАБОРАВЉА, ОНА МУ СЕ ПОНАВЉА“ ИЛИ „ОНИ ШТО ХОЋЕ ДА ЗАБОРАВЕ, СУТРА БИ ДА ПОНОВЕ“!

Полагањем венца на Спомен-костурницу бранилаца Београда 1915. године на Новом гробљу данас је обележен Дан ослобођења Београда у Првом светском рату.

Венац је у име Града Београда положила заменица градоначелника Весна Видовић, чиме је одата почаст херојима који су положили животе за слободу наше престонице и отаџбине.

–На данашњи дан дивизије, под командом славног генерала Петра Бојовића, ушле су у ослобођени Београд. Тај историјски тренутак симболизује не само крај рата, већ и почетак обнове, наде и новог живота у срцу Србије – истакла је Видовић за Беоинфо.

Београд је тада, као и данас, био симбол храбрости, отпора и трајне вере у слободу, додала је Видовић.

–Наша обавеза је да се сећамо тих дана херојства и жртве, јер су управо они темељ данашње Србије – модерне, достојанствене и окренуте будућности. Обележавање Дана ослобођења Београда у Првом светском рату подсећа нас да слобода није поклон, већ наслеђе које смо дужни да чувамо. Док се наш град развија, граде се нове школе, мостови и болнице, не смемо заборавити да су темељи тог напретка положени жртвом оних који су ослободили Београд 1918. године. Можда би данас, више него икад, требало да се подсетимо наше историје, свега кроз шта смо прошли и нашег страдања, јер у духу тог наслеђа Београд и Србија данас стоје као чувари мира, слободе и заједништва – вредности које су наши преци изборили, а на нама је да их са поносом негујемо и преносимо будућим генерацијама – закључила је заменица градоначелника Београда.

Венац је са заменицом градоначелника Београда Весном Видовић положио и саветник градоначелника Радован Тврдишић, такође и представнци Владе Републике Србије, Државни секретар у Министарству рада Зоран Антић, Војске Србије и представници удружења која гаје сећања на Ослободилачке ратове Срба и Србије и на Први светски рат, међу којима и 6 представника Удружења бораца 6. и 35. Личке дивизије, МИРКО БОШЊАК, МИЛИЦА ТОДОРИЋ, ДУШАН СУРЛА, ВАСО ГЛИГОРЕВИЋ, ВЕЉО ГОГА и ВЕЉКО ЖИГИЋ!

О Првом новембру 1918. године

По подне, око 15 часова, Моравска и Дунавска дивизија налазиле су се на линији Велики Врачар – Бањица – Топчидерско и Баново брдо.

Вођена непоновљивом жељом, жаром и еланом, од ослобођења Ниша 1. октобра, кажу историчари, српска Прва армија је следећих месец дана потискивала немачку 11. армију у незаустављивом “маршу” према Београду.

– Све акције српске војске произлазиле су из договора са савезницима – каже др Данило Шаренац, историчар Института за савремену историју у Београду. – Половином октобра одлучено је да српска војска ослобађа територију Србије западно, а савезничка источно од Мораве.

Већ око 20. октобра, са савезницима је постигнут још један врло важан договор: да се српској војсци препусти улазак у Београд. Тада је одређено и да у престоницу први уђе 7. пешадијски пук, баш зато што су га чинили војници из Београда, као и 1. ескадрон коњице и једна батерија. Сви они су били део чувене Дунавске дивизије.

У напредовању према Београду, по речима нашег саговорника, врло важно је било и то што је српска војна команда о свакој акцији размишљала унапред.

– Страховало се, наиме, од уличних борби и непријатељске артиљерије – објашњава Шаренац. – Непобитно је да су Београђани са великом радошћу и одушевљењем дочекали прве ослободиоце који су ушли у град.

Но, истовремено српска команда је желела да при ослобађању престонице губици буду што мањи и да се не понови стравично артиљеријско бомбардовања града као 1915. године.

Желели су да, као ослободиоци, сачувају бар оно мало грађевина и инфраструктуре који су остали из предратног Београда. Главнина Дунавске дивизије и француска тешка артиљерија, на Торлак су стигле 1. новембра око 17 часова.

Према речима др Милића Милићевића, историчара Историјског института у Београду, коначно ослобођење Београда у Првом светском рату, као и битка за ослобођење читаве Србије, почели су заправо пробојем Солунског фронта. Он је приморао бугарске и немачке снаге да се хитно повуку.

– Коњичка дивизија је већ 25. септембра заузела Штип, а затим Кочане и Овче Поље – каже Милићевић. – Ослобођени су Велес, Крушево, Скопље, потом Врање, Пирот, Ниш…

А када је реч о моралу српске војске, можда га најбоље описује податак да су за два месеца од Доброг Поља на југу Македоније до Београда војници прешли 800 километара. По заузимању престонице, српске трупе не стају, већ 2. новембра настављају борбе и ослобађају Банат, Срем, Бачку, Славонију…

Трећег новембра ослобођена је читава Србија, уз страховите губитке. То је био део тактике, јер је већ 6. новембра била Женевска конференција и српско руководство је желело да војска заузме што више територије.

Оно што нису однели Аустријанци, довршили су Немци, пљачкајући током последњег дана боравка све радње од Теразија до Славије. Прекинули су струју и воду, порушили мост на Сави…

Завршетак Великог рата, Београд је дочекао као један од најразоренијих градова Европе. За храбро држање у рату, српска престоница је 1920. одликована француским “Крстом витеза Легије части”. Постао је и престоница Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Велику победу у Првом светском рату Србија је скупо платила – изгубила је између 1,1 и 1,3 милиона становника, што је чинило готово трећину укупног становништва и чак око 60 одсто мушке популације.

Истине ради, ни једна земља на свету, у било ком рату, није страдала колико Србија у Првом светском рату.

Нема земље која је дала такав допринос људским жртвама и победи савезника у том рату. Eлитне српске дивизије – Дринска, Моравска, Дунавска под командом Петра Бојовића, 01.11.1918. ослободиле су Београд, после само 40 дана од пробоја Солунског фронта.

O том херојском чину и како је српска војска напредовала ослобађајући своју земљу сведоче и француски војни изворе и генерали који кажу да француска војска, иако много боље наоружана, није могла да прати српску војску која је после три године окупације хитала да ослободи своју земљу.

Зато се тог дана треба сећати са посебним пијететом.. Мало је градова у Европи који су као Београд страдали и уништавани у Првом и Другом светском рату. Треба одати почаст свим вијницима и цивилима страдалим у Првом светском рату који је Аустро-угарска водила са циљем истребљења читавог српског народа! О томе сведоче зверства која је аустроугарска војска починила, посебно 1914.године у Мачви и Подрињу.

Oслобођење Београда у Првом светском рату раније није обележавано, а од пре три године заједнички се слави ослобођење престонице у Другом светском рату, које се догодило 20.октобра, и у Великом рату у оквиру заједничке манифестације „Дани слободе”.

Треба да се подсећамо тих дана и тих људи, да им одајемо почаст, јер да их није било, не би било ни нашег народа данас!

Београд је биo под аустро угарском окупацијом од 1. до 15. децембра 1914. године, а затим и од октобра 1915. до 1. новембра 1918. године.