Удружење бораца, потомака и поштовалаца НОР-а,

6. Личке пролетерске дивизије „НИКОЛА ТЕСЛА“ и 35. Личке ударне дивизије

и

Удружењe бораца Кордуна, 8. Кордунашке НОУ дивизије,

ратова 1990-1999 и њихових потомака

упућују Вам

П О З И В

да присуствујете Јавном скупу – Седници поводом обележавања 83 годинe од 22. новембра 1942. Дана формирања ПРВОГ ХРВАТСКОГ КОРПУСА, ОДНОСНО ДАНА ФОРМИРАЊА 6. ЛИЧКЕ, 7. БАНИЈСКЕ И 8. КОРДУНАШКЕ ДИВИЗИЈЕ, као и обележавања 83 године од 30.12.1942. Дана формирања 12 СЛАВОНСКЕ дивизије!

Скуп ће се одржати у Свечаној сали ГО Нови Београд, Булевар Михаила Пупина 167, Нови Београд

У суботу 22. новембра 2025. године са почетком у 11:00 часова

Програм свечаног скупа:

– О 22. НОВЕМБРУ и о 30. ДЕЦЕМБРУ 1942. – РЕФЕРАТИ

– КРАТКО ОБРАЋАЊЕ УЧЕСНИКА, ГОСТИЈУ И ПРИСУТНИХ

– КУЛТУРНО УМЕТНИЧКИ ПРОГРАМ – МУШКЕ ПЕВАЧКЕ ГРУПЕ, КУД „ПЕТРОВА ГОРА – КОРДУН“ И ЗУГ „ЋИРО“, ЛИЧКА КАЛДРМА – ДРВАР

Поштована/и!

Овом приликом желимо да Вас, борце, потомке и поштовалаце НОР-а 1941/45. године, првенствено са подручја Лике, Кордуна, Баније, Славоније и Босанске крајине, као и све људе добре воље који негују традиције ослободилачких ратова Срба и Србије, првенствено традиције НОР-а 1941/45., 6. Личке, 7. Банијске, 8. Корунашке, 12. Славонске дивизије и Крајишких бригада, обавестимо о заказаном Јавном скупу – Свечаној седници за 22. новембра 2025. године, са почетком у 11:00 часова, који/а ће се одржати у Свечаној сали ГО Нови Београд, на адреси Булевар Михаила Пупина 167., а све у вези са обeлежавањем 83 године од 22.11.1942. године, Дана формирања Првог Хрватског народноослободилачког ударног корпусa и Дана формирања 6. Личке, 7. Банијске и 8. Кордунашке дивизије, које су пре 83 године чиниле, тек формирани Први корпус, као и обележавања 83 године од 30.12.1942. Дана формирања 12. Славонске дивизије.

Обележавање 22.11.1942. и 30.12.1942. године, Дана формирања 6. Личке, 7. Банијске и 8. Кордунашке, као и 12. Славонске дивизије заједно – у сарадњи организују и реализују, Удружење бораца, потомака и поштовалаца НОР-а, 6. Личке пролетерске дивизије „НИКОЛА ТЕСЛА“ и 35. Личке ударне дивизије, Удружењe бораца Кордуна, 8. Кордунашке НОУ дивизије, ратова 1990-1999. и њихових потомака и Секција ратне јединице 12. Славонске дивизије (Удружење 6. Личке…. наведену активност реализује као део програма „Неговање традиције ослободилачких ратова Срба и Србије“, подржаног од стране града Београда – Секретаријата за социјалну заштиту, за период реализације, април 2025/март 2026 године и реализације програма/пројекта, „Ко прошлост заборавља, она му се понавља“, који се реализује у ПАРТНЕРСТВУ са Удружењем избеглица из Р.Хрватске, а чију реалиазцију је подржало Министарство за рад, борачка и социјална питања, за период реализације, 06. јуна до 05. децембра 2025. године!

– Како и на који начин, што успешније, обележити 83. годину од формирања наведених ратних јединица НОВЈ?

На основу Закључака и Одлука УО, одржан је заједнички састанак представника наведених, 07.11.2025. године, формиран је Организациони одбор наведеног обележавања, којег чине, ЂУРО ШКАЉАЦ, председник, ВЕЉКО ЖИГИЋ, заменик председника, МИОДРАГ ЖАРКОВИЋ и МИЛОШ КРНЕТА, чланови, Организационог одбора. Наведени одбор је једногласно ДОНЕО

О Д Л У К Е

1. Да се, формирање наведених јединица НОВЈ, обележи организовањем Јавног скупа – СВЕЧАНЕ СЕДНИЦЕ и то у СУБОТУ, 22.11.2025. године, са почетком у 11:00 часова, у Сали ГО Нови Београд

2. Организациони одбор, којег чине представници наведених, у обавези је да предузме све потребне радње, како би се наведено обележавање што успешније припремило, организовало и реализовало.

3. Усваја се предложени Дневни ред – АГЕНДА, са сатницом одржавања Јавног скупа – СВЕЧАНЕ СЕДНИЦЕ, у целости – У ПРИЛОГУ.

4. Да, по могућности, у Културно забавном програму, учествују представници Лике, Баније, Кордуна и Славоније и то равномерно временски заступљени

5. Као водитељ програма/модератор и уједно задужен за Културно забавни програм, одређује се МИЛОШ КРНЕТА!

АГЕНДА – САТНИЦА ОДРЖАВАЊА СВЕЧАНЕ СЕДНИЦЕ

10:45 – 11:00 Окупљање представника организационог одбора, учесника, чланова Удружења, Завичајних клубова, Секција Ратних Јединица и других, као и окупљање „гостију“.

11:00 – 11:05 МИЛОШ КРНЕТА – Модератор и Водитељ програма 11:05 – 11:15 ЂУРО ШКАЉАЦ – Уводна и Поздравна реч. Интонирање химнe, „Боже правде“ и песме, „На Кордуну гроб до гроба“, минутом ћутања одавање почасти свим погинулим, несталим и страдалим, не само у НОР-у 1941/45. већ и у свим Ослободилачким ратовима Србије, укључујући и све погинуле, нестале и страдале, у ратовима 1990/99. године.

– МИЛОШ КРНЕТА – најављује уводничаре у тему обележавања 22.11.1942. Дан формирања 6., 7. и 8. дивизије – ВЕЉКО ЖИГИЋ, НЕНАД АБРАМОВИЋ И ЂУРО ШКАЉАЦ

11:15 – 11:45 – ПРИГОДНИ РЕФЕРАТИ, О 6., 7., 8. И 12. Дивизији

11:45 – 12:00 – МИЛОШ КРНЕТА – Најава учесника КУЛТУРНО ЗАБАВНОГ ДЕЛА ПРОГРАМА

12:00 – 12:20 Обраћање гостију – уз претходно евидентирање, имена и презимена и у чије име се обраћа, у своје лично име или у име Институције, организације, удружења или друго (ово из разлога да би се исти могли и званично најавити).

12:20 – 13:00 МИЛОШ КРНЕТА – Наставак КУЛТУРНО ЗАБАВНОГ ДЕЛА ПРОГРАМА

– КЊИЖЕВНИ ДЕО ПРОГРАМА – Читање песама

– МУЗИЧКИ ДЕО ПРОГРАМА – Наступ наведених Мушких певачкиг група

13:00 – ЗАВРШЕТАК НАВЕДЕНОГ СКУПА – ОБЕЛЕЖАВАЊА!

Председавајући:

ЂУРО ШКАЉАЦ, С.Р.

22.11.2025. ОБИЉЕЖАВАЊЕ 22. новембра 1942. године, ДАНА ФОРМИРАЊА ПРВОГ ХРВАТСКОГ КОРПУСА И ДАНА ФОРМИРАЊА 6. ЛИЧКЕ, 7. БАНИЈСКЕ И 8. КОРДУНАШКЕ ДИВИЗИЈЕ, КАО И ОБИЉЕЖАВАЊА, 30.12.1942. ДАНА ФОРМИРАЊА 12. СЛАВОНСКЕ ДИВИЗИЈЕ

Далеко од своје родне груде, родног краја и завичаја, већ пуних 30 година, а неко и више, ми, Личани, Банијци, Кордунаши, Славонци, као и Босански крајишници, обиљежавамо значајне датуме из НОР-а, 1941/45., али и других ослободилачких ратова Срба и Србије. Налазимо се овдје, у САЛИ ГО Нови Београд, нас око 100 – тињак, да се видимо, размјенимо искуства, питамо за здравље, причамо о догађајима и стању у мијестима из којих смо дошли. Сваки пут се међу нама осијећа разумијевање, слога, пријатељство и спремност на заједничку сарадњу и помоћ. Тако је и на овом Јавном скупу – Свечаниј Сједници, на које/ој ћемо обиљежити Дан формирања Првог Хрватског Народноослободилачког ударног корпуса и Дан формирања 6. Личке, 7. Банијске и 8. Кордунашке дивизије, које су, прије 83. године и чиниле наведени корпус, али ћемо обиљежити и 30.12.1942. године, Дан формирања 12. Славонске дивизије.

Наведену свечаност – активност, реализујемо као дио програма/пројеката, „Ослободилачки ратови Србије – Неговања традиције“ и „КО НЕМА ПРОШЛОСТИ, НЕМА НИ БУДУЋНОСТИ“, које самостално, у сарадњи и парнерству са УДРУЖЕЊЕМ ИЗБЕГЛИЦА ИЗ Р.ХРВАТСКЕ (у партнерству са Удружењем бораца 6. и 35. Личке дивизије, реализује програм:“ 30 ГОДИНА ТУГЕ, СЈЕТЕ, ПЛАЧА И ВЕСЕЉА“) реализује, Удружење бораца, потомака и поштовалаца НОР-а, 6. Личке пролетерске дивизије „Никола Тесла“ и 35. Личке ударне дивизије. Реализацију наведених пројеката подржали су, град Београд, Секретаријат за социјалну заштиту Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, али и КИРС, којима се и овом приликом од срца захваљујемо, првенствено на разумевању и подршци, а све у вези са, НЕГОВАЊЕМ ТРАДИЦИЈА ОСЛОБОДИЛАЧКИХ РАТОВА СРБА И СРБИЈЕ, односно КУЛТУРОМ СЕЋАЊА!

Прије него што укратко нешто кажем, не само о формирању 6. Личке дивизије, њеном формирању, ратном путу, али и о њеном значају и улози у НОР-у, 1941/45. године, свима Вама желим добродошлицу и уједно Вам се захваљујем на овако великом одазиву. Посебно би желио да поздравим борце НОР-а, односно чланове Удружења, Секције или како год, 6. Личке, 7. Банијске, 8. Кордунашке, 12. Славонске дивизије и Крајишких бригада, као и све друге присутне, укључујући и представнике Институција, Организација и Органа власти Р.Србије, на сва три нивоа!

Шта рећи, а да већ није речено, о НОР-у, 1941/45. о ратним јединицама НОВ Југославије, о погинулим и преживјелим борцима и невино страдалим цивилним жртвама и зато ћу апострофирати само одређене чињенице из којих се веома лако може закључити, али не као што сада неки „новокомпоновани“ историчари и поједини борци за људска и грађанска права и слободе, желе да братство и јединство, као тековину заједништва и заједничке борбе против фашизма, потпуно негативно квалификују па чак и сатанизирају, односно извргавају „руглу“, приказујући трагичне међунационалне односе, крајем 80. тих и 90. тих година прошлог вијека, као посљедицу братства и јединства, што је далеко од истине, него је управо обрнуто, наведени међунационални односи и сукоби, крајем прошлог вијека су посљедица деформисања и ниподаштавања и то складних међунационалних односа, формираних током НОР-а и то на територији цијеле Југославије, па тако и Хрватске и Србије.

„Истина је да је наш покрет настао у првом реду због усташких злочина над српским народом. Истина је, међутим, и то да је његов циљ шири, да се не ради само о заштити голих живота и имовине него о потпуном и коначном народном ослобођењу од свих фашистичких окупатора и њихових плаћеника.”— „Герилац” од 19. августа 1941.

У данашње вријеме, о настанку, опстанку и побједи антифашистичког покрета и НОБ-а у Хрватској и сврставања Хрватске у побједничку антифашистичку коалицију, одређени „историчари“ бесрамно конструишу, пишу и лансирају у јавности, ноторне лажи и полуистине са несагледиво штетним посљедицама и то првенствено по међунационалне и међуљудске односе у Хрватској, због чега су и страдали, па и сада страдају Срби из Хрватске, укључујући и Србе из Лике, Баније, Кордуна и Славпније који су, 01. маја и 5. августа 1995. године у великим колонама дошли у Србију, која их је прихватила и дијелила с њима добро и зло и то у вријеме када је и сама била под санкцијама Међународне заједнице. Зато сви ми, протјерани и прогнани са подручја Лике, Кордуна, Баније и Славоније, па и шире, који смо, у Р.Србији, нашли привремено или трајно уточиште, без имало лажне скромности, отворено и из срца, увијек и на сваком мијесту треба да кажемо, „ХВАЛА ТИ СРБИЈО“!

О ФАШИЗМУ И АНТИФАШИЗМУ

Антифашизам није идеолошко, нити политичко увjерење, већ дубоко људско опредjељење за мир и слободу, а против национализма, мржње и расизма. Највећа тековина антифашистичке борбе је побjеда у Другом свjетском рату, над највећим злом у историји човjечанства, нацистичком Њемачком и њеним савезницима, која је негирала саму идеју слободе и човjечности. У основи антифашизам је хуманистичка идеја, која заговара бескомпромисан отпор злу и неправди. Иако је фашизам побjеђен у Другом свjетском рату, идеологија фашиста и нациста није престала да живи. Данас у Европи, па тако и у региону постоје јаки десничарски и националистички покрети, па самим тим што постоје, исти негирају суштину антифашизма, односно суштину антифашистичке борбе, која је дубоко укорјењена у духу Српског народа, у цијелини! А шта тек рећи за „историчаре“, који заговарају тезу да Независна држава Хрватска (НДХ), није фашистичка творевина, а самим тим и да усташе нису фашисти, већ „борци за слободу“?

Екстремисти, националисти, расисти, Фашисти и ко зна како већ, који данас „дивљају“ Европским градовима, само су једна од „РАК РАНА“ свјета у којем живимо и то најодвратнијег, али и најупадљивијег дjела свjета и ништа више од тога! Против истих, на сваком мjесту, у свако доба и у свако вриjеме, треба се борити истином и само истином и никако другачије, како би се исти неутрализовали, а никако истима постати јавни непријатељ „број један“! Зашто, па зато што се усмjеравањем „рефлектора“ (пажње јавности) на њих, привлачи општа пажња и „подгрjевају се срца“, а самим тим и дозвољава се профилисање оног што их окружује и што их производи? Исто не значи да треба прећутати овај аспект и то само због „добро сусједских односа“, већ треба поћи од реалности и запитати се, како је могуће да прије нас то нису могли, а покушали су, многи други да „одстране наведено зло“ и то 20-их, 30-их, 40-их, па и 90-их година прошлог виjека, кад је мржња, расизам, а самим тим и фашизам доминирао и „брутализирао“, па самим тим потребно је да се запитамо, како да ми то учинимо данас, како, на који и какав начин?

У НОР-у, 1941/45. године, победили су борци чија је снага и свест произилазила из праведности циљева и јасне перспективе револуције коју је водила Комунистичка Партија Југославије, на челу са Јосипом Брозом Титом. Борци и народ Лике, Баније и Кордуна, као и на другим просторима – ратиштима бивше Југославије, чврсто су веровали у циљеве рата и револуције, у сопствене снаге, у братство и јединство, па самим тим и у победу и лепшу будућност. — ЗАТО СУ И ПОБИЈЕДИЛИ и зато,

„У спомен борцима, знаним и незнаним јунацима и прегаоцима 6. Личке, 7. Банијске, 8. Кордунашке i 12. Славонске дивизије, јуначком народу кршне и поносне, Лике, Баније, Кордуна, Славоније и њиховим непребројаним жртвама НОР-а, 1941/45. године, посвећујемо овај текст“!

ФОРМИРАЊЕ 6. ЛИЧКЕ ДИВИЗИЈЕ

Шеста личка пролетерска ударна дивизија „Никола Тесла” била је дивизија Народноослободилачке војске Југославије, формирана, на Кордуну, у месту Тоболић, код Слуња, 22. новембра 1942. Године, наредбом Врховног штаба НОВ и ПОЈ од Прве, Друге и Треће личке бригаде.

– 1. личка бригада са око 1.279 бораца по списку, односно 1.082 борца у строју, 827 пушака, 7 митраљеза, 43 пушкомитраљеза и 2 лака минобацача;

– 2. личка бригада са 1.071 борцем у строју, 969 пушака, 12 митраљеза, 56 пушкомитраљеза и 5 лаких минобацача;

– 3. личка бригада са 1.201 борцем по списку и 1.076 бораца у строју, 936 пушака, 6 пушкомитраљеза, 20 пушкомитраљеза и 3 лака минобацача.

Дивизију је, у огромној већини, чинила српска сељачка омладина и ту особину је задржала до краја рата. Уистину, дивизија је оформљена и Штаб дивизије је, мада још у непотпуном саставу, функционисао неколико дана пре наредбе Врховног штаба. То се јасно види из маршевске заповести Штаба дивизије (истина недатирано), издате најкасније 20. новембра, по којој су 1. и 2. бригаде кренуле маршем према Двору на Уни, ујутро 21. новембра 1942. године. До 11. новембра 1943. била је у саставу Првог хрватског корпуса, односно Четвртог хрватског корпуса, а затим до краја рата у саставу Првог пролетерског корпуса. Од октобра 1944. у саставу дивизије борила се и 22. српска космајска бригада, а децембра 1944. у оквиру дивизије формирана је и Артиљеријска бригада.

РАТНИ/БОРБЕНИ ПУТ 6. ЛИЧКЕ ДИВИЗИЈЕ, У НОР-у, 1941/45. године

Дивизија је у првом периоду након оснивања садејствовала операцијама Првог босанског корпуса у доњем току Уне. Током децембра и прве половине јануара 1943. године изводила је нападе на италијанске, усташке и четничке посаде у Лици и северној Далмацији.

Током операције „Вајс I“ дивизија је успешно сузбила и ограничила италијанских дивизија „Ре“ и „Сасари“, и у контраудару потукла делове дивизије „Сасари“ у Лапачком Пољу, опколила их и нанела им тешке губитке. Након тога је, заједно са бригадама Осме кордунашке дивизије преузела иницијативу у своје руке, и ликвидирала све непријатељске посаде у Лици изузев Госпића. Покушај ликвидације усташа у госпићком гарнизону почетком маја завршио се неуспехом.

Новембра 1943. дивизија прелази у Босну, где до августа 1944. године у саставу Првог пролетерског корпуса учествује у интензивним борбеним дејствима (Први пролетерски корпус НОВЈ формиран је 5. октобра 1943. године од Прве пролетерске дивизије и Шесте личке дивизије. Приликом формирања имао је 8.000 бораца.

У састав корпуса ушла је 15. септембра 1944. године Оперативна група дивизија (Пета крајишка, 17. источнобосанска и 21. српска дивизија), па је тада бројно стање износило око 21.000, а половином октобра око 32.000 бораца. Крајем октобра 17. источнобосанска дивизија је пребачена у Јужну оперативну групу. Од 28. октобра до 3. децембра 1944. у корпусу се налазила 28. славонска дивизија, а од 2. децембра

Друга пролетерска дивизија. Крајем децембра 1944. године у корпусу је било око 50.000 војника.

Током јула и августа 1944. године, дивизија се пробија према Србији под снажним немачким притиском који је кулминирао у операција „Рибецал“ (август 1944.). Вештим маневром Прва и Шеста дивизија успевају да отклоне притисак оперативне групе Друге оклопне армије и продиру у Србију. Током продора кроз Србију разбијају четничку Четврту групу јуришних корпуса, делове Српског добровољачког корпуса и слабије немачке делове, ослобађају Ваљево и укључују се у Београдску операцију.

У Београдској операцији, октобра 1944. истакла се у сламању отпора у зградама министарстава у Немањиној улици, у форсирању Саве и ослобођењу Земуна. Учествовала је у борбама на Сремском фронту, а након његовог пробоја заједно са јединицама 21. српске дивизије учествовала је у ослобођењу Ђакова и Славонског Брода. Потом је учествовала у завршним операцијама за ослобођење Југославије и 9. маја 1945. године је ушла у Загреб.

Корпус је 1. јануара 1945. године преформисан у Прву армију НОВЈ.

Шеста личка дивизија, њена 1. Личка бригада, је уз Тринаесту пролетерску бригаду „Раде Кончар“ (из састава 1. пролетерске дивизије) прва југословенска јединица која је под борбом прешла мост на реци Сави, 20. октобра 1944. године и преко ослобођеног Земуна наставила наступање кроз Срем. Током новембарских борби на Сремском фронту почетком новембра претрпела је тешке губитке, па је извучена у позадину ради попуне, одмора, обуке и сређивања јединица.

На Сремски фронт дивизија се вратила ојачана и попуњена новим регрутима, са 22. српском (од 8. октобра 1944) и Артиљеријском бригадом (од децембра 1944) у свом саставу. Учествовала је у пробоју Сремског фронта и ослобађању Ђакова и Славонског Брода, а 9. маја ушла је у у ослобођени Загреб.

Спадала је у ред најборбенијих дивизија НОВ и ПОЈ, а за постигнуте успехе у борбама, одлуком Врховног штаба НОВ и ПОЈ, 19. марта 1944. проглашена је пролетерском и добила назив по научнику Николи Тесли (1856—1943), који је био родом из Лике. Све три бригаде, које су при формирању дивизије биле у њеном саставу, проглашене су за пролетерске и одликоване Орденом народног хероја.

7. БАНИЈСКА ДИВИЗИЈА

Седма банијска ударна дивизија НОВЈ формирана је наредбом Врховног команданта НОВ и ПОЈ Јосипа Броза Тита од 22. новембра 1942. При оснивању у њен састав су ушле Седма и Осма банијска бригада и Тринаеста хрватска бригада „Јосип Краш“ (93% Срба). Тринаеста бригада је међутим била удаљена и оперисала је самостално, тако да је уместо ње у састав дивизије 26. децембра 1942. године ушла Шеснаеста банијска бригада.

БОРБЕНИ ПУТ 7. БАНИЈСКЕ ДИВИЗИЈЕ

По оснивању дивизија је садејствовала операцијама Првог босанског корпуса у доњем току реке Уне. На почетку операције „Вајс I“ дивизија је успешно ометала развијање и напредовање 369. легионарске дивизије преко Баније, али се због бочног продора 7. СС дивизије 24. јануара 1943. морала пребацити на десну обалу Уне ради запречавања пута према Бихаћу.

Током операције „Вајс II“, односно Битке на Неретви дивизија је била ангажована у исцрпљујућим одбрамбеним борбама ради спречавања продора немачко-усташке групације „Фогел“ према Прозору.

За време Битке на Сутјесци дивизија је од 3. јуна 1943. године била у саставу Јужне групе, са задатком да, заједно са Трећом дивизијом и Централном болницом пребаци преко Таре у Санџак. Како се то показало немогућим, дивизији је 8. јуна наређено да се хитно, усиљеним маршем, пребаци преко Сутјеске и повеже са Северном групом. Дивизија је Сутјеску прешла у последњи час, а напад немачке борбене групе „Гертлер“ којим су Немци коначно затворили обруч на Сутјесци, захватио је зачеље дивизијске колоне. Немци су заробили око 200 рањеника, чланова болничког особља и обезбељења, и готово све их стрељали на лицу места.

О овом догађају је дао изјаву потпоручник Вилднер Рајнхолд (нем. Wildner Reinhold): „Почетком јуна 1943, за вријеме операције „Шварц“, (нем. Schwarz) заробљено је, како ми је то причао потпоручник Вик (нем. Wieck), на једној ливади између Сутјеске и виса Кикало, око 150 партизана.

Код рапортирања потпоручника о заробљеним партизанима, командант борбене групе потпуковник Трибукајт (нем. Tribukeit) је рекао: „Не могу да видим ове псе“, те је дао наређење једном командиру чете да заробљене партизане побије митраљезима. По наређењу потпуковника Гертлера (нем. Görtler) које ми је пренио капетан Келц (нем. Kelz), ја сам извршио стрељање над 13 људи и једном женом. Стрељање је извршено неколико стотина метара иза Кошура. За ово сам узео са собом двије групе из моје батерије. На једном рубу шуме дао сам стрељати прву групу од 7 људи. Стрељање су извршили војници из моје батерије. Пошто је један стрељани још давао знаке живота, ја сам испалио један хитац на њега из мог пиштоља. Друга група са женом стрељана је такође на истом мјесту. Заробљеници нису пред стрељање изразили никакве жеље. Били су потпуно мирни иако су по свему могли закључити да ће бити стрељани. По моме наређењу, ископан је велики јарак у који су затим затрпани стрељани. Извана то мјесто није означено као гроб…

Након пробоја преко Зеленгоре, дивизија је до краја августа водила борбе у источној и централној Босни под непосредном командом Врховног штаба. Почетком септембра 1943. вратила се на Банију, где је реорганизована.

„Када је 1. септембра 1943. године поново прешла преко Уне, враћајући се из Босне, Херцеговине, Санџака и Црне Горе — „кући“, од 4.100 бораца Седме банијске дивизије Банију је угледало свега 550.” Седма и Осма банијска бригада попуњене су и преименоване у Прву и Другу, а Прва и Друга бригада Унске оперативне групе у Трећу и Четврту бригаду Седме дивизије. У састав дивизије ушли су такође и Јеврејски и Италијански батаљон. Тада је дивизија ушла у састав Четвртог хрватског корпуса.На овом за виталне комуникације изузетно важном терену Баније, дивизија је у борби против крупних нимачких и усташких снага постигла значајне успехе. Учесталим крупним диветрзијама и ударима на посаде на заштити комуникација дивизија је нанела знатне губитке и тешкоће осовинским снагама. Успешне борбри имала је током операције „Пантер“ током децембра 1943., а 11. јануара 1944. године ослободила је Глину. У мају се дивизија нашла на удару немачке операције „Шах“. Средином августа Штаб Седме дивизије са Трећом и Четвртом бригадом пребацио се у Мославину, где је садејствовао јединицама Десетог загребачког корпуса, док су Прва и Друга бригада и Први и Други банијски партизански одред наставили дејства у Банији. Две бригаде Седме дивизије заједно са деловима Шестог славонског корпуса и Десетог загребачког корпуса учествовале су у нападу на усташки гарнизон у Копривници у октобру 1944. године. У завршним операцијама Седма банијска дивизија потчињена је штабу Четврте армије, у чијем саставу је учествовала у Тршћанској операцији. Указом Врховног штаба септембра 1943. године Седма дивизија проглашена је ударном у знак признања за постигнуте успехе и поднете жртве.

8. КОРДУНАШКА ДИВИЗИЈА

Осма кордунашка дивизија НОВЈ формирана је 22. новембра 1942. наредбом Врховног команданта НОВ и ПОЈ Јосипа Броза Тита. При оснивању у њен састав су ушле Четврта и Пета кордунашка бригада и Шеста приморско- горанска бригада (95% Срба). Пошто је Шеста приморско-горанска бригада била удаљена, оперисала је самостално, тако да је уместо ње у састав дивизије 5. децембра 1942. ушла Петнаеста кордунашка бригада.

БОРБЕНИ ПУТ 8. ДИВИЗИЈЕ

На почетку операције „Вајс I“ некомплетна дивизија (Четврта кордунашка бригада водила је са Тринаестом пролетерском бригадом операције на Жумберку) била је наступањем 7. СС дивизије „Принц Еуген“ са основице Карловац-Петриња према Слуњу и Великој Кладуши, приморана на одбрану. Немци су успели да маневром продру у бок и позадину положаја дивизије, па је она била принуђена на извлачење према Лици. Током зиме и пролећа Осма кордунашка дивизија је у садејству са Шестом личком дивизијом изводила успешна офанзивна дејства и учествовала у нападу на Оточац априла и нападу на Госпић маја 1943. године.Током 1943. године дивизија је била ангажована у бројним одбрамбеним и нападним дејствиме против немачких, италијанских, усташко-домобранских и четничких формација у области између Купе и Уне. У новембру 1943. учествовала је у нападу на Глину, а у децембру се нашла под ударом јединица 15. и 69. немачког корпуса током Операције „Пантер“. У марту 1944. године дивизија је с великим успехом одбила осовинску офанзиву у Плашћанској долини. Учествовала је у нападу на Цазин априла 1944. и маневарским одбрамбеним борбама током Операције „Шах“ у мају.Током јуна и јула 1944. године дивизија је у садејству с 34. хрватском дивизијом и словеначким јединицама дејствовала је по осовинско-квислиншким гарнизонима и комуникацијама у Покупљу, Туропољу, Жумберку и Белој Крајини у Словенији, а током августа и септембра водила је борбе поново на територији Кордуна, Лике и Баније. Крајем октобра 1944. дивизија се пребацила у Цазинску Крајину где је у новембру била ангажована у интензивним борбеним дејствима НОВЈ.

12. СЛАВОНСКА ДИВИЗИЈА

Дванаеста славонска дивизија НОВЈ је формирана 30. децембра 1942. године као „Четврта дивизија Главног штаба НОВ и ПО Хрватске“, а 9. маја 1943. је преименована у Дванаесту дивизију НОВЈ. При формирању у њен састав ушле су три бригаде: Дванаеста славонска, Шеснаеста омладинска бригада „Јожа Влаховић“ и Седамнаеста славонска ударна бригада. Тада је у њеном саставу било укупно око 2.700 бораца. Од 17. маја 1943. године била је у саставу Шестог славонског корпуса.

Дванаеста славонска дивизија истакла се веома успешним и разноврсним дејствима на врло осетљивом и снажно брањеном подручју Славоније. Ова дејства укључивала су цео дијапазон нападних актвиности, од диверзија и заседа, преко препада на мање осовинске гарнизоне, до учешћа у сложеним операцијама на нивоу корпуса.

БОРБЕНИ ПУТ 12. ДИВИЗИЈЕ

Током интензивних борби од маја 1944. до марта 1945. године Дванаеста дивизија је изгубила два команданта: Николу Демоњу у Славонској Пожеги и Милана Станивуковића у Левањској Вароши, у Вировитици је 5. октобра. 1944. рањен Душан Пекић, командант дивизије. Од јуна 1944. до марта 1945. године Дивизија је изгубила осам команданата бригада: Николу Миљановића Караулу, Ивана Сењуга, Миливоја Бабца, Милана Бобића, Иву Маринковића, Јосипа Ружичку, Антона Долежала и Уроша Попару, затим четири политичка комесара бригаде и једног заменика команданта бригаде.

Дивизија је, за своје заслуге у борби, 10. октобра 1944. године, проглашена ударном.

ЗАКЉУЧНИ ДЕО

У двоипогодишњим даноноћним борбама и маршевима за остваривање улоге и задатака Корпуса у антифашистичкој НОБ хиљаде младића и девојака Баније, Кордуна, Лике, Горског котара и Приморја, Жумберка, Покупља и Посавине, Цазинске Крајине итд, изгубило је своје младе животе од Петрове и Зринске горе и Плитвичких језера до Дрвара, Неретве и Сутјеске, Мославине и Билогоре, Метлике, Жумберка и Илирске Бистрице, а десетине припадника Корпуса проглашени су народним херојима. Многи су постали генерали народне војске, а у послијератном периоду високи државни званичници. Због тих и бројних других ратних заслуга Корпус је, као што је већ речено – проглашен ударним. С обзиром на све то ми, борци, потомци и поштовалаци НОР-а, 6. Личке. 7. Банијске и 8. Кордунашке дивизије имамо пуно разлога да данас с поносом и великом захвалношћу обележавамо 83. годишњицу формирања Првог корпуса НОВ Хрватске, односно, Четвртог ударног корпуса НОВ Југославије, односно 82. годишњицу формирања 6. ЛИЧКЕ, 7. БАНИЈСКЕ, 8. КОРДИУНАШКЕ и 12 СЛАВОНСКЕ
дивизије!