Наведена активност – обележавање значајних датума и догађаја, Удружење реализује као део реализације Програма/Пројекта, „Неговање традиције ослободилачких ратова Срба и Србије“, чију реализацију је подржао град Београд, Секретаријат за социјалну заштиту, за период реализације април 2025/март 2026. године, којима се и овом приликом захваљујемо!

Споменик „Менора у пламену” дело је вајара Нандора Глида. Постављен је 21. октобра 1990. године на дорћолској обали Дунава у знак сећања на јеврејске жртве нацистичког геноцида у Београду и Србији од 1941. до 1944. године.

Споменик представља један од главних симбола јудаизма и јеврејског народа – менору, захваћену пламеном, заједно са људским фигурама. Упечатљивим сценама ужаса и снажном симболиком, она недвосмислено подсећа на све страхоте Холокауста. Споменик је постављен на Дорћолу, пошто су Јевреји пре Другог светског рата у великом броју живели у том делу града. НАНДОР ГЛИД, и сам Јеврејин, који је изгубио породицу у Холокаусту, истакао се својим уметничким представљањем страдања Јевреја током Другог светског рата још пре подизања овог споменика. Његови споменици се налазе и на просторима некадашњих логора Маутхаузен и Дахау.

Вучић: Највећа дужност је да се будућим генерацијама остави свет без мржње

Председник Србије, АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ, истакао је, поводом Међународног дана сећања на жртве Холокауста, да је највећа дужност да се будућим генерацијама остави свет без мржње, подела и сукоба и да се једна од најстрашнијих епоха у историји човечанства више не понови.

„Наша је највећа дужност да будућим генерацијама оставимо свет без мржње, подела и сукоба, а посебно да се боримо против историјског ревизионизма и дисторзије Холокауста, којима се негира једна од најстрашнијих епоха у историји човечанства. Да се никада не понови!“, навео је Вучић, између осталог, у објави на Инстаграму.

Државна церемонија поводом обележавања Међународног дана сећања на жртве Холокауста одржана је данас 27. јануара 2026. године, код споменика „Менора у пламену“ у Београду.

Организатор догађаја је Владин Одбор за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.

Церемонији полагања венаца су присуствовали највиши државни званичници, представници дипломатског кора, представници града Београда и бројних удружења, међу којима и представници Удружења 6. и 35. Личке дивизије…… МИРКО БОШЊАК и БРАНКА МОСУРОВИЋ, преживели Холокауста и породице страдалих. Венац је положио министар за европске интеграције НЕМАЊА СТАРОВИЋ, који је том приликом истакао да Холокауст није само поглавље у историјским књигама већ дубока морална рана човечанства која је показала шта зло може да учини онда када се мржња институционализује, а равнодушност према другоме постане друштвена норма.

– Сећање на овај велики злочин није питање избора, већ обавеза према жртвама, истини и будућим генерацијама. Сећање је и наша обавеза према правди, да жртве нико никад не прогласи за џелате, а џелате за жртве – истакао је Старовић.

Венац је положио изасланик председника Републике Србије, саветник председника МИЛОРАД ВЕЉОВИЋ, министар спољних послова МАРКО ЂУРИЋ, представници Јеврејске општине, припадници дипломатског кора, Војске Србије и страних војних делегација, представници јеврејских и ромских заједница, удружења грађана, као и потомци жртава и преживелих.

Међународни дан сећања на жртве Холокауста установљен је 1. новембра 2005. године резолуцијом Генералне скупштине Уједињених нација.

Други светски рат однео је, поред осталог, преко шест милиона недужних жртава, припадника јеврејског народа.

Аушвиц, Треблинка, Маутхаузен, Дахау, Мајданек Јасеновац, Старо Сајмиште, Јајинци, логор „Црвени Крст“ у Нишу, само су нека од масовних стратишта невиних жртава.

Никодијевић: Доследно негујемо културу сећања – ХОЛОКАУСТ, опомена за читаво човечанство

Председник Скупштине Града Београда НИКОЛА НИКОДИЈЕВИЋ, положио је венац на споменик „Менора у пламену” на Дунавском кеју, где је одржана свечана церемонија обележавања Међународног дана сећања на жртве Холокауста.

Он је истакао да се данас, када обележавамо Међународни дан сећања на жртве Холокауста, сећамо Јевреја, али подједнако и Срба и Рома који су страдали у нацистичким злочинима током Другог светског рата.

– Као држава и град који су положили велике жртве у одбрани вредности на којима данас почива читава Европа, доследно негујемо културу сећања. Хтео бих да подсетим на неке веома важне иницијативе које смо до сада покренули и одлуке које смо усвојили. То је најпре одлука Скупштине Града Београда из 2014. године да се 10. мај прогласи Даном сећања на жртве Холокауста у Београду. Овај датум сваке године пригодно обележавамо полагањем венаца на Споменик жртвама геноцида на Старом сајмишту, где данас имате и Меморијални центар као једну културно-историјску и образовну установу. Подсетићу и да је градски парламент 2021. године, на основу иницијативе председника Србије Александра Вучића, усвојио одлуку да лева обала Саве, тачније потез од моста Газела до Бранковог моста, понесе назив Обала јасеновачких жртава. Наравно свему овоме бих додао још једну не мање важну чињеницу да је наша земља 2016. године законски регулисала питање јеврејске имовине на начин који је јединствен у готово читавој Европи и свету – рекао је Никодијевић.

Председник градског парламента још једном је истакао важност културе сећања, јер је историја увек ту да својим лекцијама, посебно о Холокаусту, опомене читаво човечанство да више никада не понови грешке из прошлости.

– Ми ћемо се и даље трудити да прошлост чувамо од заборава и да све генерације образујемо у духу наше антифашистичке традиције – закључио је Никодијевић.