У организацији Владе Србије, Одбора за неговање традиција ослободилачких ратова Србије и Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, међу бројним Делегацијама из Р.Србије, у дводневној посети Р.Српској (18/19.04.2026), наведеном обележавању присуствовала је и Делегација Удружења, од 2 члана, ЉУБИНКА БОЈОВИЋ и МИЛИЦА ТОДОРИЋ!

У Спомен-подручју Доња Градина обележен је Дан сећања на жртве усташког геноцида на 81. годишњицу пробоја последње групе логораша, уз парастос, полагање венaца и цвећа и обраћање званичника.

Систем логора смрти НДХ обухватао је око 80 логора, а Доња Градина као највеће стратиште у систему концентрационих логора Јасеновац формирана је августа 1941. године.

Последњи преживели заточеници усташког концентрационог логора Јасеновац почели су пробој априла 1945. године да би се спасили из те фабрике смрти, највеће на југоистоку Европе.

Према подацима Спомен-подручја Доња Градина, у концентрационом логору Јасеновац страдало је 700.000 људи, међу којима 500.000 Срба, 40.000 Рома, 33.000 Јевреја и 127.000 антифашиста. Међу убијенима је било и 20.000 деце.

Влада Републике Српске прогласила је 27. април Даном жалости поводом сећања на жртве усташког геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима у НДХ од 1941. до 1945. године.

Председник Републике и врховни командант Војске Србије АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ предводио је 19.04.2026.делегацију Републике Србије на наведеном обележавању Дана сећања!

У саставу делегације Републике Србије био је министар одбране БРАТИСЛАВ ГАШИЋ.

Церемонија обележавања Дана сећања почела је полагањем венаца на гробном пољу „Тополе“, а венце су положили председници Србије и Српске Александар Вучић и Синиша Каран, као и делегације Сједињених Америчких Држава и Израела, удружења бивших логораша из Другог светског рата и удружења Рома, као и представници дипломатског кора.

Његова Светост Патријарх српски Порфирије служио је, са свештенством, парастос жртвама, након чега су прочитане јеврејска и ромска молитва.

Обраћајући се присутнима председник Вучић истакао је да је тешко говорити на месту страдања те подсетио на завет дат прошле године да ће се изградити меморијални центар у Доњој Градини.

Покушали су у претходних годину дана да сруше Србију, покушали су у претходних годину дана уз огроман новац споља да сруше нашу отаџбину. Један од разлога је био и тај да не говоримо о својој прошлости отворено, да не негујемо и не гајимо културу сећања. А ја вам обећавам да неће проћи ниједан дан и да ћу сваке недеље имати састанке док овде не никне велелепни меморијални центар у који никада никоме неће бити забрањено да дође, као што је нама данас забрањено да одемо у Јасеновац – истакао је председник Вучић и нагласио да ће то место бити отворено за све људе, да сви сазнају где и на којем месту су се догађали најмонструознији злочини.

Он је подсетио на тешке историјске тренутке истакавши да је српски народ увек праштао шта год да му се догађало.

У Првом светском рату, када смо изгубили као народ 29% свог становништва, ослобађали смо друге, а после извесног времена они би нас обавестили да смо их у ствари окупирали и да то није било ослобађање, иако су само захваљујући Србима постајали силе победнице. После Другог светског рата и у Другом светском рату, када смо их ослобађали, опет смо били ти који смо их окупирали. Поставља се много питања данас. За дан или два, је тачно 81 година како су побијени последњи логораши, посебно 173 жене овде у Доњој Градини у Јасеновцу. Јесмо ли се икада запитали како то да је Београд ослобођен 20. октобра 1944, а да Јасеновац није био слободан ни априла 1945? Јесмо ли се некад запитали зашто комунисти никада нису хтели да крену на Јасеновац? Јесмо ли се запитали зашто су сви покушали да сакрију трагове најмонструознијих злочина који су се догодили у једној од најкрвавијих фабрика смрти у Европи – рекао је председник Србије.

Председник Вучић је поручио да је српски народ поносан и да ће свима показати како изгледа острво слободе у Европи.

Дошле су нове генерације које нису хтеле да моле да би биле и да би остале на власти. Мислили су да ћу да их молим. Мислили су да ће претходних годину дана да ме натерају и умилостиве, да о њиховим лажима говорим као о највећој истини, да о њиховим преварама говорим као најлепшим и најбољим могућим потезима. Нису успели у томе, јер они не разумеју да ми ништа није важно, сем будућности и поноса свог народа. И нећу да газим по свом народу и по својој земљи, најлепшој Србији, да бих ја био на власти и да бих се било коме од тих људи додворио. Никада то не очекујте од мене. Борићу се докле могу за свој род. Борићу се за мир. И увек ћемо да пружамо руку и Бошњацима и Хрватима и свима. И увек ћете да имате испружену руку – нагласио је председник Србије и додао да се “ми дичимо пријатељским односима са свима и дичимо се тиме што никада антисемитизам није имао погодно тле у Београду и у Србији”.

Председник Републике Српске СИНИША КАРАН истакао је да Доња Градина није обично стратиште, већ свето место те додао да је она данас место опомене.

Логор смрти Јасеновац и Доња Градина, као његово највеће стратиште, су вечна опомена човечанству, доказ до које мере зло може да иде када постане идеологија, а идеологија постане државна политика. Овде нема простора за недореченост, овде се мора говорити искрено, одговорно, истином и чињеницама поткрепљено. Над српским народом у Независној Држави Хрватској почињен је геноцид. То није питање тумачења, већ историјска чињеница потврђена бројним доказима, живим сведочењима преживелих и научним истраживањима. Међутим, ако истину не понављамо довољно често, а други је истовремено искривљују, наћи ћемо се у опасности да истину изгубимо – истакао је председник Републике Српске Каран.

У свом обраћању МИЛОРАД ДОДИК нагласио је да се на данашњи дан говоре познате истине о којима највише говори тишина простора Доње Градине.

Места где су умирали, где су убијани само зато што су имали свој идентитет, своје име, своје презиме, своју веру. Није им опроштено што су рођени као део заједнице српске, јеврејске, ромске. Није им опроштено зато што су желели да живе, што су имали своје планове. Убијали су децу, прекрштавали, изгладњавали, на најгори начин су умирали. Бол која је овде просута живеће вековима и преносиће их ове крошње дрвећа у сваком вихору, у сваком даху и широм света говорити о вапајима, о страдањима невиних, оних који су побијени – рекао је Додик.

ПАТРИЈАРХ ПОРТФИРИЈЕ рекао је да је Доња Градина место најстрашније голготе српског народа, као и земља натопљена људским сузама, крвљу и освећена молитвом.

Вером у васкрсење Господа нашега Христа знамо да они нису мртви, него да су у Господу живи и да њихове ране нису пораз, већ живи печат који говори о верности и љубави. Не долазимо на ово место само да бисмо се сећали прошлости, него да бисмо од свих светих јасеновачких мученика учили и научили како да живимо и данас, то јест у садашњости. Да чувамо веру у срцу, да не допустимо да нам се срце испуни горчином, мржњом и осветољубљем, јер то је онда отров за нас и наше душе. Да останемо заправо људи молитве, радости, мира, људи заједнице, истине и правде, људи који знају да је живот предивни дар Божији и да последњу реч и последњи суд има Бог, господар живота и смрти – рекао је патријарх Порфирије.

Обележавању Дана сећања на жртве злочина геноцида у НДХ присуствовали су министри у владама Србије и Српске, чланица председништва Босне и Херцеговине Жељка Цвијановић, председник Народне скупштине Републике Српске Ненад Стевандић, председник Владе Републике Српске Саво Минић, као и велики број грађана.

Доња Градина као највеће стратиште у систему концентрационих логора Јасеновац формирана је у августу 1941. године. Последњи преживели заточеници у Јасеновцу почели су пробој 22. априла 1945. године. Према подацима Спомен-подручја Доња Градина, у злогласном логору Јасеновац током Другог светског рата страдало је око 700.000 жртава.

ДУРО МАЦУТ: Памћење је чин поштовања, а не освете 

Председник Владе Србије Ђуро Мацут, поводом Дана сећања на жртве геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима у Независној Држави Хрватској, у Другом светском рату, поручио је да се данас сећамо невиних жртава са пијететом, али и са наученом важном лекцијом, саопштила је Влада.

„Са дубоким болом осврћемо се и на 81 годину од пробоја последње групе логораша из Јасеновца. Оба ова повода, снажна су опомена која и данас снажно одјекује, а треба да одјекује и у будућности – да се никад не би поновила. Сећање на њихово страдање обавезује нас да будемо достојни њихове жртве. Не само кроз тугу, већ кроз одговорност“, рекао је Мацут.

Премијер је истакао да се на месту као што је Јасеновац, учимо да је памћење чин поштовања, а не освете.

Верује да је снага једног народа у томе да сачува истину, али и да гради будућност у којој се зло никада више неће поновити.

„Србија остаје посвећена култури сећања, неговању истине и изградњи мира и сарадње са свима. Само тако можемо бити сигурни да генерације које долазе живе у свету достојном човека“, поручио је Мацут.

МИЛИЦА ЂУРЂЕВИЋ СТАМЕНКОВСКИ: Срби су увек били спремни да опросте, али су и довољно зрели да памте 

„Срби су увек имали дух да опросте, али данас имамо и довољно самопоштовања да памтимо зло које нам се догодило“, поручила је министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Милица Ђурђевић Стаменковски у Козарској Дубици, на Меморијалној академији „Мајка Козара“ поводом обележавања 81 године од пробоја последње групе логораша из концентрационог логора Јасеновац.

Министар је навела да су Срби увек веровали у човека, а никада у идеологије и у то да зло може да обузме оне које смо сматрали својим комшијама и ближњима.

„Никада више не смемо да дозволимо да потценимо зло и да под пристиском не памтимо оно што нам се догодило. То треба да буде наша порука заувек“, нагласила је.

Она је навела да Србија и Република Српска стварају заједнички простор културног сећања, памћења и заједничких вредности у којима не дозвољавамо да било ко други врши ревизију наше историје, да фалсификује чињенице и потцењује оно што се догодило за време деловања злочиначке тзв. Независне Републике Хрватске, усташког покрета и свега онога што је представљало империју зла, таме и смрти.

Ђурђевић Стаменковски је истакла да је пробој Јасеновца, ослобођење тих простора и борба логораша да преживе, била више од борбе за живот. То је била борба за истину.

Како је нагласила, меморијална академија и државна церемонија, коју заједнички организујемо, су доказ да су Србија и Српска загрљене у борби да одрже сећање и да не дозволе да се тако нешто икада више понови.

Навела је да је опстанак Републике Српске једнак опстанку српског народа на тим просторима.

„Зато је Србија увек гласна, отворена и снажна у својој одлуци да буде гаранција мира на Балкану. Учинићемо све да очувамо мир обе земље, а да бисмо у томе успели, важно је да се очува политичка самосталност Републике Српске и њених институција“, закључила је министар.