Наведена активност – обележавање значајних датума и догађаја, Удружење реализује као део реализације Програма/Пројекта„БОЉЕ ЈЕ УМРЕТИ СТОЈЕЋИ, НЕГО ЖИВЕТИ НА КОЛЕНИМА“, чију реализацију је подржао град Београд, Секретаријат за социјалну заштиту, за период реализације април 2026/март 2027. године, а све на основу УГОВОРА Бр. XIX – 04 – 401.1 – 76/2026 од 30.03.2026. године, којима се и овом приликом, Градској управи града Београда, Секретаријату за социјалну заштиту, захваљујемо !

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и Одбор Владе Републике Србије за неговање традиција ослободилачких ратова Србије, у уторак, 28.04.2026. године, наставили су са неговањем културе сећања на јунаке наше историје и очувањем историјског памћења српског народа и то полагањем венаца и одавањем почасти, код Споменика ГАВРИЛУ ПРИНЦИПУ, у Финансијском парку, у Београду!

Венце су, између осталих, положили представници Владе Србије – Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Војске Србије, града Београда, Амбасаде Босне и Херцеговине у Србији, Канцеларије Р.Србске у Београду, борачка и друга удружења која његују традиције ослободилачких ратова Срба и Србије, међу којима и Удружење 6. и 35. Личке дивизије…… од 11 чланова, СЊЕЖАНА МИХАЈЛОВИЋ, МИРЈАНА ЛАЛИЋ, ЉУБИНКА БОЈОВИЋ, РАДОВАН ЗОРИЦА, ВЕЉО ГОГА, ДУШАН СУРЛА, СИМО СТАРЧЕВИЋ, МИРКО БОШЊАК, ДРАГАН СТЕВАНОВИЋ, ВАСО ГЛИГОРЕВИЋ и ВЕЉКО ЖИГИЋ!

У име Удружења и Делегације, венац су положили и одали почаст, Д.Стевановић, С.Старчевић, В.Гога, М.Бошњак и М.Лалић!

Члан Градског већа Миљан Дамјановић у изјави за Беоинфо истакао да данас одајемо почаст младом човеку који је имао храбрости и смелости да се супротстави империјалној сили и стане у одбрану свог народа и својим држањем постао симбол отпора, наде и борбе за достојанство.

– За нас, Принцип није био терориста, већ истински херој и борац за слободу. Они који данас покушавају да прекрајају историју и српски народ представе као кривца за велике светске сукобе, свесно занемарују чињеницу да је српски народ био жртва, а не агресор. Свој живот окончао је у најтежим затворским условима, изложен болести и нехуманом поступању, али није одустао од својих идеала. Његов дух нису успели да сломе. И данас када смо многима и даље „трн у оку”, када покушавају да нас потлаче и понизе, ми, мали али поносит народ, стојимо усправно и пркосно са сећањем на тешку прошлост, али с погледом, надом и вером у светлу будућност – поручио је Миљан Дамјановић.

Гаврило Принцип (Обљај, 13/25. јул 1894 — Терезијенштат, 28. април 1918), српски револуционар, члан тајне организације „Млада Босна“, који је извршио атентат на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда и његову супругу Софију 28. јуна 1914.

„Злочинац нисам, јер сам уклонио онога који је чинио зло. Мислио сам добро.”

„Што је потпуно осиромашио, што га сматрају стоком. Сељак је осиротио, упропастили су га потпуно. Ја сам сеоски син и знам како је на селу. Зато сам хтио да се осветим и није ми жао.”

И да се то посебно односи на Србе. Да је престолонаследника сматрао непријатељем Словена, који би својим мерама спречио њихово уједињење.

„Мој српски народ! … Са мојим народом биће рђаво” пожалио се. Често је падао у тешке депресије. Покушао је да изврши самоубиство пешкиром, али није успео, јер је био исувише слаб. Није мислио да постане херој, већ само да умре због своје идеје.

Изгладнео, ослабљен је поделгао мукама и умро 17/28. априла 1918. у 18,30 часова, у двадесетчетвртој години, мало пред крај Првог светског рата. Након смрти његов гроб је забетониран како се не би сазнало место на коме је сахрањен, али је аустријски војник Франтишек Лебл, по народности Чех, начинио скицу гробља.

Посмртни остаци Гаврила, заједно са посмртним остацима његових другова Чабриновића и Грабежа, који су у Терезину умрли пре њега, пренети су и сахрањени у зајеничкој гробиници, на старом гробљу у Сарајеву 7. јула 1921.

Политички затвор у Терезину је у Другом светском рату постао концентрациони логор. Немци су његову затворску самицу преградили и поделили на две.⁶²⁾ После рата, логор је претворен у музеј, у коме испред његове самице стоји уграђена скромна плоча са његовим именом, док на зиду у унутрашњости и сада окачени окови, за које је био свезан, подсећају на мученичку казну и смрт.

Гроб Гаврила Принципа се данас налази у Капели Видовданских хероја на гробљу Св. Михајло у Кошеву (Сарајево). Гаврилов полуаутоматски пиштољ, белгијски Fabrique Nationale M 1910, калибра 7.65x17mm (.32 ACP) и окрвављена униформа Франца Фердинанда налазе се у војноисторијском музеју у Бечу. Метак који је убио Фердинанда изложен је у чешком граду Конопиште. Делови споменика подигнутог у част Франца Фердинанда и његове жене Софије, на месту атентата 1916. и уклоњеног 1919. године, чувају се у Музеју „Сарајево 1878—1918“.

СПОМЕНИК У БЕОГРАДУ

Споменик Гаврилу Принципу налази се у насељу Савамала, у општини Савски венац, између улица кнеза Милоша на истоку, Адмирала Гепрата на северу, Балканске на западу и Немањине улице на југу, у Парку Гаврила Принципа. Споменик је посвећен Гаврилу Принципу, члану Младе Босне и атентатору на аустријског надвојводу Франца Фердинанда и његову супругу Софију у Сарајеву 28. јуна 1914. године.

Подигнут је 26. јуна 2015. године, а свечано откривен на Видовдан, 28. јуна. Ово је био заједнички пројекат Влада Србије и Републике Српске, а за место постављања изабран је Финансијски парк (данас Парк Гаврила Принципа), јер су на том простору боравили и састајали се младобосанци и одавде кренули за Сарајево.

Споменик је висине 2 метра, израђен је у бронзи, а поклон је Републике Српске. Израдио га је смедеревски вајар Зоран Кузмановић, који је првенствено урадио скултпуру Принципа за Републику Српску, где је она постављена 2014. године у Источном Сарајеву, а исти одливак је коришћен и за скулптуру у Београду.

На постољу споменика пише: „Гаврило Принцип 1894—1918

Ал право је рекао пре Жерајић соко сиви: Ко хоће да живи нек’ мре, Ко хоће да мре нек’ живи!

Дар Републике Српске Републици Србији, Видовдан 2015.

Благо томе, ко довијек живи имао се рашта и родити — Његошеви стихови уклесани на капели Видовданским херојима у Сарајеву у којој почивају Гаврило Принцип и другови.”