Наведена активност – обележавање значајних датума и догађаја, Удружење реализује као део реализације Програма/Пројекта„БОЉЕ ЈЕ УМРЕТИ СТОЈЕЋИ, НЕГО ЖИВЕТИ НА КОЛЕНИМА“, чију реализацију је подржао град Београд, Секретаријат за социјалну заштиту, за период реализације април 2026/март 2027. године, а све на основу УГОВОРА Бр. XIX – 04 – 401.1 – 76/2026 од 30.03.2026. године, којима се и овом приликом, Градској управи града Београда, Секретаријату за социјалну заштиту, захваљујемо !

Председник Владе Србије Ђуро Мацут положио је венац у Спомен-парку „Јајинци“, поводом Дана сећања на жртве Холокауста, геноцида и друге жртве фашизма у Другом светском рату.

Комеморацији у Јајинцима присуствовали су и министри Братислав Гашић, Милица Ђурђевић Стаменковски, као и бројни други представници Владе и државних институција. Присуствовали су и викарни епископ Српске православне цркве Доситеј и београдски надбискуп, кардинал Ладислав Немет. 

Венце у спомен-парку у Јајинцима положили су и представници Града Београда, Градске општине Вождовац, Музеја жртава геноцида, Меморијалног центра „Старо сајмиште“, Савеза јеврејских општина, Националног савета Ромске националне мањине, Удружења грађана за неговање антифашистичких традиција, међу којима и представници Удружења 6. и 35. Личке дивизије…… и то, МИРКО БОШЊАК, ЉУБИНКА БОЈОВИЋ, БИСЕРКА ЗДРАВКОВИЋ и ДРАГАН СТЕВАНОВИЋ и дипломатског кора у Србији.

Мацут је, након полагања венаца, рекао да места попут тог спомен-парка представљају симбол бола, као и обавезу на трајно сећање.

„Јајинци су симбол бола, али и људске дужности да не заборавимо. Данас стојимо као чувари успомене на десетине хиљада невино страдалих Срба, Јевреја, Рома, жена, мушкараца и деце чији су животи одузети у најмрачнијем поглављу историје, вођеном идеологијама мржње које се никада не смеју поновити“, рекао је председник Владе Србије.

Обавеза сваког човека је да памти

Трагедија коју је донео Други светски рат, додао је премијер, подсећа на цену коју човечанство плаћа када се изгуби поштовање према људском животу.

„Зато свакога дана, а данас посебно, морамо да се подсећамо да је мир вредност коју свакодневно треба да чувамо“, поручио је Мацут.

Мацут је нагласио да је обавеза сваког човека не само да памти, већ и да не дозволи да се сличне трагедије понове.

„Снага нашег друштва огледа се у разумевању и уважавању сваког човека, без обзира на порекло, веру или име. Сећање на жртве обавезује нас да се супротставимо забораву, релативизацији и ревизији историје“, рекао је председник Владе.

Истакао је да Србија остаје посвећена очувању мира, достојанства и међусобног поштовања.

„И зато понављам – човечност и мир морају бити наше највише вредности. Заувек ћемо чувати успомену на све невино страдале Србе, Роме, Јевреје, жене, мушкарце и децу“, поручио је Мацут.

Дан сећања на жртве Холокауста, геноцида и друге жртве фашизма у Другом светском рату обележава се у знак сећања на 22. април 1945. године, када су последњи преживели логораши извели пробој из усташког логора Јасеновац.

Дан сећања на жртве холокауста, геноцида и фашизма – Арбутина: Покушај ревизија историје, важно очувати сећање!

У Србији се обележава Дан сећања на жртве Холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату, у знак сећања на пробој логораша из Јасеновца 22. априла 1945. године. Вршилац дужности директора Музеја жртава геноцида Бојан Арбутина наводи за РТС да је очување сећања од изузетног значаја, посебно у условима када су у савременој Европи присутни покушаји ревизије историје.

Говорећи о догађајима од 22. априла 1945. године, вршилац дужности директора Музеја жртава геноцида Бојан Арбутина је подсетио да је тог јутра извршен пробој последњих јасеновачких логораша из једног од најозлоглашенијих логора у окупираној Европи.

Гостовање Бојана Арбутине у Јутарњем програму РТС-а

„У ноћи између 21. и 22. априла преостали јасеновачки заточеници, којих је било око 1.200, одлучили су да покушају пробој у слободу. Чули су да су усташе почеле са ликвидацијама последњих заточеника, нарочито са ликвидацијом више од осамдесет жена из логора у Старој Градишци. Подстакнути тиме и свесни да их чека слична судбина, они су се рано ујутру 22. априла организовали, искористили тренутак непажње усташких стражара и кренули у пробој

који је остао упамћен у историји и колективном сећању. Од око 600 логораша који су кренули у пробој, преживело је 117, док је у другом делу логора, у кожари, од 147 заточеника преживело свега 11″, наводи Арбутина.

Пробој који је постао симбол отпора

Према његовим речима, овај догађај представља симбол страдања, али и отпора.

„Тај покушај пробоја и сам пробој сублимирали су страдање српског народа, али и херојство и жељу за слободом“, додаје гост Јутарњег програма.

Сећање под притиском савремених тумачења историје

Говорећи о данашњем односу према прошлости, Арбутина је истакао да се од 2011. године у Србији систематски обележава овај дан, али је упозорио и на присутне покушаје ревизије историје.

„То сећање је изузетно битно, јер сведочимо да је у данашњем окружењу и у данашњој Европи ревизија историје присутна“, нагласио је он, додајући да је важно инсистирати на историјским чињеницама и очувању сећања на невине жртве.

Јасеновац без довољног историјског контекста

Осврнуо се и на стање у самом спомен-подручју Јасеновац, оценивши да садашња поставка не пружа довољно јасан историјски контекст.

„Када неко први пут дође, он може да види одређене предмете из јасеновачког логора, али не може да стекне утисак ко је ту страдао и зашто је страдао“, указао је Арбутина.

Између памћења и заборава

Говорећи о ширем друштвено-политичком контексту, оценио је да савремене политике могу угрозити културу сећања.

„Једноставно та политика сећања или политика заборава јесте нешто што угрожава наш колективни идентитет и угрожава нашу историјску стварност“, рекао је он.

Доња Градина – место које мора остати у памћењу

Као један од начина очувања сећања, навео је и изградњу меморијалног комплекса у Доњој Градини, истичући да је реч о највећем стратишту у оквиру система логора Јасеновац и месту од изузетног значаја за будуће генерације.

Арбутина је указао и на значај сведочанстава преживелих, која, како је рекао, имају снажан утицај на младе.

„То је историјски извор, али то је вапај једног човека или једне жене који су у рату све изгубили“, наводи гост Јутарњег програма.

Уклањање усташких симбола у Шпанији – важан међународни потез

Посебно је истакао важност недавне одлуке шпанских власти да се уклоне усташки симболи са гробнице Вјекослава Макса Лубурића, оценивши да је то „апсолутно важна порука“ у борби против ревизионизма.

Између истине и дигиталне манипулације

Говорећи о присутности историјских тема у јавности, Арбутина је навео да се истина постепено пробија и ван стручних кругова, захваљујући изложбама, предавањима и међународној сарадњи. Ипак, упозорио је и на утицај друштвених мрежа.

„Интернет зна често да превари и често и вара и има много већи домашај него када се лица која се баве одређеном науком појаве“, упозорава он.

Историјска истина као трајни задатак друштва

Закључио је да је борба за историјску истину трајан процес и поручио да је неопходно наставити са научним и образовним радом како би се спречило заборављање страдања из Другог светског рата.

Цело гостовање Бојана Арбутине можете погледати у видеу на почетку текста.