Наведена активност – обележавање значајних датума и догађаја, Удружење реализује као део реализације Програма/Пројекта„БОЉЕ ЈЕ УМРЕТИ СТОЈЕЋИ, НЕГО ЖИВЕТИ НА КОЛЕНИМА“, чију реализацију је подржао град Београд, Секретаријат за социјалну заштиту, за период реализације април 2026/март 2027. године, а све на основу УГОВОРА Бр. XIX – 04 – 401.1 – 76/2026 од 30.03.2026. године, којима се и овом приликом, Градској управи града Београда, Секретаријату за социјалну заштиту, захваљујемо !

Дошли грађани из Србије и региона

Понедељак, 04.05.2026.

Поштоваоци лидера социјалистичке Југославије Јосипа Броза Тита и представници удружења из региона и ове године поводом годишњице његове смрти посетили су Кућу цвећа у Београду, где је пре 46 година сахрањен, да би му одали пошту. Међу бројним поштоваоцима и представницима Удружења који су 04.05.2026. године, посетили Кућу цвећа, били су и представници/Делегација Удружења 6. и 35. Личке дивизије од 6 чланова, МИРЈАНА ЛАЛИЋ, БРАНКА МОСУРОВИЧ, ЉУБИНКА БОЈОВИЋ, МИРКО БОШЊАК, ВЕЉО ГОГА и ДРАГАН СТЕВАНОВИЋ, који су, на гробно место Друга Тита, положили венац, а на гробно место Другарице Јованке, положили по 1 ружу и уједно им одали и више него заслужену почаст!

У име Удружења у књигу утисака уписала се БРАНКА МОСУРОВИЋ!

Музеј Југославије, који обухвата и Кућу цвећа, обележава успомену на лидера СФРЈ између осталог и сталном поставком „Умро је друг Тито“ која приказује дан његове смрти 1980. године, али и критички сагледава неизвесност у друштву која је уследила, рекла је за Танјуг Јована  Недељковић из ове установе.

Додала је да на годишњицу смрти Јосипа Броза, Кућу цвећа посећују антифашистичка удружења из земаља бивше Југославије.

„Долазе организације пре свега из Србије, различита антифашистичка удружења, али такође имамо и делегације из Босне и Херцеговине, Хрватске, неких година дођу и из Македоније и Словеније, тако да, долазе из целог региона”, рекла је Недељковић.

У посети Кући цвећа данас је из Кочана, у Северној Македонији, била делегација Удружења грађана Јосип Броз Тито.

Они истичу да су једина група из те земље која сваке године на годишњицу Титове смрти долази у Београд.

„Ја увек кажем: жао ми је што наша деца не живе у тој Југославији у којој смо живели ми, старији, јер то је била држава”, рекао је за Танјуг један од чланова њихове делегације.

Из овог кочанског удружења истакли су да би желели да млађе генерације наставе традицију коју негују од 1980. године.

На челу још једне групе посетилаца био је београђанин Владимир Вигњевић који је истакао да сваке године долазе у Кућу цвећа на годишњицу Титове смрти, као и 25. маја на некадашњи Дан младости, и 29. новембра на Дан државности СФРЈ.

„Двадесетог октобра када је годишњица Јованки и то исто, значи ми смо сви – било зима, лето, киша, снег – ми смо ту”, рекао је Вигњевииић.

Он је истакао да је као мали био Титов пионир, и да се то време никада неће поновити.

„У то време се живело, радило, путовало, нико те није питао ко си, шта си, где си, одакле си. То се више поновити никада неће”, рекао је Вигњевић.

Један седамдесетчетворогодишњи посетилац Куће цвећа казао је да период Титове владавние памти као најлепше време свог живота.

„Ја сам дошао у четвртак из Америке да бих овде био, и он је мој председник, био и остао. Нема даље”, рекао је саговорник Танјуга.

Још један посетилац истакао је да из периода владавине Јосипа Броза Тита цени то што су се неговале вредности заједништва и поштовања радничке класе.

Јована Недељковић из Музеја Југославије као најзначајнију тековину Титове владавине истиче спољну политику која је, како је рекла, у великој мери превазилазила капацитете те државе, омогућавала Југославији да буде субјект међународних дешавања, и активно се укључује у горућа глобална питања.

Неприкосновени лидер социјалистичке Југославије Јосип Броз Тито умро је 4. маја 1980. године, а на челу земље, од 1963. Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, налазио се пуних 35 година.

Тито је умро у Љубљани, уочи 88. рођендана, а већ тада многи су његову смрт видели као почетак краја југословенске државе.

Његова смрт означила је почетак новог периода у историји земље, у којем су се постепено отворила питања политичке стабилности и будућег уређења федерације. Титов одлазак оставио је значајан политички вакуум, који ће у наредној деценији постати све израженији.

Данас, 46 година касније, времена његове владавине неретко се сећају као периода мира, релативне стабилности и постепеног напретка за већину.

Као прослављени ратни лидер, управљао је потом Југославијом деценијама, праћен уважавањам широм света, посебно пошто је постао челник и Покрета несврстаних.

Иако се последњих година доба његове управе Југославијом многи сећају с носталгијом, остаје чињеница да је у унутрашњој политици оставио устројство које се на крају показало као погубно по опстанак земље.

Његовој сахрани маја 1980. у Београду, присуствовало је више од 200 високих личности из целог света, што је показатељ међународног угледа који је уживао.

Сахрана Јосипа Броза Тита одржана је 8. маја 1980. године у Београду. Догађај је окупио бројне светске лидере, државнике и делегације из више од 120 земаља, што је тада представљало један од највећих дипломатских скупова у свету. Милиони грађана широм Југославије пратили су пренос сахране путем телевизије.

Јосип Броз Тито остао је једна од најконтроверзнијих и најзначајнијих личности југословенске и европске политичке историје 20. века.