Наведена активност – обележавање значајних датума и догађаја, Удружење реализује као део реализације Програма/Пројекта,  „Неговање традиције ослободилачких ратова Срба и Србије“, чију реализацију је подржао град Београд, Секретаријат за социјалну заштиту, за период реализације април 2025/март 2026. године и Програма/Пројекта, „КО ПРОШЛОСТ ЗАБОРАВЉА, ОНА МУ СЕ ПОНАВЉА“, чију реализацију је подржало Министарство за рад, борачка и социјална питања, за период реализације од 6 месеци, 06. јун – 05. децембар 2025., којима се и овом приликом захваљујемо!

Београд је 20. октобра 2025. године, обележио 81-у годишњицу ослобођења у Другом светском рату, када су у „Београдској операцији“ која је трајала од 21. септембра до 22. октобра 1944. године, немачке фашистичке снаге потиснуте до линије одакле артиљеријом више нису могли да туку Београд.

Након вишедневних крвавих и тешких борби припадници Народноослободилачке војске Југославије (укупно погинулих 2.953 борца), међу којима и борци 6. Личке пролетерске дивизије „Никола Тесла“ (укупно 243 погинулих и 76 несталих бораца), у садејству са својим совјетским савезницима (укупно погинулих 940), ослободили су 20. октобра 1944. године главни град Србије и Југославије и тиме окончали четворогодишњи период његове окупације током кога је страдао велики број Београђана, док је сам град претрпео девастацију изузетно великог обима.

Ђурђевић: Жртве наших предака су наше лекције данашњице

Жртву наших предака морамо да разумемо као лекцију за време у којем данас живимо, поручила је министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и председник Владиног одбора за неговање традиција ослободилачких ратова Србије Милица Ђурђевић Стаменковски, предводећи државну церемонију полагања венаца поводом обележавања 81. годишњице од ослобођења Београда у Другом светском рату.

Она је нагласила да је веома важно да се овакви догађаји обележавају, јер представљају празнике мира, слободе и просперитета читаве Европе и подсећају нас како је то изгледала Европа у мраку тоталитаризма, сукоба, идеологија и борбе за туђе ресурсе и територије.

„Милиони људи изгубили су своје животе да бисмо ми данас слободно корачали нашим градовима. Ми ту жртву никада не смемо да заборавимо“, истакла је.

Ђурђевић Стаменковски је нагласила да мир и слобода немају алтернативу и да су то тековине које ће Србија увек чувати са својим пријатељима и савезницима.

„Србија је увек била и остаје привржена миру. Противимо се ревизији историје и негирању историјских чињеница, како би се данас задовољили нечији геополитички апетити. Овај дан треба да нам буде опомена да је неопходно да данас сачувамо стабилност у Европи и да не дозволимо да нас било ко увуче у сукобе, несугласице и мрачно доба, које није у корист ниједном европском народу“, закључила је министар.

Након полагања венаца на спомен обележје Ослободилаца Београда, министар Ђурђевић Стаменковски је положила руже код „Вечног пламена“, и венац на Споменик Црвеноармејцу.

У церемонији наведеног обележавања учествовала је и Делегација Удружења 6. и 35. Личке дивизије, од 5 чланова, МАРИЈА ОБРАДОВИЋ, БРАНКА МОСУРЕВИЋ, МИРКО БОШЊАК, БОГДАН ЂУКИЋ и РАДОВАН ОБРАДОВИЋ (на Спомен плочу 6. личке дивизије, положио венац)!

Ово спомен-гробље, отворено 20. октобра 1954. године, је први меморијални комплекс изграђен у Београду, након завршетка Другог светског рата. Уређено је као парковска површина, са добро укомпонованим појединачним и групним надгробним плочама, по пројекту архитекте Бранка Бона и инжењера хортикултуре Александра Костића. На улазу у гробље налази се монументална капија са рељефима, који су дело вајара Радете Станковића, док се у самом парку налази скулптура Црвеноармејац, рад вајара Антуна Аугустинчића. Године 1988, на платоу испред гробља је подигнута скулптура Партизан на вечној стражи, рад Радете Станковића.