Удружење 6. личке дивизије, Београд

06.04.1941. – 06.04.2021. ОБЕЛЕЖЕН ДАН СЕЋАЊА

ОБЕЛЕЖАВАЊЕ 80 година од  почетка Другог светског рата у Југославији и  почетка бомбардовања Београда, када је Београд разорен и скоро па уништен, у безумном нападу нацистичке Немачке.

Поводом обележавања Дана сећања на почетак Другог светског рата у Југославији, са почетком у 10:00 часова, министаркa за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и председница Одбора за неговање традиција ослободилачких ратова Србије проф. др Дарија Кисић Тепавчевић предводила је церемонију полагања венаца и одавања почасти у Алеји страдалих у шестоаприлском бомбардовању на Новом гробљу у Београду.

Поред министарке венце су положили заменик градоначелника Града Београда Горан Весић, представници амбасада, удружења за неговање традиција, потомци страдалих и удружења грађана, међу којима и Делегација Удружења 6. Личке дивизије………. МАРИЈА ОБРАДОВИЋ И СЊЕЖАНА МИХАЈЛОВИЋ (присутан је био и РАДОВАН ОБРАДОВИЋ), као део реализације програма, „ОСЛОБОДИЛАЧКИ РАТОВИ СРБИЈЕ – КУЛТУРА СЕЋАЊА“, чију реализацију, за период април 2020/март 2021. године, подржао град Београд – Секретаријат за социјалну заштиту, БОРА ЕРЦЕГОВАЦ, председник ГО СУБНОРА Београда и заменик председника СУБНОР Србије, СЛОБОДАНКА БЕГОВИЋ, у име потомака 1. Светског (Великог) рата и многи други!

Тај напад није имао никакво војно оправдање и једини циљ било је кажњавање српског народа по личној жељи Адолфа Хитлера. Tоком шестоаприлског бомбардовања страдало је између 2.700 и 4.000 људи. У потпуности је уништена 621 зграда, док је око 6.600 делимично или озбиљније оштећено!

Уништени или оштећени су многи објекти попут цркава и болница, а између осталог бомбардована је и уништена зграда Народне библиотеке, која се тада налазила на Косанчићевом венцу и представља једину библиотеку која је намерно бомбардована и уништена током Другог светског рата. На суђењу генералу Леру, који је командовао нападом на Београд, речено је да је библиотека означена као циљ да би се уништило културно наслеђе нашег народа. То је доказ да циљ напада на Београд није био војни, већ да будемо уништени као народ ……….

Министарка проф. др Кисић Тепавчевић истакла је да априлско јутро 1941. године, представља почетак безумља Другог светског рата на овим просторима у ком су изгубљени људски животи, уништавана материјална добра, историјско и културно наслеђе. 

 

„Да се не заборави, да се никада не понови – зато смо данас овде, да одамо  почаст и негујемо сећање на жртве, и на хероје који су се храбро борили током четири ратне године, извојевали победу и изборили слободу за све нас. Србија данас баштини тековине антифашизма и слободарске традиције. Само јака, стабилна, демократска Србија може бити гарант слободног, достојанственог и квалитетног живота свих њених грађана, без обзира на њихову националну, верску или политичку припадност и опредељеност“, поручила је министарка.

Кисић Тепавчевић је навела да Република Србија данас одлучно одбацује сваки облик неонацизма, неофашизма, нетрпељивости и мржње и представља део демократског света, заснованог на принципима и идеалима антифашизма, равноправности и напретка. 

„Да никада више не дозволимо страхоте оружаног сукоба какав је био Други Светски рат – порука је коју носи данашњи дан. Само јачањем демократских капацитета, грађанских права и слобода, као и поштовања закона, можемо будућност наше деце учинити сигурном и бољом“, поручила је министарка и истакла да је Влада Републике Србије у потпуности је посвећена очувању достојанственог сећања на све пострадале у Другом светском рату.

Горе, РАДОВАН ОБРАДОВИЋ И СЊЕЖАНА МИХАЈЛОВИЋ, горе десно, с лева МАРИЈА ОБРАДОВИЋ, БОРА ЕРЦЕГОВАЦ И С.МИХАЈЛОВИЋ,
доле, С.МИХАЈЛОВИЋ, М.ОБРАДОВИЋ И Р.ОБРАДОВИЋ

06.04.2021. са почетком у 12:00 часова.

Потпредседник Владе и министар одбране др Небојша Стефановић, поводом обележавања Дана сећања на почетак Другог светског рата у Југославији – 6. април 1941. године, уз државне и војне почасти положио је венац код Споменика пилотима браниоцима Београда на Земунском кеју. Заједно са министром одбране венац су положили и заменик команданта РВ и ПВО бригадни генерал Жељко Билић и командант 250. ракетне бригаде бригадни генерал Тиосав Јанковић, а пошту палим пилотима одала је и делегација Војске Србије предвођена командантом 98. ваздухопловне бригаде бригадним генералом Зораном Продановићем, градоначелник града Београд Зоран Радојичић, представници Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и удружења која негују традиције ослободилачких ратова Србије, међу којима и Делегација Удружења 6. Личке дивизије………. ДУШАН СУРЛА, РАЈКО АНДРИЋ И ДУШАН РАПАЈИЋ (присутан је био и ДРАЖЕН РАСТОВАЦ), као део реализације програма, „ОСЛОБОДИЛАЧКИ РАТОВИ СРБИЈЕ – КУЛТУРА СЕЋАЊА“, чију реализацију, за период април 2020/март 2021. године, подржао град Београд – Секретаријат за социјалну заштиту!

6. априла 1941. у 06:30, без објаве рата, земље Тројног пакта су напале Краљевину Југославију. Њихове ваздушне снаге су бомбардовале Београд користећи 234 бомбардера и 120 ловаца (укупно 484 авиона 6. и 7. априла 1941.). Авиони су полетели из Беча, Граца и Арада. Београд је бомбардован у четири налета 6. априла и поново 7, 11, 12. априла 1941. Употребљено је око 440 тона запаљивих бомби.

Бомбардовање Београда априла 1941. је поверено 4. ваздушној флоти под командом пуковника Александра Лера. Операција бомбардовања Београда имала је тајни назив „Страшни суд“ (нем. Strafgericht). Предвиђајући рат, влада и Врховна команда Краљевине Југославије су Београд прогласиле „отвореним градом“.

Београд је од напада из ваздуха бранио елитни Шести ловачки пук Југославенског краљевског ваздухопловства и јединице противваздушне одбране Ваздушне зоне Београд. Не зна се тачан број авиона које су оборили југословенски пилоти, али се из разних извора овај број процењује на 42 до 48. У борбама је погинуло 11 југословенских пилота.

ИМЕНА ПОГИНУЛИХ ПИЛОТА ЈКВ

Пилоти, браниоци престонице погинули у Априлском рату 1941:

1. Милош Жунић, погинуо 6. априла код Панчева
2. Михо Клавора, погинуо 7. априла код манастира Крушедол
3. Владимир Горуп, погинуо 7. Априла
4. Карло Штрбенк, погинуо 6. априла код Глогоњског рита
5. Добрица Новаковић, погинуо 6. априла код Београда
6. Бранислав Тодоровић, погинуо 7. априла
7. Јован Капешић, погинуо 7. априла код Бешке
8 . Миливоје Бошковић, погинуо 7. априла код Ковиља
9. Душан Борчић, погинуо 6. априла – пао у Сарајевску улицу
10. Милутин Петров, погинуо 7. априла код ушца Тисе у Дунав
11. Живица Митровић, погинуо 6. априла код Шида

Браниоци неба Београда априла 1941. године: Пилоти ЈВ

Данас обележавамо пуних осам деценија од једног од најтежих, најцрњих дана у историји наше престонице. Наочиглед мирно ускршње јутро тог 6. априла 1941. године претворило се у борбу за голи живот и дан када је, како описују Београђани из тог времена, Београд горео. Терористички чин фашистичке Немачке, у знак одмазде Адолфа Хитлера због војног пуча 27. марта, довео је до избијања Априлског рата и сукоба који су имали далекосежне последице. Наш народ и земља скупо су платили своје антифашистичко опредељење – подсећа министар Стефановић и додаје да је само првог дана рата Београд бомбардован четири пута, са 440 тона бомби.

Горе, други ред, с лева, ДУШАН РАПАЈИЋ, ДУШАН СУРЛА И РАЈКО АНДРИЋ,
пре поладања венца

Председник Србије Александар Вучић обишао је јутрос место на Косанчићевом месту, на којем се налазила зграда Народне библиотеке Србије, која је у бомбардовању 6. априла 1941. године потпуно уништена, и поручио да Србија остаје посвећена идеалима антифашизма, слободарства, непокора и сарадње на којима су засновани савремена Европа и свет.

Пише: Бета/ФоНет 06. априла 2021. 10.48 Измењено: 13.46

„Данас је шести април, осамдесети по реду од избијања Другог светског рата. У нашем случају он садржи специфичност и симболику. Поред страдања људи и материјалних добара, прве сате Другог светског рата на нашем тлу обележило је уништење најзначајније збирке покретне културне баштине у овом делу Европе – Народне библиотеке Србије“, написао је Вучић на инстаграм профилу будућностсрбијеав.

„И овог 6. априла крај кратера на Косанчићевом венцу, обраслог у коров и наш заборав, свестан трагичних последица тог чина, желим да укажем на неопходност уређења тог локалитета који и данас сведочи о тријумфу воље да се пламеном постигне тријумф уништења и заборава“, објавио је он, уз фотографије са места где се налазила Народна библиотека.

Циљ тог обиласка је , како је истакао, да се са места, на коме је почињен највећи појединачни ратни злочин над културним наслеђем у читавој Европи током Другог светског рата, упути јасна и одлучна порука домаћој и иностраној јавности да Србија остаје посвећена идеалима антифашизма, слободарства, непокора и сарадње на којима су засновани савремена Европа и свет.

Foto: FoNet/Instagram
Foto: FoNet/Instagram

Пре тачно 80 година, у бомбардовању Београда Народна библиотека Србије била је једна од првих мета нацистичких авиона. Њено разарање 1941. године спада међу највеће злочине над културом које су нацисти починили у Европи. Уништавањем националне библиотеке покушано је затирање културног и националног идентитета једног народа.

У шестоаприлском бомбардовању Србија је неповратно остала без многих вредних књига, рукописа, повеља и других писаних трагова наше културе, уништене су и личне библиотеке Вука Караџића, Доситеја Обрадовића, Ђуре Даничића, Јанка Шафарика, али намера окупатора да уништи културно биће нашег народа није успела.

То сећање, црно и тешко као дим књига у пламену за који кажу да је две недеље обавијао Београд, морамо да сачувамо од заборава као део наше културе сећања, поручила је министарка културе и информисања, која је положила венце са управником библиотеке Владимиром Пишталом.

Уиме удружења и у своје лично име, наведеном обележавању, на Косанчићевом венцу, присуствовала је и МИРЈАНА ЛАЛИЋ, члан НО Удружења, која је положила ружу и ставила неколико књига на зато предвиђеном месту).