Одата почаст страдалима у шестоаприлском бомбардовању
Годишњица бомбардовања Београда
На данашњи дан, 06. Априла 1941. године, пре 80 година бомбардован је Београд. Било је то једно од највећих разарања престонице.
Тог 6. априла 1941. године Београд се пробудио у прашини. Док је већина становништва спавала, око 6.30 немачка авијација бомбардовала је Београд у операцији названој „Страшни суд“.
Над градом од око 370.000 становника надвило се 234 непријатељских авиона који су, како се процењује, само у првом нападу бацили 197 тона бомби. Тачан број жртава никада није утврђен, али се као крајњи биланс помиње чак 12.000 страдалих.
Било је то једно од највећих разарања српске престонце. Горела је Народна библиотека на Косанчићевом венцу где је уништено више од 300.000 књига и докумената. Бомбардован је Генералштаб, Стари двор, синагога, Историјски музеј Србије.
После скоро пола века мира, историја се поновила. И не само да је тог априла под НАТО бомбама био Београд. Шестог дана овог месеца пре 20 година бомбардован је мост на Дунаву у Новом Саду, вртић у Чачку, основна школа у Сурдулици, пруга Крагујевац – Краљево. Бомбе су 6. априла падале и на Врање, Лучане, Призрен, Ниш.
Представници Владе Србије и Града Београда положили су венце поводом обележавања Дана сећања на почетак Другог светског рата у Југославији – 6. април 1941. године.
Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања проф. Др. ДАРИЈА КИСИЋ ТЕПАВЧЕВИЋ и заменик градоначелника Београда, ГОРАН ВЕСИЋ, положили су венце у Алеји страдалих у бомбардовању Београда.
Министарка проф. др Кисић Тепавчевић истакла је да априлско јутро 1941. године, представља почетак безумља Другог светског рата на овим просторима у ком су изгубљени људски животи, уништавана материјална добра, историјско и културно наслеђе.
„Да се не заборави, да се никада не понови – зато смо данас овде, да одамо почаст и негујемо сећање на жртве, и на хероје који су се храбро борили током четири ратне године, извојевали победу и изборили слободу за све нас. Србија данас баштини тековине антифашизма и слободарске традиције. Само јака, стабилна, демократска Србија може бити гарант слободног, достојанственог и квалитетног живота свих њених грађана, без обзира на њихову националну, верску или политичку припадност и опредељеност“, поручила је министарка.
Кисић Тепавчевић је навела да Република Србија данас одлучно одбацује сваки облик неонацизма, неофашизма, нетрпељивости и мржње и представља део демократског света, заснованог на принципима и идеалима антифашизма, равноправности и напретка.
„Да никада више не дозволимо страхоте оружаног сукоба какав је био Други Светски рат – порука је коју носи данашњи дан. Само јачањем демократских капацитета, грађанских права и слобода, као и поштовања закона, можемо будућност наше деце учинити сигурном и бољом“, поручила је министарка и истакла да је Влада Републике Србије у потпуности је посвећена очувању достојанственог сећања на све пострадале у Другом светском рату.
Весић је овом приликом изјавио да је 6. април 1941. године један од најтужнијих догађаја у историји Београда јер је тада, без објаве рата, бомбардован наш град. Уништено је више од 600 зграда, порушено и додатно уништено скоро две хиљаде објеката, а животе је изгубило око 2.700 људи. Ни данас се не зна тачан број мртвих и сва њихова имена.
– Заустављен је напредак града који се развијао тридесетих година прошлог века. Враћени смо уназад неколико деценија, ако не и век. Погођена су и два склоништа код Вазнесењске цркве и у Карађорђевом парку, бомбардована је Црква Светог Александра Невског, уништена је Народна библиотека, а тешко је оштећено Народно позориште. Доведено је у питање све оно што је представљало нашу културу и развој у Београду – рекао је Весић.
Истакао је да је по завршетку Другог светског рата на суђењима у Нирнбергу и Београду утврђено да је напад на Београд био политичко-терористички акт.
– Тај акт био је без војног оправдања, јер је Београд био отворен град који се није бранио. Срећом, нас су бранили храбри пилоти Шестог ловачког пука који су успели да оборе између 42 и 48 авиона. Многи од њих су изгубили животе и данас их се сећамо као храбрих људи који су знали да одлазе у смрт, а ипак су подигли авионе како би бранили свој град и своју земљу – рекао је Весић.
Он је нагласио да је данас први пут венац положио и амбасадор Савезне Републике Немачке Томас Шиб.
– Тај чин је израз саосећања ове земље са жртавама бомбардовања. Све то јасно нам говори да данас сви разумемо колико је тешка прошлост иза нас, али једнако тако и да сви ми у Европи морамо да се сећамо прошлости и жртава, те да покушамо да сарађујемо како бисмо стварали Европу у којој неће бити ратова. Наша обавеза је да се сећамо сваке жртве и бомбардовања и да будемо захвални свима онима који данас са нама жале наше жртве. Данашњи дан треба да буде дан када се сећамо онога што се догодило, али и да размишљамо о томе како треба да изгледа наша будућност у којој неће бити ратова и у којој ћемо чувати наш град и земљу – казао је Весић.
Дарија Кисић Тепавчевић је навела да бомбардовање Београда представља „почетак безумља Другог светског рата на овим просторима”, када су изгубљени бројни људски животи, уништена материјална добра, историјско и културно наслеђе.
– Данас смо овде како се ти догађаји не би заборавили, да нам се тако нешто никада више не би поновило. Србија баштини тековине антифашизма и слободарске традиције. Само јака, стабилна, демократска Србија може бити гарант слободног, достојанственог и квалитетног живота свих њених грађана, без обзира на њихову националну, верску или политичку припадност и опредељеност. На данашњи дан, који представља сталну опомену, Република Србија одлучно одбацује сваки облик неонацизма, неофашизма, нетрпељивости и мржње – рекла је Дарија Кисић Тапавчевић.
Она је додала да је Србија део демократског света заснованог на принципима и идеалима антифашизма, равноправности, напретка, грађанских права и слобода.
Сећање на пилоте браниоце Београда
Министар Стефановић положио венац код Споменика пилотима браниоцима Београда
Потпредседник Владе и министар одбране др Небојша Стефановић, поводом обележавања Дана сећања на почетак Другог светског рата у Југославији – 6. април 1941. године, уз државне и војне почасти положио је венац код Споменика пилотима браниоцима Београда на Земунском кеју и поручио да смо обнављали и градили из пепела нашу земљу много пута, високо плаћали цену јер смо били на праведној страни историје, али били и остали и дан данас антифашистички народ.
– Данас обележавамо пуних осам деценија од једног од најтежих, најцрњих дана у историји наше престонице. Наочиглед мирно ускршње јутро тог 6. априла 1941. године претворило се у борбу за голи живот и дан када је, како описују Београђани из тог времена, Београд горео. Терористички чин фашистичке Немачке, у знак одмазде Адолфа Хитлера због војног пуча 27. марта, довео је до избијања Априлског рата и сукоба који су имали далекосежне последице. Наш народ и земља скупо су платили своје антифашистичко опредељење – подсећа министар Стефановић и додаје да је само првог дана рата Београд бомбардован четири пута, са 440 тона бомби.
Процењује се да је у Априлском рату погинуло око 4.000 људи, иако тачан број страдалих и рањених није било могуће утврдити, јер је велики број жртава остао затрпан под рушевинама, истакао је министар Стефановић, осврнувши се и на то да је под ударима бомби страдала Народна библиотека Србије и нестала непроцењива културна баштина нашег народа.
– Непријатељ је имао предност на свим пољима. Био је боље организован, искуснији у борби, са пет пута већим снагама. Али и тако надмоћан агресор наишао је на хероје одбране нашег неба. Шести ваздухопловни пук југословенског ратног ваздухопловства био је један од најупечатљивијих симбола одбране наше земље од фашистичке силе – рекао је Стефановић, подсећајући да је споменик на Земунском кеју подигнут у част 11-орице пилота – величанствених хероја који су, иако свесни да ће изгубити своје животе, без икаквог оклевања пружили отпор бројчано и борбено далеко надмоћнијем непријатељу у готово безнадежној борби.
– Предаја за њих није била опција. Остале су забележене речи њиховог саборца Ђорђа Стојановића „Свако се за нешто роди, а ми смо се родили за пилоте – имали смо све потребно – одважност, борбеност, спретност и били смо витезови“. И били су – небески витезови који су неустрашиво јуришали и оборили више од 40 немачких бомбардера и ловаца – рекао је Стефановић.
Он је нагласио да снагу воље нашег народа нико и ништа није успео да сломи и да су људи, попут оних којима се данас одаје почаст, заслужни за то што српски народ и данас опстаје и што је наша земља налазила начина да се после бројних разарања увек изнова издигне из рушевина.
– Обнављали смо и градили из пепела много пута, високо плаћали цену јер смо били на праведној страни историје, али били и остали и дан данас антифашистички народ. Србија данас иде путем просперитета и боље будућности. Гради се, снажи, непрестано напредује, али морамо, и то чинимо, да чувамо успомену на жртве које смо положили за слободу и не смемо никада да заборавимо наше хероје и њихова одважна дела – поручио је министар Стефановић.
Заједно са министром одбране венац су положили и заменик команданта РВ и ПВО бригадни генерал Жељко Билић и командант 250. ракетне бригаде бригадни генерал Тиосав Јанковић, а пошту палим пилотима одала је и делегација Војске Србије предвођена командантом 98. ваздухопловне бригаде бригадним генералом Зораном Продановићем.
Градоначелник положио венац на Споменик пилотима браниоцима Београда
Градоначелник Београда проф. др Зоран Радојичић положио је венац на Споменик пилотима браниоцима Београда, погинулим у бомбардовању 6. априла 1941. године.
– Београд обележава осам деценија од шестоаприлског бомбардовања. Осамдесет година касније подсећамо се дана када је наш град разорен. Без објаве рата Краљевини Југославији, у рано јутро тог 6. априла 1941. године, Београђане је пробудио звук авиона нацистичке Немачке, а потом су одјекнуле и детонације бомби. Губици које је наш град тог дана претрпео су немерљиви. Процењује се да је погинуло чак до четири хиљаде људи, са земљом су сравњене многе зграде, а заувек смо изгубили и културно благо од непроцењивог значаја – рекао је Радојичић.
Градоначелник је подсетио да је током шестоаприлског бомбардовања уништена и Народна библиотека са више од 3.500 књига, као и да је погођено неколико склоништа у којима су углавном настрадали жене и деца.
– Зато се данашњег дана сећамо као једног од најтужнијих у историји Београда и целе земље, дана када је наш град мучки уништен. Сећамо се свих жртава. Посебно смо поносни на отпор који су наши пилоти пружили бранећи Београд, до последњег даха штитећи небо изнад свог града и своје отаџбине – закључио је градоначелник Радојичић.
Потпредседница Владе Републике Србије и министар културе и информисања Маја Гојковић и в.д управник Народне библиотеке Србије Владимир Пиштало положили су данас венце на месту страдања Националне библиотеке пре 80 година на Косанчићевом венцу.
Гојковић је рекла да је полагањем венаца на месту где се налазила Народна библиотека Србије обележен један од најтужнијих дана за целокупну српску културу и додала да је од највеће важности да памтимо и преносимо будућим генерацијама значај овог дана.
„То сећање, црно и тешко као дим књига у пламену за који кажу да је две недеље обавијао Београд, морамо да сачувамо од заборава као део наше културе сећања“, подвукла је министарка културе и информисања.
Гојковић је рекла да је Србија неповратно остала без многих вредних књига, рукописа, повеља и других писаних трагова наше културе тог 6. априла 1941. године, али да намера окупатора да уништи културно биће нашег народа није успела.
У бомбардовању уништене су и личне библиотеке Вука Караџића, Доситеја Обрадовића, Ђуре Даничића, Јанка Шафарика… “О томе колико је велико културно благо Србија тог дана изгубила, сликовито говори податак да су од бомби страдале књиге које су покривале период од готово хиљаду година”, подвука је министарка културе и информисања.
Гојковић је подсетила да 6. април није само дан када је у нашој земљи почео Други светски рат и када је немилосрдно бомбардована престоница краљевине Југославије, већ и један од најтужнијих датума српске и светске културе.
„Пре тачно 80 година, у бомбардовању Београда Народна библиотека Србије била је једна од првих мета нацистичких авиона. Њено разарање 1941. године спада међу највеће злочине над културом које су нацисти починили у Европи. Тог дана, уништавањем националне библиотеке, једне од најзначајнијих установа културе сваке државе, покушано је затирање културног и националног идентитета једног народа“, рекла је Гојковић.
Гојковић је оценила да је, упркос многим страдањима у историји и глобално тешким временима, Србија данас земља напретка. „До важних помака дошло је и у области културе, а држава и ресорно министарство посебну пажњу поклањају библиотекарству. Све већа средства опредељују се за откуп књига за библиотеке широм Србије, а немали број библиотека реконструисан је и опремљен савременом технологијом“, истакла је министарка културе и информисања.
Гојковић је рекла да су за даљи развој културе, уз велика улагања, главна покретачка снага људи и њихова посвећеност послу у овим изазовним временима и на томе им се захвалила.
Министарка културе и информисања је подсетила да је Народна библиотека Србије недавно добила управника за кога верује да ће ову установу водити на достојан начин и да ће успети да је учини видљивијом на међународном плану. „У томе и другим важним пословима, као што је изградња новог депоа, имаће пуну подршку Министарства културе и информисања“, закључила је Гојковиć
Венац на спомен-обележје у Карађорђевом парку
Поводом обележавања сећања на жртве бомбардовања Београда 6. априла 1941. године, помоћник градоначелника Андреја Младеновић положио је венац на спомен-обележје у Карађорђевом парку.
Младеновић је подсетио да се сваког 6. априла сетимо невиних жртава које су страдале од нацистичких бомби. Одајемо пошту, како је истакао, свим страдалим Београђанима и храбрим пилотима који су бранили престоницу и друге градове у Србији.
„Нацистичка Немачка је без објаве рате напала Краљевину Југославију и у том бомбардовању Београда страдало је више хиљада људи. Уништени су многи јавни објекти, међу којима и Народна библиотека. Тај датум је црним словима уписан у историју нашег града јер је тог јутра Београд, иначе проглашен за ‘отворен град’ био мучки нападнут са више од 200 бомбардера “ указао је Младеновић.
Српски народ и Србија у историји су увек били на правој страни, а тако је било и у Другом светском рату, те је дужност и обавеза друштва да се сећамо тих времена и жртава које су дале животе да бисмо ми данас живели у слободи, рекао је члан Градског већа Милан Јанковић, који је поводом бомбардовања Београда 6. априла 1941. године положио венце на фонтани „Врело живота“ и у порти Вазнесењске цркве.
Положени венци у порти Вазнесењске цркве
Заменик градоначелника Горан Весић и помоћник градоначелника Андреја Младеновић положили су данас венце у порти Вазнесењске цркве у Београду у знак сећања на страдале 6. априла 1941. године.
Младеновић је истакао да је 6. април један од најтужнијих дана у историји Београда.
– У бомбардовању је тада страдало између 2.500 и 4.000 људи, што је велики број с обзиром на то да је Београд тада имао нешто више од 300.000 грађана. Потпуно је уништено више од 1.000 зграда, међу којима је и Народна библиотека на Косанчићевом венцу, док је око 10.000 објеката оштећено – указао је Младеновић.
Он је подсетио да је у порти Вазнесењске цркве, где је погођено склониште, страдао велики број грађана Београда.
– Црни датум је директна одмазда нацистичке Немачке и Адолфа Хитлера. Београд је више пута бомбардован у својој историји, издржао је све и поново се обновио – указао је Младеновић и најавио изградњу капеле за страдале у порти Вазнесењске цркве.
Црквени великодостојници служили су парастос Београђанима који су страдали 6. априла 1941. године.