Након шестогодишњег оружаног сукоба који је отпочео 1. септембра 1939. године нападом нацистичке Немачке на Пољску, а наставио се, поред осталог, нападом 6. априла 1941. године на Краљевину Југославију, Други светски рат на европским просторима окончан је 9. маја 1945. године ступањем на снагу безусловне капитулације оружане силе Трећег рајха

Други светски рат представља највећи и по обиму страдања најтрагичнији оружани сукоб у историји човечанства. Само на простору Југославије током четири ратне године страдало је више стотина хиљада цивила и припадника партизанских одреда. 

Дан победе над фашизмом у Другом светском рату обележава се и као Дан Европе имајући у виду да је савремена Европа заснована на основним принципима и начелима које су водили борце против нацизма и фашизма – на принципима мира, разумевања, толеранције и сарадње. 

9. маја се обележавају два празника. Дан победе у Другом светском рату над фашизмом и Дан Европе када је 1950. усвојена декларација за формирање Европске заједнице за угаљ и челик.

Девети мај слави се као дан победе над фашизмом у Другом светском рату. Тада је Немачка потписала капитулацију, али рат је завршен неколико месеци касније безусловном капитулацијом Јапана.

У Другом светском рату највише је страдало војника и цивила из бившег Совјетског Савеза, 27 милиона. Затим следе Пољска, Немачка и Југославија.

Црвена армија имала је одлучујући улогу у ослобађању Европе од фашизма 1945. године. Зато се на тај дан, највећа војна парада одржава у Москви.

Од 1985. године Девети мај обележава се и као „Дан Европе“. На тај дан 1950. усвојена је Декларација (позната као „Шуманова декларација“) у којој је француски министар спољних послова, Роберт Шуман, позвао на формирање Европске заједнице за угаљ и челик, што је реализовано наредне године.

Сарадња шест држава – Француске, Западне Немачке, Италије, Холандије, Белгије и Луксембурга унапређена је увођењем царинске уније и формирањем Европске економске заједнице у Риму 1957. године.

Уговором из Мастрихта 1993. године Заједница је добила ново име – Европска унија. Постала је и монетарна унија, а јединствена валута евро уведена је 2002. године. Тада је покренута заједничка спољна и безбедносна политика (тако да сада Унија има своје цивилне и војне мисије ради очувања мира у света и план за стварање сопствене војске).

Уговором из Лисабона 2009. године Унија је стекла међународно-правни субјективитет. Унија се ширила, али и доживела да једна држава чланица, Велика Британија покрене поступак напуштања организације.

На ширем плану, Европска унија увела је економске санкције Русији због сецесије Крима, има деликатне односе са атлантским савезником Сједињеним Државама због царина и односа према НАТО-у, у процесу је обликовања јединствене политике према Кини и њеном продору на запад кроз програм „Појас и пут“.

То су земље антифашистичке коалиције победнице у Другом светском рату, оснивачи Уједињених нација и сталне чланице Савета безбедности, који је задужен за одржавање мира у свету. Зато су Дан победе и Дан Европе прилика за обнову међусобних односа и поштовања међународног права успостављеног после Другог светског рата.