ОБЕЛЕЖЕН 09.05.1945. ГОДИНЕ, ДАН ПОБЕДЕ НАД ФАШИЗМОМ, У ДРУГОМ СВ. РАТУ!
Београд и Србија увек на правој страни историје, поносни на улогу и победу у борби против фашизма!
Као и претходних 20-так и ове 2021. године, Делегација Удружења 6. Личке…. од 7 чланова, МАРИЈА ОБРАДОВИЋ, председник/ца Удружења, вођа Делегације, РАДОВАН ОБРАДОВИЋ, МИРКО БОШЊАК, МИРЈАНА ЛАЛИЋ, СЊЕЖАНА МИХАЈЛОВИЋ, МИЛИЦА И НАТАША ТОДОРИЋ, учествовала је у програму наведеног обележавања, полагања венаца и цвећа и одавања почасти, са почетком у 11:30 часова, на гробљу ослободиоцима Београда 1944. (у ослобођењу Београда, 12/20. октобра 1944. године, поред бројних јединица НОВ Југославије и Јединица Црвене армије, учествовала и наша и Ваша 6. Личка дивизија)!
Да, тада је, 09. маја 1945. године, побеђен фашизам, али не и идеја фашизма?
Антифашизам није идеолошко, нити политичко уверење, већ дубоко људско опредељење за мир и слободу, а против национализма, мржње и расизма.
Највећа тековина антифашистичке борбе је победа у Другом светском рату и то над највећим злом у историји човечанства, нацистичком Немачком и њеним савезницима, која је негирала саму идеју слободе, хуманости и човечности.
У основи антифашизам је хуманистичка идеја, која заговара бескомпромисан отпор злу и неправди.
Иако је фашизам побеђен у Другом светском рату, идеологија фашиста, па тако и нациста није престала да живи. Данас у Европи, а посебно у појединим државама „региона“, постоје и те како јаки десничарски и националистички покрети. Чак и неки који себе називају „историчарима“, својим тезама и ставовима негирају суштину антифашистичке борбе која је дубоко укорењена у Српском народу.
А шта тек рећи за „историчаре“, који заговарају тезу да Независна држава Хрватска (НДХ), није фашистичка творевина, а самим тим и да усташе нису фашисти, већ „борци за слободу“?
Десничари – Фашисти, који данас шетају улицама само су једна израслина света у којем живимо, можда његов најодвратнији и најупадљивији део, али верујте ништа више од тога. Требамо се бранити од њихових напада, по могућности покушати их неутрализовати, али не би смели постати њихов јавни непријатељ број један! Усмеравањем „рефлектора“, односно шире јавности, на њихов рад и њихове активности, привлачи се општа пажња и подгревају се срца, несумњиво, али нажалост дозвољава и да у сени профилише оно што их окружује и производи! Мислим да не можемо прећутати овај аспект само због „добросуседских односа“.
Зато се с правом поставља питање, ако то нису могли учинити и нису учинили и то бројни субверзивни фактори, у 20-им, 30-им годинама и 40-тим годинама прошлог века, кад је фашизам доминирао и брутализирао, како да ми то учинимо данас?
Горе, с лева, М.Лалић, М.Бошњак, Н.Тодорић, Р.Обрадовић, М.Обрадовић, С.Михајловић и Н.Тодорић,
доле, с лева, М.Бошњак, М. И Р.Обрадовић, пре полагања венаца
Горе, с десна, С.Михајловић, Р.Обрадовић и М.Тодорић, на Спомен плочу 6. Личке, положили венац и одали заслужену почаст
Код Споменика Црвеноармејцу, чланови Делегације положили по ружу и одали почаст