У сећање на стрељане грађане Крагујевца у октобру 1941. године послата је и данас порука мира са традиционалне манифестације Велики школски час, крај споменика стрељаним ђацима и професорима у спомен-парку „Шумарице“.

Бројне Делегације, Р.Србије, на свим нивоима, представници амбасада, градова пријатеља Крагујевца, више Делегација основних и средњих школа, бројна Удружења која негују традиције ослободилачких ратова Срба и Србије, међу којима и Делегација 6. Личке дивизије, из Београда, од 7 чланова, МИЛИЦА и НАТАША ТОДОРИЋ, ДРАЖЕН РАСТОВАЦ, МИРКО БОШЊАК, НЕНАД СИМИЋ, НИКОЛА ТОДОРИВИЋ и ДОБРИВОЈЕ СИМИЋ, која је у организацији СУБНОР Београда присуствовала наведеном Дану сећања у Крагујевцу, код Споменика стрељаним ђацима и професорима, положила венац и одала почаст свим жртвама „КРВАВИХ КРАГУЈЕВАЧКИХ ОКТОБАРСКИХ ДАНА 1941.“ У име Удружења,венац су положили и одали почаст, НАТАША ТОДОРИЋ И МИРКО БОШЊАК!

У име, не само Делегације, већ и Удружења, у целини, али и у своје лично име, захваљујемо се СУБНОР-у Београда, организатору путовања и посете, а првенствено Весни Бојић Ровчанин, одговорној за путовање и посету, а самим тим и за један дивно проведен дан и незаборавно дружење!

А ШТА РЕЋИ О КРАГУЈЕВАЧКОМ ОКТОБРУ?

Крагујевачки октобар или Крагујевачки масакр (нем. Massaker von Kragujevac) представља масакр којег су над цивилним становништвом Крагујевца и околних села починиле јединице нацистичке Немачке 19, 20. и 21. октобра 1941. године. У овом злочину је страдало око 3.000 становника Крагујевца и околних места, а међу њима је било и 300 крагујевачких ученика и петнаесторо деце старости између 8 и 15 година. Након Другог светског рата владало је мишљење да је страдало 7.000 цивила. Према подацима историчара и некадашњег кустоса музеја у Шумарицама Станише Бркића, тог дана је стрељано 2.796 лица.

Стрељање је извршено као одмазда за 10 убијених и 26 рањених немачких војника након сукоба са партизанима и четницима на пола пута између Бара и Љуљака. Немачки командант Франц Беме 10. октобра је издао наредбу да се за једног убијеног немачког војника стреља 100 људи, а за једног рањеног педесет.^[1] По тој рачуници као одмазду требало је убити 2.300 људи. Наредбу је донео командант 749. пука чије је седиште било у Краљеву мајор Ото Деш, а наредбу је проследио команданту 724. пука у Крагујевцу мајору Паулу Кенигу. Злочин су извршиле јединице I батаљона 724. пешадијског пука и III батаљона 749. пешадијског пука.

У спомен на жртве стрељања читав простор Шумарица је претворен у спомен-парк. Меморијални комплекс обухвата површину од 352 хектара, а око њега води кружни пут дужине 7 километара који иде ка долинама Ердоглијског и Сушичког потока где су се стрељања и одвијала. У оквиру комплекса налази се 10 споменика (иако је првобитно планирано да их буде 30) подигнутих на хумкама стрељаних.  

Обележавањем годишњице стрељања грађана Крагујевца сваке године гаји се култура незаборава – сећања, јер ако Срби и Србија забораве  Крагујевац и Шумарице, тада ни они неће постојати!

Крагујевац и „ШУМАРИЦЕ“ представљају  једно од идентитетских међа српског народа који је у 20. веку доживео велике ужасе и страдања, у чак најмање 7 ратова, у којима су изгубили велики део своје популације!

Ипак у „мрачним страницама“ те и такве прошлости постоји једно светло, које држи управо незаборав и сежање и да такве ствари никада више не смеју да се понове.

Оваква иста или слична обележавања Срби, где год  живели, у свако доба, на сваком месту и у свако време треба да обележавају, јер гајећи и негујући заједничку културу сећања гајимо одређену припадност истом народу!

А шта је рекао председник Србије, Александар Вучић, на наведеном обележавању?

„Нећемо заборавити; децу су нам водили на стрељање као на приредбу“

Молебан, помен страдалима, служио је епископ шумадијски Јован са свештенством, а након тога председник Вучић положио је венац код споменика „В3“, подигнутом на месту где су 21. октобра 1941.године немачке окупационе снаге стрељале ђаке и професоре крагујевачке гимназије.

„Не заборављамо“, поручио је председник путем Инстаграма уочи почетка догађаја.

Подсетио је на убијање недужних људи, нагласивши да су нам убијали децу.

„Читава одељења наше деце вођена су на стрељање, као да их воде на школску приредбу. Ту децу, децу Шумадије и Србије, никада нећемо заборавити. Нека је вечна слава свим убијеним јунацима и нека вечно живе Крагујевац и Србија“, навео је председник.