Делегација Удружења од 4 члана, МАРИЈА И РАДОВАН ОБРАДОВИЋ, СЊЕЖАНА МИХАЈЛОВИЋ И МИРКО БОШЊАК, посетили гробље ослободилаца Београда 1944. године, где су положили венац и цвеће (на плоче погинулих бораца у ослобођењу Београда, 6. Личке и 1. пролетерске и код Споменика руском војнику) и одали заслужену почаст.

А шта о томе пише у штампаној брошури „БЕОГРАД СИМБОЛ ЖИВОТА, ПОБЕДЕ И СЛОБОДЕ“, аутора ВЕЉКА ЖИГИЋА, у издању Удружења 6. Личке……….!

…………………………. Немци су очигледно били решили да или одбране Београд по сваку цену, или да га потпуно сруше!

Под огромним притиском Немци су се повлачили према Калемегдану и старом Савском мосту код Главне железничке станице. Током ноћи 19/20. октобра отпочели су напуштање Београда, повлачењем на леву обалу Саве. Око 2 часа, 20. октобра, Прва дивизија и Инжењеријска јуришна бригада су уз совјетске тенкове заузели Доњи и Горњи град, а око 6 часова и Калемегдан. Генерал Пеко Дапчевић је у свом извештају маршалу Титу јавио : „Међу српским топовима из Првог српског устанка сада леже модерни немачки тенкови и топови“.

Последње борбе су вођене око Главне железничке станице и моста на Сави који су општим јуришом заузети уз подршку авијације Деветог авиокорпуса Црвене армије. До 19 часова су протеране последње немачке снаге са Чукарице на леву обалу Саве.

Тиме је Београд био ослобођен. Потпуно је очишћен од свих остатака непријатељевих јединица после борби за Земун у ноћи 21/22. октобра, када су Немци ујутру, 22. октобра око 9 часова кренули у повлачење према Руми.

Јединице НОВЈ су изгубиле 2.994 бораца и старешина, а Црвена армијa 960 бораца и официра.

Те 1944. године Личани су поднели не мале жртве у борбама за ослобођење Београда (188 погинулих, 76 несталих и 557 рањених), учествујући у десетак војних јединица НОВЈ, имајући посебан мотив да тако осветлају образ својим очевима и дедовима, који су само тридесет година раније ратовали против своје браће, за исти град, а за рачун туђина.

После рата, Влада Демократске Федеративне Југославије је одликовала орденима и медаљама 2.000 совјетских војника и официра. Звање народног хероја Југославије је добило 13 совјетских војника. Указом Президијума Врховног савета СССР 19. јуна 1945. године је установљена медаља „За ослобођење Београда“ којом су одликовани сви учесници те операције. Велики број војника Трећег украјинског фронта и 300 војника НОВЈ су одликовани разним совјетским орденима и медаљама. Највиша одликовања СССР-а је добило и 46 генерала и официра НОВЈ, а маршал Тито је одликован Орденом Суворова првог реда.

Иза медаља су остале – страшне жртве. Гледано у целини, Београд је током НОР-а претрпео огромне људске и материојалне губитке. Процењује се да је у Београду и Земуну у току рата изгубило живот између 90.000 и 100.000 људи. Београд је остао, добрим делом, без своје младости, јер је највећи број страдалих имао између 18 и 30 година.