
Oбележавањe 02.07. 1941. ДАНА ФОРМИРАЊА ПРВОГ КОСМАЈСКО – ПОСАВСКОГ ПАРТИЗАНСКОГ ОДРЕДА
КОСМАЈ – Једнодневна посета – СПОМЕНИК БОРЦИМА НОБ, на Космају!
А ево и зашто је данас Делегација Удружења, од 7 чланова, МИРКО БОШЊАК, МИРЈАНА ЛАЛИЋ, СЛОБОДАН ПРТИНА, СРЕТЕН РОДИЋ, СРЕТКО ОПАЧИЋ, ДОБРИВОЈЕ СИМИЋ и ВЕЉКО ЖИГИЋ, посетила Космај и учествовала у наведеном обележавању!
– КОСМАЈСКО – ПОСАВСКИ ПАРТИЗАНСКИ ОДРЕД!
Формиран је на Космају, 2. јула 1941. године. На том састанку учествовало је 40 комуниста Срезова космајског и посавског (Обреновац-Умка). Формиран је штаб и четири чете. За команданта одреда одређен је Коча Поповић. Прве акције почињу током јула исте године, ситне и крупне саботаже, рушење телефонских стубова, мостова, пруга, резоружавање жандармеријских власти, забрана рада органима окупаторске власти. Одред је првим акцијама почео да привлачи све већи број чланова и окупатор ради обезбеђивања шире околине Београда, пре свега комуникације преко пруге Београд – Ниш, августа 1941. године предузима офанзиву на Космај у којој учествује око 15.000 војника. Већи део одреда био је ван Космаја, а у борбама je погинуло 28 бораца Космајског одреда. Одред је новембра 1941. године захваћен првом непријатељском офанзивом и са осталим партизанским снагама повлачи се у Санџак. У тренутку напуштања свог подручја оперативног рада одред је бројао око 250 бораца. У Санџаку учествује у борбама, када почетком јануара 1942. године, добија наређење да се врати у западну Србију и одатле на своју територију, Космај. Приликом повратка Космајски одред доживљава свој највећи пораз. Опкољен у атару села Тулеж близу Лазаревца на једном малом простору гине преко 30 бораца, а више од тога је рањено. Из тих борби преживело је свега 35 бораца. Од преживелих формира се једна чета да би се у пролеће 1943. (6. маја) поново формирао посебан Космајски одред који наставља са акцијама све до свог укључења у масовније партизанске формације у октобру 1944. године, у време борби за ослобођење Београда. Половином септембра 1944. године Космајском партизанском одреду је припојен Други тамнавско – посавски батаљон и он је реорганизован у Космајску народноослободилачку бригаду. Бригада је у октобру ушла у састав Шесте личке пролетерске дивизије „Никола Тесла“ и добила назив 22. српска бригада.
Због претрпљених губитака, на Сремском фронту, бригада је расформирана 7. марта 1945. године. Одликована је Орденом народног ослобођења са златним венцем.
Током свог четворогодишњег постојања Космајски одред је имао велику подршку народа и околних села што је довело до тога да Немци и четници у знак одмазде врши масовне покоље и стрељања у Дражевцу, Друговцу, Вранићу, Малом Пожаревцу …
Космајски народноослободилачки партизански одред „Раде Јовановић Радован“, настао је 31. јула 1941. године реорганизацијом дотадашњег Космајско-посавског НОП одреда, који је био формиран 2. јула 1941. на планини Космају и имао пет чета са око 250 бораца. До реорганизације овог партизанког одреда дошло је јер су дејства посавских чета била усмерена на подручје Посавине, а космајских на Подунавље и околину Младеновца.
Први командант Одреда био је Милутин Миле Тодоровић, професор, а политички комесар Јован Јерковић, радник.
Космајски партизански одред имао је у почетку две чете с укупно 94 борца, средином августа нарастао је на четири чете, а у септембру је имао око 250 бораца. Септембра 1941. године Одред је понео име Радета Јовановића Радована, у знак сећања на заменика команданта одреда, који је погинуо 25. септембра у близини Сопота. Он је касније проглашен за народног хероја.
Одред се крајем 1941. године са главнином партизанских снага повукао у Санџак, али се по наређењу Врховног штаба НОП и ДВЈ, почетком 1942. вратио у Србију и у тешким борбама током фебруара био је разбијен на више група. Одред је поново формиран 6. маја 1943. године код села Ковачевца.
Споменик Космајском партизанском одреду (познат и као Споменик палим борцима Космајског одреда) је споменик који се налази на Малом вису, једном од три врха планине Космај. Споменик је изграђен 1971. године и посвећен је Космајском партизанском одреду, који је у току Народноослободилачког рата од 1941. до 1944. године дејствовао на овом терену. Налази се у селу Кораћица, у општини Младеновац и монументалних је димензија — основа споменика износи 18, а висина 30 метара. Аутори споменика су вајар Војин Стојић и архитекта Градимир Медаковић.

