ОБЕЛЕЖЕН 25.08.1942. ДАН формирања 1. женске партизанске чете, у Другом св. рату (1941/45), у тада окупираној Европи
„Југословенским женама нико није поклонио
равноправност већ су оне својим учешћем у
народноослободилачкој борби, и то масовним учешћем
– са оружјем у руци, избориле“!
Овом приликом желим да Вас, борце, потомке и поштовалаце НОР-а 1941/45. године, Лике, Кордуна, Баније, Славоније и Босанске крајине, као и све људе добре воље, који његују традиције ослободилачких ратова Срба и Србије, првенствено НОР-а 1941/45. обавестимо о одржаном ЈАВНОМ СКУПУ/СВЕЧАНОЈ СЕДНИЦИ, у Сали на 4. спрату Дома РВИ Београда, са почетком у 11:00 часова, на адреси Савски Трг 9. у организацији Удружења бораца, потомака и поштовалаца НОР-а, 6. Личке пролетерске дивизије „Никола Тесла“ и 35. Личке ударне дивизије, у партнерству са Удружењем избеглица из Р.Хрватске и ОО СУБНОР Раковица, а све у вези са наведеним обелеежавањем, које је реализовано као део Програма/Пројекта Удружења, „Они што хоће да што прије забораве – спремни су да понове“, чију реализацију је подржао град Београд, Секретаријат за социјалну заштиту, за период април 2022/март 2023 године и као део Програма/Пројекта, „Промоција тековина ослободилачких ратова Србије – Култура сећања“, којег је подржало Министарство за рад, борачка и социјална питања, за период реализације 31. мај/30. новембар 2022. године“.
Пред око 25 присутних, међу којима и представници, ОО СУБНОР Савски Венац (Секције 1. пролетерске НОУ бригаде) и Удружења 8. Кордунашке дивизије, којима се и овом приликом, од срца, захваљујем, који су са дужним поштовањем, минутом ћутања одали почаст, погинулим, несталим и умрлим, не само женама – борцима НОР-а већ борцима и жртвама НОР-а 1941/45 и ратова 1990/99. године. Уводно излагање ВЕЉКА ЖИГИЋА, председника Удружења 6. Личке… и пригодни реферат истог, на тему: ЖЕНЕ У НОР-у и НОБ-у – ФОРМИРАЊЕ ПРВЕ ЖЕНСКЕ ПАРТИЗАНСКЕ ЧЕТЕУ, код већине присутних је изазвало недоумице и питања, „Па како се о томе тако мало зна, зашто се томе не посвети већа пажња, зашто се о томе ћути и сл. јер жена није само мајка, домаћица и радница, већ и те како велики борац против фашизма, за равноправност и једнакост свих, за боље сутра и сл.“. Као допуна наведеном реферату, Удружење је штампало 2
ФЛАЕРА, по 100 примерака, ц/б, формата А5, на 4 стр…………… !
Наведени ЈАВНИ СКУП/СВЕЧАНА СЕДНИЦА завршио/ла је са радом у 12:00 часова и по мишљењу организатора, али и већине присутних исти/а је и више него успешно реализован/а!
А шта смо то ми данас обележавали и због чега, цитирам део реферата ВЕЉКА ЖИГИЋА!
………. Због таквог борбеног расположења женске омладине Окружни комитет СКОЈ-а, у сaгласности с Окружним комитетом КПХ за Лику и Штабом Групе НОП одреда за Лику, на свом састанку у селу Крбавици, половином јуна 1942. године, доноси одлуку о формирању ПРВЕ ЖЕНСКЕ ЛИЧКЕ ПАРТИЗАНСКЕ ЧЕТЕ. Скојевска руководства на терену преузела су обавезу у прикупљању кандидата за чету. У чету се јавио далеко већи број омладинки него што је чета могла примити.
Омладинке Лике одазвале су се позиву Партије и СКОЈ-а, спремне да пођу тешким, али славним путевима борбе за слободу и боље сутра. Биле су свјесне да ће својим учешћем у првим борбеним редовима највише придонијети и борби за еманципацију жена, за њихов бољи и праведнији живот. Због потешкоћа у смјештају и бојазни како ће се женска омладина снаћи у првим борбеним редовима, у чету су примљене 74 омладинке и једна жена (ukupno 75), све са подручја Лике и све Српске националности! Неколицина од примљених биле су већ у саставу партизанских јединица које су их упутиле на војно-политичку обуку.Тако је 25. аугуста 1942. у селу Трнавцу, недалеко Коренице, формирана ПРВА ЖЕНСКА ЛИЧКА ПАРТИЗАНСКА ЧЕТА. Колико је познато то је прва женска војна формација у свијету, до тада јединствен примјер у НОП- у Југославије. Није случајно да је то устаничко село — Трнавац — било одређено за формирање и домаћина обуке Прве женске омладинске чете, јер је и раније имало своју напредну политичку прошлост. Непосредно прије рата у њему је формирана партијска и скојевска организација. Оне су политички дјеловале на масе преко огранка »Сељачког кола« припремајући их за надолазеће дане. Прва женска чета била је састављена претежно од скојевки које су у њу дошле већ идејно политички оријентиране, јер су биле под утицајем комуниста— напредних људи из своје ближе околине. За политичког комесара чете постављена је Наранча Кончар, дотадашњи члан Окружног комитета СКОЈ-а за Лику, која је присуствовала и сједници Комитета на којој је донесена одлука о формирању чете. По наредби Штаба Групе НОП одреда за Лику, Штаб 2. НОП одреда упутио је наставнике из војноборбене обуке — Ђуру Радованца, до тада замјеника команданта батаљона »Крбава« и водника Илију Вукмировића, командира вода у батаљону »Мићо Радаковић«, за војно подучавање партизанки. Поводом формирања Женске партизанске чете непријатељска пропаганда служила се најпогрднијим клеветама и лажима, како би спријечила политички утицај Женске партизанске чете на масовни одлазак омладине у јединице Народноослободилачке војске. Да бих потврдила аутентичност формирања, настанка и бројног стања Прве женске партизанске чете, послужит ћу се само неким документима који се чувају у Војноисторијском институту у Београду. Тако у Оперативном извјештају Штаба Групе НОП одреда за Лику од 6. септембра 1942. пише: »При 2. одреду образована је 1. женска чета, али о организацији те чете, њеном бројном стању и осталом нисмо добили никакав извјештај. Наређено је да се тај извјештај што прије достави«. Међутим, у напомени истог документа се већ каже: »Командир чете је Ђуро Радованац, а политички комесар Наранча Кончар. Састав чете чиниле су омладинке које су добровољно ступиле у партизанске редове.
ИЗ КЊИГЕ, ДЕСАНКЕ СТОЈИЋ, ПРВА ЖЕНСКА ПАРТИЗАНСКА ЧЕТА
Политички комесар чете, Наранча (Петра) Кончар-Родић Командир 1. Вода, Софија (Богдана) Дракулић-Богојевић Политички делегат 1. Вода, Невенка Нена (Саве) Лазић Командир 2. Вода, Даница (Стојана) Мирић
Политички делегат 2. Вода, Десанка (Николе) Стојић—Марчетић Командир 3. Вода, Милица (Симе) Обрадовић-Милошевић
Политички делегат 3. Вода, Ката (Исе) Радаковић-Прица
Савка (Јована) Бјеговић-Обрадовић, Милица-Мица (Гавре) Бјелобаба-Тишма, Марија (Миче) Богдановић-Пањковић, Анка (Миладина) Бркић-Ђукић, Јованка (Милана) Будисављевић-Броз, Драгица (Боже) Цвјетићанин, Јека (Стевана) Чанковић, Милица (Јована) Чортан-Свилар, Драгица (Миле) Ћосић, Душанка (Мила) Ћуић, Милица (Јанка) Ћуић-Рађеновић, Милица-Мица (Душана) Делић-Ђукић, Милева (Драгана) Дмитрашиновић-
Орељ, Јелка (Петра) Дозет-Благојевић, Марија Мара (Николе) Дукић-Павичић, Зорка (Петра) Дукић, Босиљка (Јове) Ђерић-Крга, Зорка (Мила) Гајић, Драга (Миле) Глумац- Дракулић, Зорка (Благоја) Грбић-Вујовић, Милка (Марка) Грковић-Прстојевић, Евица-
Дуњка (Буде) Јелoвац-Шијан, Пера (Буде) Клашња, Сока (Јована) Кеча, Босиљка Лола (Петра) Колунџић, Драга (Станка) Кончар, Вида (Никола) Кончар, Милица-Мица (Петра)
Кораћ-Белић, Анка (Дане) Косановић, Милева (Јована) Ковачевић-Јокановић, Даница (Јове) Крга-Пањковић, Милка (Миле) Лукић, Сока (Мојсије) Љубовић-Џомбић, Јованка (Боже) Мандарић-Хочевар, Босиљка-Боса (Исака) Марчетић, Стојанка (Вује) Матијевић, Саја (Дане) Медић-Готовина, Сока (Николе) Медић, Љепосава-Сава (Исе) Миљановић, Смиља (Петра) Миљуш-Митић, Сока (Саве) Мирић-Ратковић, Стојанка (Николе) Мирић-Шијан, Милица- Мица (Богдана) Момчиловић-Кирин, Маша (Милана) Наранчић-Сертић, Драгица (Исе)
Нинковић-Воркапић, Љубица (Саве) Његован-Клеут, Даница (Ваје) Орлић, Босиљка (Миле) Петровић, Борка (Ђуре) Пиља-Хрњак, Милица Мица (Николе) Почуча, Милка (Николе)
Покрајац-Зорић, Душанка (Миле) Поповић, Сока (Које) ПрицаЈека (Миле) Радаковић, Борка (Ваје) Рапајић, Анђа (Миће) Сердар, Душанка (Миће) Сладић-Иванчевић, Даница (Марка) Стојић-Наранчић, Љуба (Максима) Шаиновић, Сара (Миле) Шијан-Споја, Зорка (Миле) Шкорић-Митровић, Даница (Боже) Тепавац, Миља (Јована) Угарак-Балаћ, Софија (Станка) Угарковић-Попадић, Милица-Мика (Марка) Вејновић, Анђа (Петра) Вукмировић, Мара (Јове) Зорић-Трстењак, Љуба (Проке) Жакула, Ђуро (Софронија) Радованац, Илија (Петра) Вукмировић!
Дана 9. маја 1945. дијелови 6. пролетерске дивизије с другим јединицама ЈНА ушли су у Загреб. Извршивши и задњи задатак окончан је дугачаки тежак ратни пут 6. пролетерске дивизије, а тиме и припадница Прве женске омладинске партизанске чете. Од седамдесет и пет дјевојака – бораца, 23 погинуле у НОР-у, 1 погинула након ослобођења у саобраћајној несрећи, 2 умрле послије рата, 27 их је рањено, а неке су рањене и по неколико пута, 25 их је пребољело пјегави и трбушни тифус, 18 носилаца »Партизанске споменице 1941«, 22 ратна војна инвалида, 27 резервних војних старјешина. Национални састав: Све Српкиње.
Социјални састав: 71 сељанка и 4 ђака!
ВЛАДИМИР НАЗОР: ОД АМАЗОНКЕ ДО ПАРТИЗАНКЕ, цитат: “ И ми се можемо поносити што смо у ове тешке али велике дане дали свијету нов тип жене — жену партизанку.“
Горе, Ката Пејновић, доле, Наранча Кончар, лево и Јованка Будисављевић, десно
Горе, минутом ћутања одана је почаст, погинулим, несталим и умрлим, не само женама – борцима НОР-а већ и свим борцима и жртвама НОР-а 1941/45 и ратова 1990/99. године, доле, у средини, ВЕЉКО ЖИГИЋ руководи радом седнице и подноси реферат