Удружење 6. личке дивизије, Београд

15.10.1941. године – ВРАНИЋ НИЈЕ ЗАБОРАВИО

Поводом 81. године од страдања 39 недужних грађана Вранића, од стране казнене експедиције
нацистичке Немачке, која је тада запалила и преко 50 кућа, организован је комеморативни скуп за
све тада страдале, а страдали су само зато што су припадали свом народу, Српском! Зато нико
нема право, ни да опрости ни да заборави овај злочин. Морамо да учинимо све да сећање на
невине жртве траје док је овог народа и памћења. Наш задатак је да чувамо и сачувамо
успомену на наше очеве, дедове и прадеде који су својим животима обележили пут којим
треба да се крећемо, а то је пут истине и правде, пут части и поштења, пут СЛОБОДЕ!

У знак сећања на тај злочин Удружење „20. децембар“ из Вранића, у сарадњи са Библиотеком
Града Београда и ОШ „Павле Поповић“, испред СПОМЕН ДОМА у Вранићу, организовало је
комеморативни скуп коме су присуствовалe бројнe Делегације и грађани Вранића. Након помена
који је служио свештениk Српске православне цркве, венце на спомен обележје положиле су
делегације, Градске општине Барајево, Удружења „20. Децембар“, СУБНОР-а Србије и 1.
пролетерске НОУ бригаде, УДРУЖЕЊА 6. и 35. ЛИЧКЕ ДИВИЗИЈЕ, из Београда (ненац су
положили РАДОВАН ЗОРИЦА и ДОБРИВОЈЕ СИМИЋ, а као чланови Делегације, али и
чланови Удружења, присутни су били и МИРКО БОШЊАК, АНТЕ ДАДИЋ, 98 година и
ВЕЉКО ЖИГИЋ), Делегације ОО УБНОР-а и СУБНОР-а, Савеза комуниста Србије, Удружења
Југословена из Лајковца, Удружења потомака ратника Србије 1912-1920. из Крагујевца и друге
Делегације, али и мештани Вранића.

Након церемоније полагања венаца, у Сали Спомен Дома, приказан је Документарни филм о
оснивању, радду и деловању Удружења „20. децембар“ (10 година), али и подељене
ЗАХВАЛНИЦЕ, разним Удружењима, организацијама и институцијама, предузећима и
појединцима, као знак захвалности Удружења, на помоћи у раду истог, али и на личном раду у
очувању КУЛТУРЕ СЕЋАЊА, у целини!
На крају је, за све присутне, организатор приредио скромно послужење, дружење и евоцирање
успомена, али и разговоре и договоре, КАКО ДАЉЕ?

Географија
Вранић се налази на 35 км југозападно од Београда, а 25 км северно од Лазаревца; од Обреновца
Вранић је удаљен свега 12 км, а исто толико га дели и од општине Барајево. Са Београдом је
повезано Ибарском магистралом. Пут који пролази кроз Вранић има регионални значај јер повезује
Обреновац са Космајем. Надморска висина места је око 200 м. Клизишта су честа појава, терен је
безводан (глина), са дубоким подземним водама. Клима је континентална, са знатним годишњим и
дневним колебањима температуре. Јачи ветрови су северац, кошава и југо. На подручју Вранића
некада су биле храстове, букове, грабове и липове шуме. Оне су крчене ради насељавања, а од
дрвета је прављен ћумур, који су сељаци продавали у београдској чаршији. 
ИСТОРИЈА
Праисторија
На територији Вранића постојала су насеља још у праисторији. У доба неолита, 5000 година п.н.е.
највеће насеље налазило се на локалитету Рашић крај. Подручје од Јадранског мора до Црног мора
и од Грчке до Карпата, насељавали су Трачани. Претпоставља се да су на овим просторима живели
Трибали, једно од трачких племена. Трачане су потиснули Илири, а средином 4. века п.н.е., ове
просторе настањују Келти.
Римски период
Римљани су освојили Балкан у 1. веку н.е., и почели да оснивају своја насеља. На овом терену то су
били локалитети Радловица, Чакића њиве и Шебрдо(према Баљевцу. О животу на овом подручју
сведоче материјални остаци римске културе: оруђа за рад, оружје остаци грађевина, храмова и
надгробних споменика, гробља, новац, посуђе и др. У Чакићским њивама, у Рашић крају нађени су
делови старих земљаних посуда. Метални печат нађен је у Крчевини, у Пиперији. Старо гробље и
насеље били су на Вишњици у Пиперији, а темељи старе цркве нађене су на Окапини. На тим
темељима подигнута је црква брвнара.
Средњи век
У средњем веку, на овом подручју, смењивали су се Византинци, Франци, Мађари, Татари,
Словени и други. Иако су Словени населили Балканско полуострво у 7. веку, археолошких доказа о
њиховој присутности има тек од 9. века, када стварају стална насеља. У 10. и 11. веку, околина
Барајева ушла је у састав српских држава – Рашке, за време жупана Часлава и Зете, за време краља
Бодина. После њих смењују се Немањићи: Драгутин, Милутин, Душан, кнез Лазар, деспот Стефан
Лазаревић и деспот Ђурађ Бранковић.
Период турске владавине
Сулејман Величанствени освојио је Београд 1521. године. Турци највише из финансијских разлога,
организују 1528. године први катастарски попис Београда и околине. У овим, као и у каснијим
турским пописима, барајевска села, укључујући и Вранић, први пут се помињу у писаним
историјским изворима. Турци су господарили овим крајевима све до 19. века. Кратак прекид
њихове владавине, од двадесетак година био је у 18. веку, када је ова територија подпала под власт
Аустрије. Почетком 19. века, почиње борба за национално ослобођење Срба (Први српски устанак
1804. године). Ово је најславнији период барајевске историје који је изнедрио значајне историјске
личности: кнеза Симу Марковића, Милосава Чамџију(Велики Борак), Павла Поповића, Лазара
Поповића (Вранић),Павла Сретеновића (Лисовић) и Драгића Горуновића (Барајево-Глумчево брдо).
У Великом Борку 1805. године, формиран је Правитељствујушчи совјет сербски, централни орган
власти у устаничкој Србији. Члан совјета, представник београдске нахије, био је Павле Поповић из
Вранића. У Другом српском устанку, поред Павла Поповића, збачајне личности из Вранића су поп
Атанасије Поповић-Тацко и Лазар Поповић – Писар Лаза.

20. век
Становништво овог подручја, узело је велико учешће у Балканским ратовима 1912. године и 1913.
године и у Првом светском рату 1914-1918. године. У овим ратовима страдало је 327 мештана
Вранића. У Априлском рату 1941. године, погинуло је 5 војника из овог села. Током Другог
светског рата вођена је борба за ослобођење од фашистичке окупације.Становници Вранића
укључују се у састав партизанских јединица. Како би казнили непокорно становништво, немачка
казнена експедиција срељала је 15. октобра 1941. године, у центру Вранића 39 људи. У ноћи 21.
децембра 1943. године, четници су извршили масакр – заклали су 71 особу. Међу закланима је било
деце у колевци, ученика основне школе, жене и стараца. На разним поприштима
народноослободилачке борбе, страдао је 61 борац. У ратним операцијама деведесетих година 20.
века, у Источној Славонији, фебруара 1992. године, погинуо је војник-резервиста Драган
Стајковић, а у мају 1999. године, смртно је страдао војник Приштинског корпуса, Владимир Јоксић.
Имена свих страдалих ратника ослободилачких ратова 1912 – 1918. године, палих бораца НОБ-а и
жртава фашистичког терора и погинулих војника у ратовима деведесетих, налазе се на спомен
обележју на предњој фасади Спомен дома у Вранићу. У дому се налази и Спомен соба која чува
успомену на преко 500 страдалих мештана Вранића током ратова у 20. веку.
Културно-историјски споменици
Најзначајније културно-историјске споменике у Вранићу представљају два непокретна културна
добра и споменика културе. То су Зграда школе у Вранићу и Црква брвнара у Вранићу, која је
сврстана у категорију споменика културе од великог значаја.
По свом значају, издваја се и комплекс у порти цркве брвнаре, који чине сама црква брвнара, затим
Кућа породице Матић из Вранића из прве половине 19. века, црква посвећена Св. Илији из 1888.
године са звоником, те надгробници, парохијски дом у оквиру кога се налази Спомен-музеј са
збирком свештеника Радивоја Митровића и свештеничка кућа.
Збирка свештеника Радивоја Митровића богата је великим бројем експоната из археолошких
налазишта са овог подручја, старог новца, оружја, икона и црквених књига, етнографског
материјала, докумената и форографија важних личнопсти.

 

Горте, с лева, М.Бошњак, А.Дадић (98 год.), В.Жигић, Р.Зорица и Д.Симић, доле, с лева, Р.Зорица, полаже венац и Д.Симић

Горе, с лева, М.Бошњак, А.Дадић (98 год.), В.Жигић, Р.Зорица и Д.Симић,доле, с лева, Р.Зорица, полаже венац и Д.Симић

Горе, након Документарног филма, присутнима се обраатио председник ГО Барајево,
СЛОБОДАН АДАМОВИЋ, доле, с лева, Слободан Адамовић, ОЛГА ТРИФУНОВИЋ
СТОЈИЉКОВИЋ, председница ОО СУБНОР Савски Венац, Вељко Жигић, председник Удружења6. и 35. Личке дивизије, из Београда и свештеник из Вранића, Дарко Павловић