Удружење 6. личке дивизије, Београд

ГРОБЉЕ ОСЛОБОДИЛАЦА БЕОГРАДА!

Београд је 20. Октобра 2022. године, обележио годишњицу ослобођења у Другом светском рату, када су у „Београдској операцији“ која је трајала од 21. септембра до 22. октобра 1944. године, немачке фашистичке снаге потиснуте до линије одакле артиљеријом више нису могли да туку Београд.

Након вишедневних крвавих и тешких борби припадници Народноослободилачке војске Југославије, међу којима и борци 6. Личке пролетерске дивизије „Никола Тесла“ (243 погинулих и 76 несталих бораца), у садејству са својим совјетским савезницима ослободили су 20. октобра 1944. године главни град Србије и Југославије и тиме окончали четворогодишњи период његове окупације током кога је страдао велики број Београђана, док је сам град претрпео девастацију изузетно великог обима.

Историјски ревизионизми и релативизације чињеница разлог више зашто је битно понoвити:

„Незаустављиве хероје, који су потерали из Србије и Београда моћне немачке армије, не смемо никада заборавити као што не смемо заборавити ни наше сталне савезнике који су се са нама борили и гинули, раме уз раме“.

„На данашњи дан с поносом и великом тугом сећамо се бораца који су дали животе за слободу Београда. Срби су народ који ратове није започињао, али их се није ни бојао, већ се храбро бранио чак и када је на другој страни имао по свему супериорнијег противника“

„За то време Београд је постао град херој. Најпре је зверски разорен у нацистичком бомбардовању 6. априла 1941. године, потом је стотине хиљада људи прошло кроз концентрационе логоре ‘Бањица’ и ‘Старо сајмиште’, а многи од њих су изгубили и животе на стрелишту у Јајинцима, али Београд се није дао и борио се и изборио за своју слободу“!

„Верујем да ћемо овакве годишњице увек обележавати и да ће наш пример следити и будуће генерације, јер то је најмање што су заслужили они који су нама данас омогућили слободу и зато их никада не смемо заборавити“.

„Верујем да ће сви наши меморијали у скоријем времену добити изглед сличан овоме и да ћемо као народ бити поносни, јер ће то показати нашу одговорност, бригу и очување сећања на све оне који су дали животе за нашу земљу, не само у Другом светском рату, већ и у Првом светском рату и ратовима деведесетих, „

„Ово је моменат да се поново сетимо и наших савезника, који су нам помогли у том тешком тренутку да заједно омогућимо победу над мрачном силом која се била надвила над светом и Европом – ФАШИЗМОМ И НАЦИЗМОМ“!

Ово су само неки од разлога што смо и ове 2022. године, Делегација Удружења, од 6 чланова, МАРИЈА ОБРАДОВИЋ, СЊЕЖАНА МИХАЈЛОВИЋ, ИСО РАПАЈИЋ, СИМО СТАРЧЕВИЋ, ТОМИСЛАВ ПАВЛОВИЋ и СИМО

СТАРЧЕВИЋ, посетили Гробље ослободилаца Београда, положили венце и цвеће и одали и више него заслужену почаст!

Исто тако велику част и задовољство је учинио сусрет са Антифашистима Хрватске, првенствено са ШИМОМ МУДРИНЧИЋЕМ, борцем 6.- Личке дивизије и председником Секције ратне јединице 6. Личке дивизије…… , из Загреба!

Kао лице задужено и одговорно за реализацију програма и програмских активности Удружења, само неколико напомена, а све у вези НОР-а и 6 Личке дивизије, њеног формирања, ратног пута, њеног значаја, улоге и доприноса и то првенствено улоге и доприноса у борби против фашизма и коначне победе над фашизмом, као и за развој друштва у целини и то првенствено демократског друштва!

  1. Антифашиста – Борац против фашизма се не постаје преко ноћи и никако по потреби, јер исто треба да носиш „у души“, односно кроз одгој и кућно васпитање, па тек онда кроз даљње школовање и образовање. По моме личном убеђењу, било ко да је у питању, онај ко је антифашиста само „на папиру“, односно по потреби, а антифашизам и антифашисте користи за своју личну промоцију или за сакупљање „јефтиних“ политичких поена, односно исто користи у дневно политичке сврхе, „гори“ је, а самим тим и опаснији је, од доказаног „фашисте“ (мислим по опредељењу, убеђењу и идеологији) и против њега се треба борити, на сваком месту, у свако време, и то само истином, истином и само истином!
  2. Поред Кампање и Јавног заговарања, неговања традиције свих ослободилачких ратова Србије, првенствено очување и неговања традиције НОР-а и 6 Личке дивизије, чланови удружења, борци, потомци и поштовалаци НОР-а, 6. и 35. Личке дивизије, неће, нити могу и не смеју прихватити „прекрајање“ историје, јер постоје утврђене, доказане и пре свега истините, чињенице и докази (без обзира на неке негативне чињенице и последице, које су итекако евидентне, али и занемарљиве), који НОР и НОБ, 1941/45. дефинишу као борбу против фашизма, а једино припаднике партизанских јединица – ПАРТИЗАНЕ, као истините антифашисте!
  3. Последњих деценија у бившој Југославији и у Србији на делу је историјски ревизионизам. У том контексту су инструментализована и стрељања после ослобођења у Београду, када су поред колаборациониста стрељани невини грађани. НОВ Југославије (партизани), првенствено 6. Личка дивизија и Личани, у целини, суочавају се са оптужбама да је пролила потоке невине крви Београђана (како рече један, „од Дедиња до Кнез Михајлове“), да је на све њих гледала као на колаборационисте, предњачила у отимању имовине, станова и слично. И поред нечасне улоге појединих њених припадника, углавном високо рангираних официра Озне (Одељење за заштиту народа), то ни на који начин не може умањити улогу бораца НОВ Југославије (партизана), првенствено 6. Личке дивизије, како у ослобођењу престонице тако и многих других крајева наше земље.
  4. Други разлози за анатемисање Шесте личке дивизије могу се наћи у томе да је она дала велики допринос у сламању четничких снага у Србији, али и то да је као дивизија састављена углавном од бораца рођених ван Србије који су припадали „погрешном“, антисрпском покрету отпора.
  5. Негирањем антифашизма, као тековине на којој почивају модерна Европа и свет, негира се једна цивилизацијска тековина, али се истовремено ниподаштава и брише борба сопственог народа против зла модерне историје,фашизма и нацизма!
  6. Ако се НОР, НОБ, 1941/45. и 6. и 35. Личка дивизија и њихово учешће у истима, посматра уопштено као једна целина, ми, борци, потомци и поштовалаци НОР-а, 6. и 35. Личке дивизије, чланови Удружења, али и многи други којима је стало до правде и истине, немамо чега да се стидимо, већ напротив треба да се поносимо и да у свакој прилици и на сваком месту заговарамо значај и тековине, не само НОР-а, већ и других ослободилачких ратова Срба и Србије и да исте посматрамо као борбу за развој друштва у целини, а самим тим и да о истима, на основу истинитих чињеница и доказа треба да се односимо, са дужним поштовањем и никако другачије?

С лева, М.Михајловић, И.Рапајић, С.Михајловић, М.Обрадовић и С.Старчевић

Горе, С.Михајловић и И.Рапајић, доле, М.Обрадовић

Унутар гробља ослободиоцима Београда, постављена је, 1998. године, Спомен плоча са 122 имена погинулих бораца 6. Личке дивизије, за ослобођење Београда (1. бригаде – 41, 2. бригаде – 27, 3. бригаде – 40 и 22. Космајске бригаде – 14)