На Новом гробљу, у Београду, Делегација Удружења од 8 чланова, МАРИЈА ОБРАДОВИЋ, СЊЕЖАНА МИХАЈЛОВИЋ, МИЛИЦА ТОДОРИЋ, МАРА БАСТА, ИСО РАПАЈИЋ, МИРКО БОШЊАК, ДУШАН СУРЛА и РАДОВАН ЗОРИЦА, присуствовала кремавији ДУШАНКЕ ПОПОВИЋ, носилаца Партизасске споменице, борца 6. Личке дивизије и дугогодишњег члана Удружења.

Душанка (Миле) Поповић

Рођена је, 14.05.1925 године у селу Плоче, општина Грачац, од оца Миле и мајке Јаге рођене Купрешанин.

До почетка рата живјела је у селу бавећи се земљорадњом и домаћинством.

По избијању народног устанка опредијелила се за НОП. Укључила се у рад омладинске организације у свом селу и радила на свим задацима који су постављени пред њу.

Са четом „Марко Штулић“ учествовала је у рушењу железничке пруге, ликвидирању жандамеријске станице и усташких упоришта на територији Ловинца.

Као веома активна омладинка примљена је у СКОЈ, већ 1941 године. Као скојевка организовала је народ и омладину на свим задацима народног покрета.

Дана 25.08.1942 године ступила је у Прву женску омладинску партизанску чету у Лици, која је формирана по одлуци Окружног комитета СКОЈ-а и уз сагласност Окружног комитета СКЈ за Лику, те Штаба групе личких партизанских одреда, у селу Трнавцу код Титове Коренице. У чланство КПЈ (СКЈ) примљена је 23 марта 1943 године.

По завршетку војно-политичке обуке распоређена је у Други батаљон „Огњен Прица“, у саставу Друге личке бригаде.

У тој јединици остала је до средине 1943 године и учествовала у свим њеним борбама. Прешла је у дивизијски санитет, а почетком 1944 године, у санитет Корпуса, где је радина као руководилац медицинског особља и била секретар скојевске организације санитета. Бива рањена, па је у мају 1944 годин еупућена на лечење у Италију. Из болнице у Италији вратила се почетком 1945 године и распоређена на дужност у Војну болницу у Београду. У болници је примила дужност замјеника комесара бартаљона, а затим и комесара батаљона.

На тој дужности је остала до 1946 године када је демобилисана у чину капетана.

По изласку из Армије запослила се у Главном одбору удружења ратних војних инвалида Србије. Од 1957 г. До 1959 године завршава Вишу школу за социјалне раднике и запошљава се у Централном одбору Савеза бораца НОР-а у Београду.

Била је члан Друштвено-политичког већа Скупштине општине Нови Београд.

Све док је није болест везала за кућу била је активни члан прво Секције, а затим и Удружења 6. Личке дивизије „Никола Тесла“

Носилац је Партизанске споменице 1941 г. Ратни војни инвалид је 70%. За заслуге у рату одликована је :

-Орденом заслуга за народ ИИ реда,

-Орденом братства и јединства са сребрним вијенцем,

-Орденом за храврост.

-Орденом паризанске звијезде ИИИ реда и

-Орденом републике са сребрним вјенце.

Последње одликовање јој је уручено у петак 30.09.2022 године и то „Медаља борца“, коју поводом 80 година од устанка против фашизма и окупације преживелим борцима додељује СУБНОР Србије.

Нека јој је вечна слава и хвала.