
ОБЕЛЕЖЕН 20.10.1944. ДАН ослобођења Београда, у Другом Светском рату
31.10.2022. ОБЕЛЕЖЕН 20.10.1944. ДАН ослобођења Београда, у Другом Светском рату! Овом приликом желим да Вас, борце, потомке и поштовалаце НОР-а 1941/45. године, Лике, Кордуна, Баније, Славоније и Босанске крајине, као и све људе добре воље, који негују традиције ослободилачких ратова Срба и Србије, првенствено НОР-а 1941/45. и 6. Личке дивизије (као јединица НОВЈ учествовала у ослобођењу Београда, октобра 1944. године), обавестимо о одржаном ЈАВНОМ СКУПУ/СВЕЧАНОЈ СЕДНИЦИ, у Ресторану Клуба „Тесла“, у Дому РВИ Београда, са почетком у 12:00 часова (након завршетка Радне Седнице УО Удружења), на адреси Савски Трг 9. у организацији Удружења бораца, потомака и поштовалаца НОР-а, 6. Личке пролетерске дивизије „Никола Тесла“ и 35. Личке ударне дивизије, а у партнерству са Удружењем избеглица из Р.Хрватске, а све у вези са обелеежавањем 20. октобра 1944. године, Дана ослобођења Београда, у Другом Св. рату, уједно и промоције Брошуре, под називом „Београд, град за сва времена, које је реализовано као део Програма/Пројекта Удружења, „Они што хоће да што прије забораве – спремни су да понове“, чију реализацију је подржао град Београд, Секретаријат за социјалну заштиту, за период април 2022/март 2023 године и као део Програма/Пројекта, „Промоција тековина ослободилачких ратова Србије – Култура сећања“, којег је подржало Министарство за рад, борачка и социјална питања, за период реализације 31. мај/30. новембар 2022. године“.
Пред око 35 присутних, међу којима и представници ОО СУБНОР Савски Венац и ОО СУБНОР Земун, Секције 1. пролетерске НОУ бригаде, Удружења Крајишких бригада, Удружења бораца 8. Кордунашке дивизие и других, а који су са пажњом и дужним поштовањем, саслушали интонирање химне Р.Србије и минутом ћутања одали почаст погинулим и несталим борцима и жртвама НОР-а 1941/45 и ратова 1990/99. године, уводно излагање ВЕЉКА ЖИГИЋА, председника Удружења 6. Личке… пригодни реферат, као и наступ Мушке певачке групе „ЋИРО“ Личка Калдрма – Дрвар. У име присутних представника сарадничких Удружења, скупу су се обратили, ОЛГА ТРИФУНОВИЋ СТОИЉКОВИЋ, председница ОО СУБНОР Савски Венац, ДРАГАН ДИВЈАК, заменик председника Удружења Крајишких бригада и ЖЕЉКО БУРСАЋ, председник ЗУ „ЋИРО“ Личка Калдрма – Дрвар. Након завршеног Свечаног дела обележавања, присутнима је подељен, поред наведене Брошуре и други промотивни штампани материјал. Наведени ЈАВНИ СКУП/СВЕЧАНА СЕДНИЦА завршио/ла је са радом у 13:00 часова и по мишљењу организатора, као и већине присутних исти/а је и више него успешно реализован/а!
КО ЈЕ БИО ПАМТИТ ЋЕ – А КО НИЈЕ ЖАЛИТ ЋЕ!
А шта смо то ми данас обележавали и због чега, цитирам део реферата ВЕЉКА ЖИГИЋА!
ХРОНОЛОШКИ – 6. ЛИЧКА…… У ОСЛОБАЂАЊУ БЕОГРАДА, ОКТОБРА МЕСЕЦА 1944. ГОДИНЕ – РЕФЕРАТ!
10.10.1944. У с. Мељаку (код Умке) 3. пролетерска (личка) ударна бригада 6. пролетерске дивизије НОВЈ „Никола Тесла“ сломила отпор немачких војника. Бригада је имала 5 мртвих и 10 рањених бораца, међу којима и ЂУРО УГАРАК ЦОГО, командант 3. батаљона, 3. бригаде, 6. Личке дивизије.
11.10.1944. Савлађујући жилав отпор немачких војника и припадника СДК и СДС, јединице 11. и 16. ударне дивизије 12. ударног корпуса НОВЈ и делови 2. пролетерске (личке) ударне бригаде 6. пролетерске дивизије „Никола Тесла“, 1. пролетерског ударног корпуса НОВЈ овладали линијом Јасенак – с. Моштаница – с. Сремчица и наставили продирање ка Београду. У с. Сремчици заплењени су 2 п. митраљеза, 2 аутомата и 1 пиштољ.
12.10.1944. Код с. Рипња (близу Београда) 2. пролетерска (личка) ударна бригада 6. пролетерске дивизије НОВЈ „Никола Тесла“ водила борбу против немачких снага, заузела ж. ст. Клење, порушила железничку пругу Рипањ-Ресник и оштетила 3 железничке композиције. Бригада је имала 2 рањена борца.
13/14. 10. 1944. После оштре борбе против немачких јединица 2. и 3. пролетерска (личка) ударна бригада 6. пролетерске дивизије НОВЈ „Никола Тесла“ ослободиле села Ресник, Кијево, Кнежевац, Раковицу и ж. ст. Топчидер, одбацивши непријатеља у Београд. Бригаде су имале 4 мртва и 15 рањених бораца.
14.10. 1944. – Ослобођен ЖЕЛЕЗНИК
17.10. 1944. Заједно са 1. пролетерском дивизијом, јединице 6. Личке дивизије ослободиле Савски Венац!
19.10.1944. Јединице 6. Личке дивизије ослободиле ЧУКАРИЦУ!
20.10.1944. Врховни командант НОВ и ПОЈ маршал Југославије Јосип Броз Тито похвалио борце, командире, команданте и политичке комесаре 1. пролетерске ударне, 5. ударне, 6. пролетерске „Никола Тесла“, 21. ударне, 28. ударне, 16. ударне, 36. ударне и 11. ударне дивизије НОВЈ због ванредног. јунаштва и упорности у борби за ослобођење Београда. Трећа личка бригада је након освајања Чукарице, по наређењу Штаба 1. пролетерског корпуса, задржана у граду и распоређена у Сарајевској и Босанској улици, на Зеленом венцу и Топчидерском брду. Ту се наредних дана одмарала и сређивала, дотеривала одећу и обућу и увежбавала парадни корак јер је била одређена да учествује у дефилеу дела јединица које су ослободиле Београд.
21.10.1944. После ослобођења Београда, јединице 73. гардијске стрељачке дивизије и 13. гардијске моторизоване бригаде Црвене армије и 6. пролетерска дивизија НОВЈ „Никола Тесла“, ојачана 13. пролетерском бригадом 1. пролетерске ударне дивизије, прешле р. Саву и отпочеле борбу за ослобођење Земуна.
У борбама за ослобођење Београда, 6. Личка дивизија имала је 243 погинула борца (76 несталих), међу којима и командантa Првог батаљона Прве личке бригаде, Јандру Жунићa, командантa Четвртог батаљона Друге личке бригаде, Миланa Дракулићa, политичког комесарa Другог батаљона Прве личке бригаде Јову Ћопићa и многе друге, а рањено је око 760 бораца 6. Личке дивизије. Међу рањенима је био и командант 6. дивизије, НХ, ЂОКО ЈОВАНИЋ!
22.10.1944. Јединице 73. гардијске стрељачке дивизије Црвене армије и делови 1. пролетерске ударне дивизије НОВЈ и 6. пролетерске дивизије „Никола Тесла“ (Прва Личка бригада), после оштрих борби, ослободили Земун а затим села: Нове Бановце, Нову Пазову и Добановце.
23.10.1944. И 2. бригада 6. дивизије, са два батаљона (њен 3. и 4. батаљон су тада кретали са Вождовца), уведена је у наступање десно од 1. бригаде. Наступање кроз источни Срем се у току дана одвијало без додира са непријатељем, па је 2. бригада стигла у Угриновце, где су јој сутрадан стигли и заостали батаљони – 1. бригада у Добановце, а Kосмајска бригада у саставу 6. Личке дивизије) у Батајницу. У Добановцима је 24. октобра Милан Антончић предао дужност команданта бригаде свом заменику Милошу Чанковићу. У рејону Батајница, Стара Пазова, Голубинци 6. дивизија се задржала наредних дана као резерва (тада јачине преко 6.000 бораца) 12. корпуса, пошто је 23. октобра стављена под његову команду.
После три и по године окупације, Београд је био коначно ослобођен, од немачких окупатора и њихових помагача. Према званичним подацима, у борбама за град немачка војска је имала велике губитке. Погинуло је 16.800 Немаца, а скоро 10.000 војника и официра је заробљено уз губитак велике количине оружја, муниције и возила.
Јединице НОВЈ су изгубиле 2.994 бораца и старешина, а Црвена армијa 960 бораца и официра.
Гледано у целини, Београд је током НОР-а претрпео огромне људске и материојалне губитке. Процењује се да је у Београду и Земуну у току рата изгубило живот између 90.000 и 100.000 људи. Београд је остао, добрим делом, без своје младости, јер је највећи број страдалих имао између 18 и 30 година
Те 1944. године Личани су поднели не мале жртве у борбама за ослобођење Београда (188 погинулих, 76 несталих и 557 рањених), учествујући у десетак војних јединица НОВЈ, имајући посебан мотив да тако осветлају образ својим очевима и дедовима, који су само тридесет година раније ратовали против своје браће, за исти град, а за рачун туђина.
Kао лице задужено и одговорно за реализацију програма и програмских активности Удружења, само неколико напомена, а све у вези НОР-а и 6 Личке дивизије, њеног формирања, ратног пута, њеног значаја, улоге и доприноса и то првенствено улоге и доприноса у борби против фашизма и коначне победе над фашизмом, као и за развој друштва у целини и то првенствено демократског друштва!
Гледајући наступе појединаца, Гојковића, Ђукановића, Анђуса и….. , на програмима Националних ТВ, постављам питање себи и вама, да исти говори нису можда „говори мржње“ или недај боже „позиви на линч“, а све у вези НОР-а, 1941/45. и у истом улоге и значаја 6. Личке дивизије. и на крају да ли су исти са намјером да омаловаже Лику и Личане, у цијелини и то првенствено СРБЕ ЛИЧАНЕ? Срам нека их буде, што шире неистине, али нека имају на уму да „Личани Лику раселише, цио свијет населише“ (Никола Тесла). Таквима истим или сличним поручујем да такво понашање неводи ничему, јер Србија и Српски народ, у огромној већини мисли другачије и за разлику од њих врло добро зна разлику између фашизма и антифашизма, као и разлику између фашисте и антифашисте!
Последњих деценија у бившој Југославији и у Србији на делу је историјски ревизионизам. У том контексту су инструментализована и стрељања после ослобођења у Београду, када су поред колаборациониста стрељани невини грађани. Шеста личка суочена је са оптужбама да је пролила потоке невине крви Београђана, на све њих гледала као на колаборационисте, предњачила у отимању станова и слично. И поред нечасне улоге појединих њених припадника, углавном високо рангираних официра Озне (Одељење за заштиту народа), то ни на који начин не може умањити улогу бораца дивизије, како у ослобођењу престонице тако и многих других крајева наше земље.
Други разлози за анатемисање Шесте личке дивизије могу се наћи у томе да је она дала велики допринос у сламању четничких снага у Србији, али и то да је као дивизија састављена углавном од бораца рођених ван Србије који су припадали „погрешном“, антисрпском покрету отпора.
Негирањем антифашизма, као тековине на којој почивају модерна Европа и свет, негира се једна цивилизацијска тековина, али се истовремено ниподаштава и брише борба сопственог народа против зла модерне историје, фашизма и нацизма!
Само неколико напомена, а у вези НОР-а, 1941/45. и 6 Личке дивизије, њеног формирања, ратног пута, њеног значаја, улоге и доприноса и то првенствено улоге и доприноса у борби против фашизма и коначне победе над фашизмом, као и за развој друштва у целини и то првенствено демократског друштва!
- Антифашизам није идеолошко, нити политичко уверење, већ дубоко људско опредељење за мир и слободу, а против национализма, мржње и расизма.
- Највећа тековина антифашистичке борбе је победа у Другом светском рату и то над највећим злом у историји човечанства, нацистичком Немачком и њеним савезницима, која је негирала саму идеју слободе, хуманости и човечности.
- У основи антифашизам је хуманистичка идеја, која заговара бескомпромисан отпор злу и неправди.
- Антифашиста – Борац против фашизма се не постаје преко ноћи и никако по потреби, јер исто треба да носиш „у души“, односно кроз одгој и кућно васпитање, па тек онда кроз даљње школовање и образовање. По моме личном убеђењу, било ко да је у питању, онај ко је антифашиста само „на папиру“, односно по потреби, а антифашизам и антифашисте користи за своју личну промоцију или за сакупљање „јефтиних“ политичких поена, односно исто користи у дневно политичке сврхе, „гори“ је, а самим тим и опаснији је, од доказаног „фашисте“ (мислим по опредељењу, убеђењу и идеологији) и против њега се треба борити, на сваком месту, у свако време, и то само истином, истином и само истином!
- Поред Кампање и Јавног заговарања, неговања традиције свих ослободилачких ратова Србије, првенствено очување и неговања традиције НОР-а и 6 Личке дивизије, чланови удружења, борци, потомци и поштовалаци НОР-а, 6. и 35. Личке дивизије, неће, нити могу и не смеју прихватити „прекрајање“ историје, јер постоје утврђене, доказане и пре свега истините, чињенице и докази (без обзира на неке негативне чињенице и последице, које су итекако евидентне, али и занемарљиве), који НОР и НОБ, 1941/45. дефинишу као борбу против фашизма, а једино припаднике партизанских јединица – ПАРТИЗАНЕ, као истините антифашисте!
- Негирањем антифашизма, као тековине на којој почивају модерна Европа и свет, негира се једна цивилизацијска тековина, али се истовремено ниподаштава и брише борба сопственог народа против зла модерне историје,фашизма и нацизма!
- Ако се НОР, НОБ, 1941/45. и и 35. Личка дивизија и њихово учешће у истима, посматра уопштено као једна целина, ми, борци, потомци и поштовалаци НОР-а,
- и Личке дивизије, чланови Удружења, али и многи други којима је стало до правде и истине, немамо чега да се стидимо, већ напротив треба да се поносимо и да у свакој прилици и на сваком месту заговарамо значај и тековине, не само НОР-а, већ и других ослободилачких ратова Срба и Србије и да исте посматрамо као борбу за развој друштва у целини, а самим тим и да о истима, на основу истинитих чињеница и доказа треба да се односимо, са дужним поштовањем и никако другачије?
ВЕЉКО ЖИГИЋ, С.Р.
У Београду, 31.10.2022.





ОЛГА ТРИФУНОВИЋ СТОИЉКОВИЋ, ОБРАЋА СЕ ПРИСУТНИМА

Горе, обраћање ДРАГАНА ДИВЈАКА, доле, ЖЕЉКА БУРСАЋА


Горе, Мушка певачка група ЗУ „ЋИРО“ Личка Калдрма – Дрвар, одушевила је све присутне

ОСЛОБОЂЕНИ БЕОГРАД И ОСЛОБОДИОЦИ:
Официри Шесте личке дивизије – горњи ред (седе): Мате Радуловић, Милош Мутавџић и Милан Антончић; горњи ред (стоје): Дане Ђујић, Јово Бурсаћ, Никица Пејиновић, Богдан Вујиновић и Петар Рашета