Удружење 6. личке дивизије, Београд

ОБЕЛЕЖЕН ДАН ОСЛОБОЂЕЊА И ДАН ОПШТИНЕ АПАТИНУ

06.00 – ИСПРЕД ПОШТЕ 6, Савска ул. – ОКУПЉАЊЕ И ПОЛАЗАК ЗА АПАТИН. Превоз: НЕДАЛ д.о.о. – ВОЗАЧ ВЛАДА!

  1. ВЕЉКО ЖИГИЋ – ВОЂА ПУТА/ДЕЛЕГАЦИЈЕ, телефон: 064 22 88 326
  2. МИРКО БОШЊАК
  3. МИЛОРАД ЧОРТАН
  4. МАРА БАСТА
  5. БИСЕРКА ЗДРАВКОВИЋ
  6. ДРАГАНА СТОЈСАВЉЕВИЋ
  7. БОГДАН ЂУКИЋ и
  8. БОШКО ЖИГИЋ – Прикључио се Делегацији у Апатину

09.15 – ДОЛАЗАК У АПАТИН – ПРОСТОРИЈЕ ОО СУБНОР АПАТИН. Уз скромно послужење договор у вези Свечаног обележавања – Церемоније полагања венаца, додела октобарских награда и посета Пригревици!

11.00 – 12.00 – ТРГ НИКОЛЕ ТЕСЛЕ, ПОЛАГАЊЕ ВЕНАЦА НА СПОМЕН ОБЕЛЕЖЈА:

  • СПОМЕНИК ПАЛИМ БОРЦИМА НОР-А, ЗА ОСЛОБОЂЕЊЕ АПАТИНА – У име Удружења венац положили и одали почаст: БИСЕРКА ЗДРАВКОВИЋ, БОГДАН ЂУКИЋ и МИЛОРАД ЧОРТАН
  • СПОМЕН ПЛОЧА ПАЛИМ АПАТИНЦИМА 1941/45
  • СПОМЕН ПЛОЧА – РАТОВИ 1981/1999. године
  • СПОМЕНИК НИКОЛИ ТЕСЛИ
  • 7 СПОМЕН БИСТА НХ- На сваку бисту ставили по 1 ружу: Мирко Бошњак, Милорад Ћортан, Мара Баста, Бисерка Здравковић, Драгана Стојсављевић, Богдан Ђукић и Бошко Жигић
  • СПОМЕНИК НИКОЛИ ТЕСЛИ – Ружу ставио Вељко Жигић
  • У ИМЕ ОРГАНИЗАТОРА, општине Апатин и ОО СУБНОР Апатин, поздравне речи и речи захвале, упутио СТЕВО ДРАЧА, председник ОО СУБНОР Апатин!

12.00 – 13.00 – У Сали Културног центра Апатин, одржана Свечана седница општине Апатин, на којој, поводом Дана општине уручене октобарске награде за лични допринос из разних области.

13.00 – 15.30 – У организацији СУБНОР Апатин, МЗ Пригревица и МО СУБНОР

Пригревица, за све делегације организована посета Пригревици (Библиотека и Трг хероја) и приређен Свечани ручак.

18:30– ДОЛАЗАК/ПОВРАТАК ЗА БЕОГРАД

Полагањем цвећа и венаца на спомен обележја испред Кулутрног центра, данас је обележен 24. октобар, Дан ослобођења Апатина у Другом светском рату и Дан општине Апатин! Бројне делегације, међу којима и Делегација Удружења 6. Личке…., од 8 чланова положиле су венце на спомен-обележја палим борцима у народноослободилачким ратовима 1941-1945. и ратовима 1991- 1999. године.

За време Другог светског рата, град је био под мађарском управом, а партизанске јединице су га ослободиле 24. октобра 1944. године. У новембру 1945. године, у Апатин су стигле прве борачке породице из Лике и етнички састав града је промењен. До 1953. године укупно је насељено 1.061 породица са 6.258 чланова.

Наведено путовање и посета је реализована као део програма, „Они што хоће да што прије забораве – спремни су да понове “, чију је реализацију подржао Секретаријат за социјалну заштиту градске управе града Београда, за период реализације април 2022/март 2023. односно реализације пројекта, „Промоција тековина ослободилачких ратова Србије – Култура сећања“, којег је подржало Министарство за рад, борачка и социјална питања, за период реализације 31. 05/30.11.2022. године, а све у вези обележавања 78. година од ослобођења Апатина у Другом светском рату.

С лева, Б.Ђукић, Б.Здравковић и М.Чортан, полажу венац

С лева, Б.Жигић, М.Бошњак, В.Жигић, Д.Стојсављевић, М.Чортан, Б.Ђукић, Б.Здравковић и М.Баста

Горе, Спомен бисте 7 Н.Х. на тргу Николе Тесле, испред Културног центра Апатин, доле, Сала Културнпг центра – додела признања и награда

ДЕО ТРГА ХЕРОЈА У ПРИГРЕВИЦИ, НА КОЈЕМ СЕ НАЛАЗЕ И СПОМЕН БИСТЕ ШЕСТ Н.Х. (3 ИЗ ЛИКЕ И 3 СА БАНИЈЕ)

УКРАТКО О АПАТИНУ

Апатин је градић који се налази на северу Србије, тачније у Западнобачком округу. Град Апатин се може описати као риболовачка и ловачка оаза на Дунаву.

Иако се по први пут спомиње у књигама давне 1011. године густе шуме Горњег Подунавља, мутне баре и рукавци, и сам Дунав су одувек привлачили људе у овај крај.

Нетакнута природа као што је орао белореашумског изгледа, столетна аутохтона шума, баре и мочваре, богатство флоре и фауне, карактеристике су специјалног резервата природе Горње Подунавље. Овај резерват је део велике поплавне, ритско мочварне зоне, средњег тока Дунава. 280 врста птица од којих је ту и вепан, црна рода, корморани. У непосредној околини града налази се бања Јунаковић, првенствено намењена лечењу и рехабилитацији, али у свом склопу има и неколико базена на отвореном који су посећени у летњим месецима, а ту су и спортски и тениски терени, куглана, у изградњи је и спа центар.

Туристичку понуду града чине Апатинска пивара која датира из 1756. године, Православна црква Сабор Светих Апостола на самој обали Дунава, Цркве узнесење Маријино, Срце Исусово и Свети Ловре, а ту је и ново пристаниште за туристичке бродове и крузере са великим бројем места за чамце и јахте.

Мали је број градова који може да се похвали овако широким спектром туристичке понуде: наутичким, ловно риболовним, гастрономским, и културно историјским туризмом. Туристичка сензација не би била потпуна да нема манифестација које су надалеко познате, као што су традиционалне Апатинске рибарске вечери, у оквиру којих се организују разна спортска такмичења, концерти и такмичење у кувању рибљег паприкаша. Чика Савин котлић јесте манифестација посвећена припреми рибљег паприкаша којег апатинци обожавају. Лички вишебој су спортске витешке игре које окупљају велики број такмичара и знатижељних посетилаца.

Ту су и посећене манифестације као Грожђебал у Сонти, Мајске свечаности, и Беле покладе у Пригревици као и моторијада у Апатину. Апатин уз разнолики туристички програм нуди и смештајне капацитете за одмор после напорног обиласка града и околине. Краљевски врт, Бања Јунаковић, камп насеље Буџак, и сав комфор може се наћи.

Град је пун мириса и укуса, на располагању су ресторани са најбољом храном, као и многе чарде крај Дунава. Градско насеље и општина Апатин имају 19320 становника, Срби чине 72,41% укупног становништва, а према резултатима пописа број се становника повећава. Град Апатин је у северозападној Бачки, на левој обали реке Дунав, где се Србија граничи с Хрватском. Површина општине Апатин износи 333 четворних метара и налази се између општине Оџаци и Сомбор. Остала насеља су: Купусина, Пригревица, Свилојево и Сонта.

У општини Апатин се налази истоимени рит Апатински рит који представља подручје величине преко 5000 хектара, а сместио се из дуж леве обале реке Дунав, настављајући на Моношторски рит, који чине целину специјалног резервата природе. Апатин је позната дестинација за посете и авантуре, поседује природне лепоте шуме. Манифестација рибара се одржава већ 48 година те трају седам дана, а осим добре забаве ту су надметања за риболовце за Златну рибицу и Котлић, где се осваја пехар. Апатин промовише традиционалне старе спортове као што су: Бацање камена с рамена, претезање конопца, обарање руке, скок из места у вис и даљ, пењање уз конопац, и многе друге активности које привлаче људе.

Једна од најсавременијих марина се налази на Дунаву баш у Апатину.

Простире се на 1,4 хектара површине с капацитетом од 400 пловила. На уласку у град се налази предиван православни храм Светих Апостола, а затим се скреће ка рукавцу Дунава које води ка апатинском пристаништу.

Апатин годишње посети 75.000 туриста, у плану је повећање тог броја јер се ради на богатијој туристичкој понуди.

УКРАТКО О ПРИГРЕВИЦИ

Име данашње Пригревице се мењало кроз шест векова дуг период, према препоставкама овај назив је везан и асоцира на место где сунце пригрејава. Име Пригревице се 1772. године први пут спомиње као једна реч Сентиванпригревица, а 1893. као Пригревица.

Католичка црква у Пригревици посвећена је Светом Јовану Крститељу, а изграђена је 1787. године од стране Дворске коморе, за време свештеника Јосефа Бернолака, бившег језуите. Располагала је изузетно вредним инвентаром, крижни пут је радио фламански мајстор из седамнаестог века.

Барокна придикаоница је била под заштитом државе. Црква је спаљена у децембру 1991. године, а после разнета експлозивом. За овај чин нико није одговарао нити је спроведена истрага.

Пред наступом Црвене армије 1944. године становништво које је насељавало Пригревицу вршило је евакуацију у правцу Мађарске, транспорт је ишао преко Сомбора и Бездана. Нису сви становници отишли па је неколико немачких и мађарских породица остало у месту (око 150 породица). У ноћи између 2122. октобра 1944. године у место улази Црвена армија (претходница) без борбе и отпора локалног преосталог становништва.

Почетком 1945. године у месту се формира Управа Народних добара која броји око тридесетак запослених лица и има задатак да сачува напуштену имовину и припреми за долазак колониста у место. У Војводину је током колонизације дошло око 286.000 хиљада људи који су насељени у 114 места у Војводини.

Свети Иван је добило назив Пригревица 14. маја 1947. године, кад је Народни одбор на својој седници донео одлуку да се место од тог дана назива само Пригревица.

Демографија

Место је колонизовано махом житељима Лике и Баније који и данас живе у Пригревици. С обзиром да је структура становништва које је досељено махом српске националости, данас у Пригревици апсолутну већину становништва представљају лица српске националности. Оваква структура је и у околним местима: Апатин, Кљајићево, Станишић, Бачки Брестовац и др. 97% становника Пригревице су досељеници из Лике и Баније, из разних места, на пример Госпић, Удбина, Доњи Лапац, Двор на Уни, Глина, Петриња итд.

Колонизација је текла организовано. Прво су се у полазним местима оснивала прихватилишта и сабирни центри, а онда се заједнички кретало на пут. Читава насеља су се налазила на прузи Загреб — Винковци — Нови. По доласку се вршио попис и додељивање кућа у зависности од броја чланова у домаћинству. Највећи део становника је стигао у Пригревицу у јесен 1945. године и пролеће 1946. године, око 94% свих колонизованих породица. Колонизација је настављена и даље мада у мањем обиму.

Први званични подаци о броју становника потичу из 1948. године. Тада је у месту било 5.129 становника, од чега 92% колониста. У каснијем периоду је број становника спорије растао а касније и падао до данашњег времена махом због смањења природног прираштаја као и миграције у градове и одласка на привремени рад у иностранство. До краја 1961. место је имало преко 880 насељених породица, односно око 4.800 становника. Претпоставља се да је половоном деветесетих због доласка лица избеглих из рата у Хрватској, Пригревица у једном тренуку бројала чак око 7.000 становника.

У насељу Пригревица живи 3999 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,6 година (40,5 код мушкараца и 44,5 код жена). У насељу има 1630 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,93 (попис 2002).

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Према попису становништва из 2002. године Пригревица има 4.786 становника.

КОЛОНИЗАЦИЈА У ПРИГРЕВИЦУ 1945-48. ГОДИНЕ

Почетком октобра 1945. године образована је комисија за колонизацију у Пригревици. Прва породица је стигла 10 октобра 1946. а остале су дошле 29 октобра и неке у фебруару 1946. године.. У јануару 1946. године, дошли су Банијци. Последњи транспорт из Лике је био 21 маја 1947. године са 122 људи. Појединачно, око 40 породица је долазило до 1949. године. У Пригревицу је од 1945. до 1947. године колонизовано око 880 породица са 4.752 чланова ( даљем тексту се наводе породице а не домаћинства). Просечан број чланова породице је 6,2. Било је око 46% (2.181) мушког и 54, 4% (2.571) женског становништва, што је и разумљиво с обзиром да је много мушког становништва страдало у Другом светском рату. Страдали су у партизанским јединицама или у НДХ као жртве фашизма.

Носиоци колонизације су били борци, родитељи и удовице палих бораца. У 255 (30%) случајева носиоци колонизације биле су жене, а око 4% су биле чисто женске породице. Колонизовано је преко 400 удовица палих бораца. У завичај се вратило око 100 породица са 470 чланова (11,6%). Из Лике су колонизоване 468 (52%) породице са 2.535 чланова. Највише је колонизованих породица из бившег среза (котара) Госпић, затим следе Доњи Лапац, Удбина, Срб, коренички. У породицама је било просечно 7,1 чланова. Из Баније је колонизована су 377 породица, са 2.027 чланова, од тога 923 мушког и 1.104 (54,4%) женског пола. Просечно је у домаћинству било 5,4 чланова. Највише колонизованих лина, Петриња, Костајница. Из осталих крајева колонизовано је 35 породица, са 190 чланова.

По попису становништва 1948. године, у Пригревици је било 5.129 становника, што значи да се становништво још досељавало. Од тога су 92% били колонисти из Лике и Баније. Остали су били колонисти из других крајева. Али, треба нагласити да је село насељено колонистима, што је било ретко у време колонизације.

У Београду, 25.10.2022.

Извештај припремио: ВЕЉКО ЖИГИЋ