Удружење 6. личке дивизије, Београд

ОБЕЛЕЖЕНА ГОДИШЊИЦА СМРТИ ГАВРИЛА ПРИНЦИПА

Обележавање код Споменика у финансијском парку у Београду (угао Немањине и Сарајевске улице)!

Организатор комеморативне свечаности је Одбор Владе Републике Србије за неговање традиција ослободилачких ратова Србије у сарадњи са Министарством одбране и Градом Београдом.

Државну церемонију, у складу са државним програмом обележавања годишњица историјских догађаја ослободилачких ратова Србије, предводио је министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић. Венце су положили и одали почаст делегација Министарства одбране и Војске Србије, представници Града Београда, Весна Видовић, Заменица градоначелника Београда и невладиних организација опредељених за неговање традиција ослободилачких ратова Србије, међу којима и Делегација Удружћња бораца 6. и 35. Личке дивизије, од 6 чланова и то: НАТАША ТОДОРИЋ, МИРКО БОШЊАК, ДУШАН СУРЛА, РАЈКО АНДРИЋ, ДУШАН ОПАЧИЋ и ВЕЉКО ЖИГИЋ

У име Удружења, венац су положили, с лева, НАТАША ТОДОРИЋ, ДУШАН СУРЛА и МИРКО БОШЊАК, уједно одали и заслужену почаст

За успомену, ВЕЉКО ЖИГИЋ КОД СПОМЕНИКА ГАВРИЛУ ПРИНЦИПУ у Београду

Гаврило Принцип (Обљај, 13/25. јул 1894 — Терезијенштат, 28. април 1918), српски револуционар, члан тајне организације „Млада Босна“, који је извршио атентат на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда и његову супругу Софију 28. јуна 1914.

 

„Злочинац нисам, јер сам уклонио онога који је чинио зло. Мислио сам добро.”

 

„Што је потпуно осиромашио, што га сматрају стоком. Сељак је осиротио, упропастили су га потпуно. Ја сам сеоски син и знам како је на селу. Зато сам хтио да се осветим и није ми жао.”

 

И да се то посебно односи на Србе. Да је престолонаследника сматрао непријатељем Словена, који би својим мерама спречио њихово уједињење.

 

„Мој српски народ! … Са мојим народом биће рђаво” пожалио се. Често је падао у тешке депресије. Покушао је да изврши самоубиство пешкиром, али није успео, јер је био исувише слаб. Није мислио да постане херој, већ само да умре због своје идеје.

 

Изгладнео, ослабљен је поделгао мукама и умро 17/28. априла 1918. у 18,30 часова, у двадесетчетвртој години, мало пред крај Првог светског рата. Након смрти његов гроб је забетониран како се не би сазнало место на коме је сахрањен, али је аустријски војник Франтишек Лебл, по народности Чех, начинио скицу гробља.

 

Посмртни остаци Гаврила, заједно са посмртним остацима његових другова Чабриновића и Грабежа, који су у Терезину умрли пре њега, пренети су и сахрањени у зајеничкој гробиници, на старом гробљу у Сарајеву 7. јула 1921.

 

Политички затвор у Терезину је у Другом светском рату постао концентрациони логор. Немци су његову затворску самицу преградили и поделили на две.62) После рата, логор је претворен у музеј, у коме испред његове самице стоји уграђена скромна плоча са његовим именом, док на зиду у унутрашњости и сада окачени окови, за које је био свезан, подсећају на мученичку казну и смрт.

 

Гроб Гаврила Принципа се данас налази у Капели Видовданских хероја на гробљу Св. Михајло у Кошеву (Сарајево). Гаврилов полуаутоматски пиштољ, белгијски Fabrique Nationale M 1910, калибра 7.65x17mm (.32 ACP) и окрвављена униформа Франца Фердинанда налазе се у војноисторијском музеју у Бечу. Метак који је убио Фердинанда изложен је у чешком граду Конопиште. Делови споменика подигнутог у част Франца Фердинанда и његове жене Софије, на месту атентата 1916. и уклоњеног 1919. године, чувају се у Музеју „Сарајево 1878—1918“.

 

СПОМЕНИК У БЕОГРАДУ

Споменик Гаврилу Принципу налази се у насељу Савамала, у општини Савски венац, између улица кнеза Милоша на истоку, Адмирала Гепрата на северу, Балканске на западу и Немањине улице на југу, у Парку Гаврила Принципа. Споменик је посвећен Гаврилу Принципу, члану Младе Босне и атентатору на аустријског надвојводу Франца Фердинанда и његову супругу Софију у Сарајеву 28. јуна 1914. године.

 

Подигнут је 26. јуна 2015. године, а свечано откривен на Видовдан, 28. јуна. Ово је био заједнички пројекат Влада Србије и Републике Српске, а за место постављања изабран је Финансијски парк (данас Парк Гаврила Принципа), јер су на том простору боравили и састајали се младобосанци и одавде кренули за Сарајево.

 

Споменик је висине 2 метра, израђен је у бронзи, а поклон је Републике Српске. Израдио га је смедеревски вајар Зоран Кузмановић, који је првенствено урадио скултпуру Принципа за Републику Српску, где је она постављена 2014. године у Источном Сарајеву, а исти одливак је коришћен и за скулптуру у Београду.

 

На постољу споменика пише: „Гаврило Принцип 1894—1918

 

Ал право је рекао пре Жерајић соко сиви: Ко хоће да живи нек’ мре, Ко хоће да мре нек’ живи!

Дар Републике Српске Републици Србији, Видовдан 2015.

Благо томе, ко довијек живи имао се рашта и родити — Његошеви стихови уклесани на капели Видовданским херојима у Сарајеву у којој почивају Гаврило Принцип и другови.”