Удружење 6. личке дивизије, Београд

ПОСЕТА ШИДУ (Адашевцима), Спомен Комплексу “Сремски Фронт“!

Делегација Удружења 6. и 35. Личке дивизије, 8 чланова, МАРИЈА ОБРАДОВИЋ, МАРА БАСТА, МИЛИЦА ТОДОРИЋ, МИРКО БОШЊАК, БОГДАН ЂУКИЋ, РАДОВАН ОБРАДОВИЋ, СВЕТОЗАР ДРАГИШИЋ и ДУШАН ОПАЧИЋ, посетила Адашевце и учествовала у обележавању 78 година од ПРОБОЈА СРЕМСКОГ ФРОНТА.

На централном месту за полагање венаца, венац у име Удружења положили су, МАРА БАСТА, МИЛИЦА ТОДОРИЋ и РАДОВАН ОБРАДОВИЋ, док су остали чланови Делегације, на Спомен обележја 6. Личке дивизије, 1., 2., 3., 22. Српске (Космајске) и Артиљеријске бригаде, положили по ружу и одали почаст.

А како и када је 6. Личка, дошла до Сремске равнице и наставила даље, пут Загреба и Лике?

СВЕ ОД ЛИКЕ ПА ДО РАВНОГ СРЕМА (И ДАЉЕ), 6. ЛИЧКА БИЛА ИМ ЈЕ (И ЈЕСТЕ) ТЕМА

Новембра 1943. Године, из Лике, преко Кордуна и Баније, дивизија прелази у Босну, где до августа 1944. године у саставу Првог пролетерског корпуса учествује у интензивним борбеним дејствима (Први пролетерски корпус НОВЈ формиран је 5. октобра 1943. године од Прве пролетерске дивизије и Шесте личке дивизије). Приликом формирања Корпус je имао око 8.000 бораца.

Први командант корпуса био је Коча Поповић, народни херој, а од јула 1944. Пеко Дапчевић, народни херој. Политички комесар био је Мијалко Тодоровић Плави, народни херој.

У састав корпуса ушла је 15. септембра1944. године Оперативна група дивизија (Пета крајишка, 17. источнобосанска и 21. српска дивизија), па је тада бројно стање износило око 21.000, а половином октобра око 32.000 бораца. Крајем октобра 17. источнобосанска дивизија је пребачена у Јужну оперативну групу. Од 28. октобра до 3. децембра1944. у корпусу се налазила 28. славонска дивизија, а од 2. децембра Друга пролетерска дивизија. Крајем децембра 1944. године у корпусу је било око 50.000 војника.

Корпус је 1. јануара 1945. године преформисан у Прву армију НОВЈ.

Током јула и августа 1944. године, дивизија сепробија према Србији под снажним немачким притиском који је кулминирао у операција „Рибецал“ (август 1944.). Вештим маневром Прва и Шеста дивизија успевају да отклоне притисак оперативне групе Друге оклопне армије и преко Црне Горе (Пивски крај – Плужине и друга места)продиру у Србију. Током продора кроз Србију разбијају четничку Четврту групу јуришних корпуса, делове Српског добровољачког корпуса и слабије немачке делове, ослобађају Ваљево и укључују се у Београдску операцију и ослобођење Београда под командом Ђоке Јованића, Народног хероја.

Шеста личка дивизија је уз Тринаесту пролетерску бригаду прва југословенска јединица која је под борбом прешла мост на реци Сави, 20. октобра1944. године и преко Земунанаставила наступање кроз Срем. Током новембарских борби на Сремском фронту почетком новембра претрпела је тешке губитке, па је извучена у позадину ради попуне, одмора, обуке и сређивања јединица. На Сремски фронт дивизија се вратила ојачана и попуњена новим регрутима, са 22. српском – Космајском бригадом (од 8. октобра1944) и Артиљеријском бригадом (од децембра 1944) у свом саставу. Учествовала је у пробоју Сремског фронта, након којег учествује у ослобађању Ђакова, Славонског Брода……………, а 9. маја „улази“ у Загреб, да би се након трогодишњег крвавог пута, за ослобођење Југославије, вратила у Лику, којој је припадал, припада и припадат ће, јер је 6. дивизија пре свега Личка………..!

Наведена посета-активност, реализовала се самостално, као део реализације програма “ КО СМЕ И ХОЋЕ, ТАЈ И МОЖЕ “, чију је реализацију подржао Секретаријат за социјалну заштиту градске управе града Београда, за период април 2023/март 2024. године, док се превоз и путовање организовало, у сарадњи/партнерству са СУБНОР Србије, који је самостално сносио трошкове превоза.

Горе, с лева, М.Обрадовић, М.Тодорић, М.Бошњак, С.Драдишић, Богдан Ђукић, М.Баста и Р.Обрадовић, доле, с лева, Д.Опаћић, Р.Обрадовић, Мара Баста, М.Тодорић, М.Бошњак, Богдан Ђукић и Светозар Драгишић

М.Баста, М.Тодорић и Р.Обрадовић, током церемоније полагања венаца

Делегација Удружења је положила венце и цвеће, одала заслужену почаст, погинулим борцима НОВЈ и савезничких јединица и у име Удружења 6. и 35. Личке дивизије, из Београда, ПОРУЧИЛА:

 

У спомен борцима, знаним и незнаним јунацима и прегаоцима 6. Личке пролетерске дивизије „Никола Тесла“, јуначком народу поносне Лике и њеним непребројаним жртвама НОР-а, 1941/45. године, као и знаним и незнаним јунацима и прегаоцима, славне „Црвене армије“ и братског народа Русије и Украјине, њиховим непребројаним жртвама, Другог светског ратa, као и свим борцима, припадницима партизанских и других савезничких јединица – учесницима пробоја СРЕМСКОГ ФРОНТА (12.04.1945.)

– ВЕЧНА ВАМ СЛАВА, НИСТЕ ЗАБОРАВЉЕНИ!

 

23. ОКТОБРА 1944/13. АПРИЛА 1945. – СРЕМСКИ ФРОНТ

Сремски фронт у историјској науци оцењен је као једно од најтежих, најдуготрајнијих и најславнијих бојишта у народноослободилачкој борби против окупатора и за ослобођење Југославије.

Пробој Сремског фронта историјски асоцира на Пробој солунског фронта 1918. године. После пробоја Солунског фронта, српска војска је за веома кратко време ослободила Македонију, Србију, Црну Гору и све земље које су ушле у састав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца те године. И после пробоја Сремског фронта, у склопу завршних операција у складу са општом савезничком офанзивом снаге Југословенске армије за кратко време, за непун месец дана ослободиле су целу територију Југославије.

Губици на Сремском фронту

 

Током борби на Сремском фронту од 172 дана укупно је погинуло преко 13.400 бораца Народноослободилачке војске (утврђено именом и презименом, а подаци нису коначни), затим 1.100 бораца Црвене армије, 623 борца Бугарске народне армије и 163 борца бригаде „Италија“. У борбама за пробој Сремског фронта од 3. до 13. априла губици Прве армије износили су: 1.713 погинулих, 5.948 рањених и 53 нестала борца. За то време, немачке снаге имале су 9.512 убијених, 3.273 рањена и 5.427 заробљених војника, подофицира и официра.

 

У борбама на Сремском фронту 6. Личка је имала укупно 1.773 погинула борца (тада од око укупно 13.000 бораца):

Погинули борци Прве личке пролетерске народноослободилачке ударне бригаде »МаркоОрешковић« – 606 ПОГИНУЛА БОРЦА!

Погинули борци Друге личке пролетерске народноослободилачке ударне бригаде – 652 ПОГИНУЛА БОРЦА

 

Погинули борциТреће личке пролетерске народноослободилачке ударне бригаде – 273 ПОГИНУЛА БОРЦА!

 

Погинули борци Двадесет друге српске (космајске) народноослободилачке ударне бригаде – УКУПНО 166 ПОГИНУЛИХ БОРАЦА!

 

ПОГИНУЛИ БОРЦИ Артиљеријскe бригадe Шесте личке пролетерске дивизије »Никола Тесла«

– 29 ПОГИНУЛИХ БОРАЦА!

 

ПОГИНУЛИ БОРЦИ Самосталних и приштапских јединицa, Шесте личке пролетерске дивизије »Никола Тесла« – 7 ПОГИНУЛИХ БОРАЦА!

 

Спомен-комплекс

Спомен-комплекс „Сремски фронт“ се налази у Адашевцима, код Шида, и представља монументалну споменичко-музејску целину насталу осамдесетих година XX века. Читав простор подељен је на три основне целине повезане једном истом логичком идејом његовог аутора, академског вајара Јована Солдатовића.

На посебним зидовима постављене су бронзане плочице са именима свих страдалих припадника Југословенске армије, као и совјетских, италијанских и бугарских јединица и то разврстаних по јединицма којима су припадали. Завршна целина споменичког комплекса јесте стилизовани бункер у коме се налази богата музејска поставка.