СПОМЕЊНИК ПИЛОТИМА БРАНИОЦИМА БЕОГРАДА, 6. АПРИЛА 1941. ГОДИНЕ
Потпредседник Владе и министар одбране Милош Вучевић положио је данас, поводом Дана сећања на почетак Другог светског рата у Југославији, венац на Споменик пилотима браниоцима Београда на Земунском кеју. Министар Вучевић, том приликом подсетио је да се пре 82 године догодио кукавички и подли напад на нашу отаџбину од стране фашистичких и нацистичких сила.
- Клањамо се сенима оних који су били најхрабрији у тим тешким априлским данима, у Априлском рату и полажемо венце одајући признање и вечну захвалност и данашњих, али и сутрашњих генерација, храбим прилотима краљевског ратног ваздухопловства који су успели, у неравноправним условима да полете и бране небо тадашње државе, чак да задају ударце и нападе на територију фашистичких и нацистичких држава, што се десило први пут у Другом светском рату – истакао је министар Вучевић.
Време које је после тога дошло, нагласио је министар одбране, некако је наметнуло да заборавимо херојство наших пилота, бораца, јунака.
- Данас Србија стоји усправно, не стидећи се своје историје, не стидећи се оних који су били најхрабрији међу нама. Одајући пошту најхрабријима, међу њима свакако јесте 11 пилота који су погинули над небом Београда, не заборављамо ни све оне друге који су страдали у Априлском рату и током окупације у Другом светском рату. Нека им је вечна слава, а нека је вечна срамота свима онима који су кукавички напали и окупирали нашу државу, а и онима који су погазили дату реч и нису бранили своју отаџбину – поручио је министар Вучевић.
Венце су положили делегација Војске Србије предвођена командантом Ратног ваздухопловства и ПВО генерал-потпуковником Душком Жарковићем, представници Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, представници Града Београда и удружења која негују традицију ослободилачких ратова Србије, МЕЂУ КОЈИМА И ДЕЛЕГАЦИЈА УДРУЖЕЊА 6. И 35. ЛИЧКЕ ДИВИЗИЈЕ, БЕОГРАД, ОД 7 ЧЛАНОВА, МАРА БАСТА, ВЕСНА ЏУВЕРОВИЋ, МИЛИЦА ТОДОРИЋ, МИЛАН ДЕСНИЦА, ДРАГОМИР ПАВКОВИЋ, ДУШАН СУРЛА И РАЈКО АНДРИЋ. У име Удружења, венац су положили и одали почаст, МАРА БАСТА, ДУШАН СУРЛА И ДРАГОМИР ПАВКОВИЋ!.
Полагањем венаца крај Споменика пилотима браниоцима Београда обележено је 82 године од како је, бомбардовањем Београда, почео напад нацистичке Немачке на Краљевину Југославију у Другом светском рату.
27. МАРТ 1941. г.
– ДАН КАДА СУ СРБИ ЈЕДИНИ У ЕВРОПИ РЕКЛИ ХИТЛЕРУ, НАЦИЗМУ И ФАШИЗМУ – НЕ!
– ДАН КАДА СУ УСПОСТАВЉЕНЕ ТРАЈНЕ ВРЕДНОСТИ АНТИФАШИСТИЧКИХ ДЕМОНСТРАЦИЈА!
– ДАН КАДА СУ СРБИ ДОНЕЛИ ОДЛУКУ ДА
АНТИФАШИЗАМ БУДЕ ЊИХОВ ТРАЈНИ ИСТОРИЈСКИ ИЗБОР, КОЈЕГ БИ И ДАНАС ТРЕБАЛО СЛЕДИТИ!
06. АПРИЛ 1941. г.
– ДАН КАДА ЈЕ, ОД СТРАНЕ НЕМАЧКЕ, БЕЗ ОБЈАВЕ РАТА, НАПАДНУТА КРАЉЕВИНА ЈУГОСЛАВИЈА
(СРБИЈА) И ДАН КАДА ЈЕ БОМБАРДОВАН БЕОГРАД!
– ДАН КАДА ЈЕ ОД БОМБИ, ПОД РУШЕВИНАМА, ПОГИНУЛО ИЛИ НЕСТАЛО 2.274 БЕОГРАЂАНА!
ОПРОСТИТИ ДА – ЗАБОРАВИТИ НЕ!
НАРОД КОЈИ ЗАБОРАВЉА ПРОШЛОСТ
– НЕМА БУДУЋНОСТ!
НАПАД У РАНУ ЗОРУ, НА УСКРС 1941. ГОДИНЕ
Разљућени Адолф Хитлер издао је „Директиву 25“ за напад на Краљевину Југославију, два дана пошто су Пучисти на челу са генералом Симоновићем оборили Владу која је потписала Тројни пакт о приступању Југославије Силама Осовине. Његови саветници одлучили су да бомбардовање буде у недељу на сам дан православног Ускрса. Уснули Београд пробудиле су бомбе које су падале свуда.
Било је то једно од највећих разарања престонице.
Тог 6. априла 1941. године Београд се пробудио у прашини. Док је већина становништва спавала, око 6:30 часова немачка авијација бомбардовала је Београд, у операцији названој „Страшни суд“.
Над градом од око 370.000 становника надвило се 234 непријатељских авиона који су, како се процењује, само у првом нападу бацили 197 тона бомби. Тачан број жртава никада није утврђен, али се као крајњи биланс помиње чак 12.000 страдалих.
Било је то једно од највећих разарања српске престонце. Горела је Народна библиотека на Косанчићевом венцу где је уништено више од 300.000 књига и докумената. Бомбардован је Генералштаб, Стари двор, синагога, Историјски музеј Србије.
По завршетку Другог светског рата на суђењима у Нирнбергу и Београду утврђено да је напад на Београд био политичко – терористички акт.
- Милош Жунић, погинуо априла код Панчева
- Михо Клавора, погинуо априла код манастира Крушедол
- Владимир Горуп, погинуо Априла
- Карло Штрбенк, погинуо априла код Глогоњског рита
- Добрица Новаковић, погинуо априла код Београда
- Бранислав Тодоровић, погинуо априла
- Јован Капешић, погинуо априла код Бешке
- Миливоје Бошковић, погинуо 7. априла код Ковиља
- Душан Борчић, погинуо априла – пао у Сарајевску улицу
- Милутин Петров, погинуо априла код ушца Тисе у Дунав
- Живица Митровић, погинуо априла код Шида