Удружење 6. личке дивизије, Београд

ДВОДНЕВНА ПОСЕТА ЛИЦИ, БИВШЕМ ЛОГОРУ ЈАДОВНО!

На позив Српског народног вијећа, Координације жидовских опћина РХ, Епархије горњокарловачке и Савеза антифашистичких бораца и антифашиста РХ, организатора обележавања Дана сјећања на Јадовно 1941. у недељу 25. јуна 2023. године, Делегација Удружења 6. и 35. Личке дивизије из Београда, од 7 чланова, БРАНКА МОСУРОВИЋ, БИСЕРКА ЗДРАВКОВИЋ, ДРАГАНА СТОЈСАВЉЕВИЋ, ТОМИСЛАВ ПАВЛОВИЋ, БОГДАН ЂУКИЋ, ДУШАН ОПАЧИЋ и ВЕЉКО ЖИГИЋ, којој су се током, наведеног обележавања прикључили, СЛАВИЦА ДРАГАШ МАРУНИЋ, НИКОЛА МАРУНИЋ и МИЛОРАД ЋАЛИЋ, чланови Удружења, који су поред положеног венца (Д.Опачић, Б.Здравковић и Б.Ђукић) и одавања почасти невиним жртвама логора Јадавно, са потпредседницом Владе Р.Хрватске, г-ђом АЊОМ ШИМПРАГОМ и председником СНВ Загреб, г-дином МИЛОРАДОМ ПУПОВЦЕМ, разменили речи добродошлице и обостране захвалности, уз заједничко фотографисање. Организаторима све похвале, свим учесницима захвалност, а ГП ХГП Нови Сад и МИЛОШУ ТРАВИЦИ, једно велико ХВАЛА, који је својим средствима платио најам комбија (све остале трошкове преноћишта и исхране сносили су корисници, док је трошкове венца сносило Удружење) и омогућио наведено путовање и посету. У даљњем текст ФЛАЕРА који је штампало Удружење (аутор В.ЖИГИЋ), као део доприноса наведеном ДАНУ СЕЋАЊА (200 ком. флаера, уз одређени број штампаних издања Удружења, је просто „разграбљен“)!

25.06.2023. – ДАН СЕЋАЊА НА ЖРТВА ЛОГОРА ЈАДОВНО, 1941. ГОДИНЕ!

 

„Али на живот мирних и радишних људи, нарочито дијеце, жена и стараца, ниједна власт није посезала. Међутим, 1941. успостављањем НДХ (10. априла 1941.) десило се оно што историја до тада није забиљежила. Крашке бездани и огромне пећине у Лици као што су, Јадовно, Пријебој, Заваље, Бубањ, Кук и још многе мање или више знане „голубњаче“ и „сњежњаче“ постале су масовне гробнице и то везаних, маљем ошамућених, закланих, али и недокланих људи“.

Систем логора Госпић – Јадовно – Паг отворен је априла 1941. претварањем казнионице Окружног суда у Госпићу, Герицхта, у сабирно – транзитни логор и мучилиште. Заузимао је териториј од Госпића до Карлобага, као и дио Пага око Метајне. У логорски систем Госпић – Јадовно – Паг депортирано је на десетке хиљада људи, углавном с простора НДХ. Ради убрзавања ликвидација, почетком јуна основан је и помоћни збирни логор Овчара, а почетком јула логор Ступачиново. С ових локација, као и са сабиралишта на жељезничкој станици Госпић, жртве су у колонама упућиване на мучан пут у правцу Велебита. Они који су пут преживјели допремљени су у логор Јадовно.

Поворке несретних људи упућиване су и преко Велебита до Карлобага, па брацерама на оток Паг гдје су 24. јуна основани логори Слана и Метајна. Затвореници су злостављани у ували Слана, мучени и бацани у море. Жидовке и Српкиње силоване су и убијане у логору у Метајни.

У необиљежене велебитске јаме и у дубине Јадранског мора побацани су побијени – десеци хиљада жена, дјеце, мушкараца. Укупан број убијених никада нећемо дознати. Недовршено истраживање Ђуре Затезала наводи 10.000 имена и презимена. Били су сељаци, омладинци, студенти, спорташи, избјеглице, свештеници, занатлије, трговци, љекари… Готово се нитко од њих није вратио.

Жртве су остале несахрањене, а истина о њиховом страдавању готово заборављена. Систем логора Госпић – Јадовно – Паг је затворен између 15. и 20. августа 1941. године. Посљедњи преживјели заточеници логора на Пагу први су заточеници и градитељи концентрационог логора у Јасеновцу.

Комплексу логора Јадовно историографија је до сада слабо посветила пажњу. Још за вријеме трајања Другог свјетског рата, партизанској штампи је било забрањено да пише о страдањима Срба у логору Јадовно, зарад братства и јединства такав тренд наставио се и за цијело трајање СФР Југославије. Они који би се удостојили да нешто пишу, били су упозоравани од КПХ, а некима је чак и суђено. Прва цјеловита студија на ову тему изашла је тек 2007. године, а њен аутор је угледни српски историчар др Ђуро Затезало.

Ђуро Затезало (1931 – 2017): ЛОГОР ЈАДОВНО!

Крајем маја и током јуна 1941. године, из свих крајева НДХ је свакодневно стизало на стотине заточеника у Госпић, па је простор казнионице Окружног суда убрзо постао премален. Због тога је у првој половини маја Министарство унутрашњих послова, на челу са Андријом Артуковићем, затим Еугеном Кватерником, равнатељем Равнатељства за јавни ред и сигурност, Јуцом Рукавином, усташким пуковником, Јурицом Фрковићем, великим жупаном жупе Лика и Гацка, Стјепаном Рубинићем, шефом усташког редарства у Госпићу, те Рудом Рицом и Драгутином Пудићем Парализом, у велебитској забити, далеко од очију народа, основало логор Јадовно.

Он је у почетку обухватао један шумски пропланак ограђен бодљикавом жицом. Простор под ведрим небом није био дужи од 50 и шири од 25 метара, али је временом прошириван и ограђиван, све до 24. јуна, када је добио свој коначни облик, па је тај дан узет и као дан оснивања логора, једног од првих масовних губилишта у НДХ.

Јадовно је било директно подређено Редарственој усташкој бојни у Госпићу под заповједништвом бојника Стјепана Рубинића. У њеном саставу је била посебна јединица, чији су припадници изводили Србе и Јевреје из логора и на околним губилиштима их убијали. Њима су заповиједала четири усташка официра, којима су биле подређене и усташке и домобранске страже око логора.

Логор Јадовно је био смјештен око 22 километра сјеверозападно од Госпића, дубоко у шуми велебитског масива, на 1.200 метара надморске висине. Цеста која од Госпића води на запад, према Карлобагу, иза села Подоштре се рачва и једним краком скреће на сјевер, према селима Трновац и Јадовно. Пут до Трновца, у дужини од 3,6 км, пролази равничарским тереном, а од католичке цркве у овом селу се пење уз Велебит, вијугајући серпентинама западном страном једног брда, и након 4,3 км избија на висораван, која се налази на 805 метара надморске висине. Висораван је дугуљастог облика и протеже се од југа ка сјеверу у дужини 2 км. Јужна половина висоравни је широка око 1.000, а сјеверна око 500 метара. Ту се смјестило село Јадовно, по којем је логор добио име. Од тог села се, подножјем источне стране брда Метле, пут наставља кроз шуму. Након 1.800 метара се стиже до прве јаме, познате под именом Шаранова јама.

Од ње пут води даље према западу, 6,5 км уз брдо, гдје треба скренути према сјеверу и, низ страну, око 450 метара од цесте, тешко проходном стазом изаћи на шумски пропланак Чачић- долац или Чачић-драгу, с малим нагибом од сјевера према југу, обрастао густом буковом и јеловом шумом, на ком су усташе и домобрани подигли стравични логор Јадовно, намијењен искључиво уништењу српског и јеврејског народа.

„О Јадовну је и помислити болно. Оно и именом својим казује много. Јадовно јад и јадиковка наша, као и Косово, незацељива рана наша. Јадовно је и неизмјерна туга и вечита опомена.“

Пут до мјеста логора је био вододерина, а и данас је тежак и готово непроходан. Њим је 1941. године прошло хиљаде људи везаних жицом, босих и полуодјевених, измучених глађу и жеђи, вријеђаних највулгарнијим ријечима, пребијаних полугама, удараних сјекирама и ножевима.

На путу од села Јадовно до Чачић драге, мјеста логора, налази се Шаранова јама, промјера отвора око 3,5 м, мјерено од истока према западу, и 2 м од сјевера према југу. Таквом ширином се спушта до дубине од 12 метара, када се њена ширина повећава, да би на дну, на дубини од 47,5 метара, износила 6 х 7 м. Данас њена дубина износи 42 м, јер је простор висине 5,5 метара испуњен многим људским костима, балванима и камењем. Јама се простире строго вертикално. Стијене су глатке, изузев уског вертикалног канала који се пружа изнад сјеверног дијела дна јаме, гдје дебљина слоја костију износи око 5 метара. Из ове јаме нико није могао изићи, иако су многи у њу бачени живи.

Први који су послије рата дошли на мјесто логора Јадовно и до Шаранове јаме били су чланови Земаљске комисије из Загреба: Андрија Сунајко, Јура Башић, Јосип Девчић, Новачић, одборник из села Јадовно, и фотограф Ивица Милиновић.. Они су у записнику од 21. августа 1945. године написали слиједеће: „Повјеренство се је упутило из Госпића кроз село Трновац у Велебит на брдо, шуму и заселак Јадовно, гдје је стигло у 10 сати и затекло од народне милиције на челу са заповједником Прица Милошем, сеоског одборника друга Новачића, фотографа Ивицу Милиновића из Госпића.

У ову јаму су усташе из Госпића 1941. године бацили убијене људе, а говори се и живе, везане, бацали у јаму, доведене из госпићке казнионице, према изјави Новачића, одборника заселка Јадовно, који је био и водич Повјеренства!

 

 

Извештај припремио:

 

ВЕЉКО ЖИГИЋ

ШАРАНОВА ЈАМА

Горе, с лева, Д.Опачић, Д.Стојсављевић, Т.Павловић, Б.Мосуровић, Б.Ђукић, В.Жигић и Б.Здравковић, доле, са АЊОМ ШИМПРАГОМ, потпредседницом Владе Р.Хрватске

Горе, с лева, Д.Опачић, Б.Здравковић, МИЛОРАД ПУПОВАЦ, председник СНВ Загреб, СЛАВИЦА ДРАГАШ МАРУНИЋ, и Б.Ђукић, доле, представници организатора и званичници – представници Р.Хрватске и Амбасаде Аустрије

Горе, Делегација Удружења током церемоније полагања венаца, доле, након Ф.Хабулина, М.Пуповца и других, завршно обраћање А.Шимпраге