НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ – Комеморативна академија поводом обележавања 24. годишњице Битке на Кошарама
Поводом обележавања 24. годишњице од Битке на Кошарама, у Народном позоришту, у Београду, са почетком у 20:00 часова, у организацији Одбора Владе Републике Србије за неговање традиција ослободилачких ратова Србије, одржана је комеморативнa академијa којој је присуствовала и Делегација Удружења 6. и 35. Личке дивизије, од 5 чланова, МИРЈАНА ЛАЛИЋ, МИЛИЦА и НАТАША ТОДОРИЋ, БОГДАН ЂУКИЋ и РАДЕ ДУБАЈИЋ.
Изасланик председника Републике и врховног команданта Војске Србије потпредседник Владе и министар одбране Милош Вучевић се обратио присутнима.
Министар Вучевић, у свом обраћању присутнима, истакао је да се широм света у правној и политичкој теорији на факултетима учи да је међународни правни поредак од 1945. године до данас заснован на темељу Повеље Уједињених нација и да се та теорија своди на то да је чланицама Уједињених нација забрањена употреба рата за решавање конфликта, осим у случају самоодбране против оружаног напада или ако тако одлучи Савет безбедности УН, те да то обавезује све нације, чланице организације УН.
Савезна Република Југославија није напала НАТО пакт 1999. године нити је извршила агресију на било коју чланицу Уједињених нација па у том контексту могућност да се против наше земље поведе рат на бази принципа самоодбране правно не може да стоји. Такође, као што је добро познато, Југославија је нападнута без сагласности Савета безбедности УН. Од тада до данас међународни јавни поредак више не постоји, него постоји самовоља и сила и то данас представља највећу претњу светском миру. Тезе да је проблем Косова и Метохије јединствен и својеврстан и да се принципи који су овде примењени нигде не могу применити – једноставно не стоје – рекао је министар одбране.
Према његовим речима, у тренутку када почнемо да напуштамо владавину права и препустимо неком другом, силнијем, да процењује када је употреба силе дозвољена, а када је боље да останемо у оквиру закона и то на бази тренутних интереса, тада престаје да постоји правни поредак као основна претпоставка саме правде.
А Монтескје је рекао „Неправда учињена једноме, опасност је припремљена свима“. Креатори наше тадашње несреће неће да сагледају једину истину – да је на примеру Савезне Републике Југославије 1999. године погажено међународно јавно право и да се принципи међународног јавног поретка морају поштовати увек и свугде, а не селективно само тада када то појединим силама одговара – нагласио је министар Вучевић.
Говорећи о 1999. години, министар одбране истакао је да се међународна неправда обрушила на нашу отаџбину у помахниталом бесу да докаже своју супериорност и надмоћ.
У најнеправеднијем рату икада вођеном, ова војна алијанса није успела да савлада Војску Југославије која је херојски бранила и одбранила нашу отаџбину. Најмоћнијих 19 држава са свим својим ефективним борбеним потенцијалима напало је нашу земљу и наше људе. Цивили и цивилни објекти проглашени су легитимним метама, а те невине жртве проглашене су за колатералну штету – израз који монструозно ниподаштава патње и страдања невиних. Тај израз представља бездушност и моралну љагу на лицима оних држава које су у тој агресији учествовале – рекао је министар Вучевић.
Када се видело да се наш народ и његов дух не дају сломити, истакао је министар Вучевић, почела је кључна непријатељска акција припремана и извођена с циљем да се копненом инвазијом наша земља „баци на колена“.
Оштрица тог напада, врх копља који је требало да пробурази нашу распету земљу, требало је да удари на Кошаре. Ту је након голготе и патње, након разарања и свега што смо издржали требало да се оконча наша судбина и да се сломи наша војска. Свако онај ко у Бога верује зна за стару причу о Давиду и Голијату. Ако кроз историју погледамо наше славне битке, видећемо да је у костима нашим та прича и та борба. Да се мали не предаје великом и да га на крају, уз Божију помоћ, побеђује. Тамо на Кошарама су се слегли витезови српски, као некада 1389. године, и својим животима створише бедем између душмана и слободне Србије – поручио је министар одбране.
Министар одбране рекао је да ни данас креаторима напада из 1999. године није јасно како се наша војска изборила са том агресијом.
Рационалног одговора нема. Никоме није јасно како то да нису устукнули, побегли, предали се. Једини одговор који их молимо да разумеју, јер ће онда схватити душу нашег народа, је тај да су ови витезови бранили Косово и Метохију. Да су бранили своје родитеље, своју браћу и сестре, децу и супруге. Да су бранили потомке и претке и знали да је иза њих једино и само Србија. И остали су тамо њих 108, на стражи небеској. Да сведоче и сећају, да нас опомињу, да куну оне који су се дрзнули да их забораве, да их се стиде. И да благосиљају пред Богом оне који их никада неће заборавити. Ни њих, ни све вас који сте данас са нама овде и било где на кугли земаљској, а који сте са њима заједно бранили живот Србије – истакао је министар Вучевић.
Министар одбране је нагласио да му је част што се обратио присутнима поводом сећања на херојске подвиге јунака са Кошара.
Данас ми је припала тешка обавеза и истовремено огромна част и одговорност да станем на ову позорницу и обратим вам се у име председника Републике Србије господина Александра Вучића. Понекад је веома тешко наћи праве речи и у тим моментима тишина је та која можда шаље најснажније поруке. Када погледам у публику, тишина која допире са празних 108 места у овој сали је можда најгласнија и најснажнија порука коју је, верујем, било ко од нас икада имао прилику да чује. У тој тишини ми јасно и гласно можемо да чујемо њихов урлик, понос, пркос, а истовремено можемо да осетимо тугу. Тугу што ти некада млади, голобради момци данас нису овде са нама да поносно стојећи, баш овде на бини приме похвале и одликовања за своје заслуге стечене у одбрани отаџбине, као неко ко је у најтежим временима за све нас показао шта значи храброст и јунаштво и колико јака воља и спремност да се брани оно што је своје може да надјача и најмоћније силе света – нагласио је министар Вучевић.
Он је истакао да су се хероји са Кошара преселили у вечност и уџбенике, али да остају молитве да се овакво страдање никоме и нигде не понови.
Само народ свестан својих страдања, народ који има културу сећања и пијетета према жртвама и њиховим породицама може да обезбеди будућност којој тежимо, а она је безбедна, јака, стабилна и снажна наша једина отаџбина, наша Србија. Ми такву Србију управо дугујемо њима. Онима којих више нема, чије породица до данашњег дана и докле год буду могле да дишу палиће свеће и у својим молитвама сећати са својих најмилијих. Дугујемо то и нашој деци. Њима дугујемо мир и просперитет за који се боримо, и детињство, и спокојно снове. Зато ми нећемо и не смемо стати, и не смемо ићи ни корак назад у борби за нашу Србију, као што нису устукнули ни јунаци са Кошара – рекао је минстар одбране.
Присутнима се, у име бораца са Кошара, обратио пензионисани потпоручник Војске Србије Петар Мишић, који је у вршењу борбеног задатка 9. априла 1999. године тешко рањен на караули Кошаре и том приликом остао без десене ноге. Пензионисани потпоручник Мишић истакао је да данас, после 24 године, може да се каже да су српски народ и српска војска из тог рата изашла подигнуте главе.
У име 108 погинулих хероја, чија места видимо овде, и свих живих бораца, захваљујем што је исправљена неправда и што се од 2019. године обележава 14. јун као дан завршетка битке на караули Кошаре. Захваљујем што је битка на караули Кошаре ушла у уџбенике за осми разред основне школе и што деца данас уче о херојима и њиховим делима у одбрани отаџбине. Ми знамо да ће за Кошарама у уџбенике ући и остале битке српског народа – рекао је борац са Кошара и додао да је бол за палим друговима непрестано присутна.
Отац погинулог војника Драгана Милићевића званог Шумар, Животије Милићевић обраћајући се у име породица погинулих бораца са Кошара рекао је да бол који носи у срцу никада неће проћи и зарасти.
Док посматрам те празне столице, не могу да вам не признам да осим неизмерне туге и бола осећам и огроман понос што једна од тих столица припада и мом Драгану. Он и његови саборци, младост наше Србије, голобради момци уписали су се у историју наше свете земље и били су посебни по чојству, јунаштву, судбини коју им је Господ наменио. Били су одабрани. Служили су својој земљи и оставили су нам у аманет да и ми чувамо сваки педаљ те земље – истакао је отац страдалог борца са Кошара.
Битка на Кошарама почела је 9. априла 1999. године, када су на караули на југословенско-албанској граници на Јуничким планинама припадници терористичке ОВК, уз помоћ НАТО авијације, покушали да изврше копнену инвазију кроз караулу. Борбе на Кошарама трајале су 67 дана, до 14. јуна 1999. године, када се Војска Југославије после Кумановског споразума повукла са Косова и Метохије.
Горе, с лева, М.Тодорић, Р.Дубајић, М.Лалић, Б.Ђукић и Н.Тодорић и доле, без Р.Дубајића