
ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ ПЕТА „КОРДУНАШКА УДАРНА БРИГАДА У НОР-У И ОПЋИНА ВОЈНИЋ!
У просторијама Завичајног клуба Кордунаша промовисана је књига Пета Кордунашка ударна бригада у НОР-у и Опћина Војнић са пописом жртава. Ово идање је приредило Удружење бораца Кордуна, Осме кордунашке народноослободилачке ударне дивизије, ратова 1990 – 1999. и њихових потомака, док је партнер приређивача Завичајни клуб Кордунаша.
На промоцији су говорили предсједник Удружења бораца Кордуна Ђуро Шкаљац, члан Управног одбора Удружења бораца Кордуна Тошо Пајић и члан УО Завичајног клуба Кордунаша и предсједник Удружења Крајишника из Панчева Миле Боснић.

Минутом ћутања одата је почаст свим погинулим Кордунашима у ослободилачким ратовима.
Гости су били предсједник Удружења 6. и 35. личке дивизије, Вељко Жигић, представник Општинског одбора Субнора Земун Бранко Миланковић, предсједник Коалиције избглеглица Миле Шапић, предсједник КУД-а Петрова гора Кордун Стево Бекић.

Ђуро Шкаљац каже да су књигом представљене историјске чињенице везане за ратни пут Пете кордунашке бригаде. Књигом су обухваћена масовна страдања народа Кордуна, организација и почетак устанка на Кордуну, побројани усташки злочини, пописана стратишта и дат списак свег страдалог народа у општинама Котара Војнић. Ту се налази списак и страдалих у логору Сајмиште.
Као епилог издања, обрађени су и догађаjи који су се збили непосредно прије почетка Другог свјетског рата, повратак војске и народа Кордуна на згаришта, обнова и стварање услова за наставак живота, настанак сукоба кордунашких бораца и послијератног руководства Републике Хрватске, повратак логораша из Њемачке и друге битне теме.
- Пројекат смо реализовали поводом јубиларних 80 година од формирања Пете ударне кордунашке бригаде у Петровој Пољани поред Војнића на Кордуну. На иницијативу Пере Новаковића смо посветили пажњу Петој бригади – рекао је Шкаљац.
Шкаљац наглашава да је народ Кордуна наивно вјеровао да до покоља неће доћи те су се доста касно почели организовати за одбрану.
- Међутим, брзо им се то обило о главу и жртве су великом брзином расле. До формирања бригаде народ се самоорганизовао у одреде и неке групе, сеоске страже и слично. Овом књигом су створене могућности да даља истраживања у овој области и постоји могућност накнадног проширења ове систематизоване грађе услијед нови историјских открића.
Шкаљац се захвалио стручним сарадницима Петру Новаковићу из чије је књиге Кроника кордунашке општине користио много података, као и књиге пуковника Милоша Гаћеше Строј завичаја, др Ђуре Затезала Петрова гора и котар Војнић издање Гојка Везмара, Пета кродунашка бригада Игњатије Перића и Кордун кроз времена Милета Дакића.
Тошо Пајић је честитао Шкаљцу што је истарајо на координацији прикупљања свих радова.
- Ово је веома битно за историју нашег народа са Кордуна. Након капитулације Краљевине Југославије војни обвезници са Кордуна који су били распоређени у разне формације диљем Југославије кренули су својим кућама, а многи су на том путу убијани или су одведени у логоре од стране усташких бојовника. Домобрани су у српске цркве доводили Србе гдје су их крвнички мучили и након тога свирепо убијани. Сељаци су по српским селима ликвидирани или су одведени у усташке логоре – рекао је Пајић.
Видјевши да је народ неогранизован и да сваки дан страда на десетине мушкараца, жена и дјеце на приједлог Николе Видојевића и Богдана Орешчанина Главни штаб издаје наредбу о формирању Пете кордунашке бригаде, и бригада је формирана 16. септембра 1942. Њен први комадант је био Богдан Орешчанин.
- По формирању одреда одмах је формирана и болница на Петровој гори која је била од изузетног значаја за цјелокупно становништво. Након тешких борби, коначно је 27. јула 1945. дошла слобода. На мјесто формирања Пете кордунашке бригаде у Петровој Пољани стоји тенк, као симбол бригаде, који су заробили од СС Принц Еуген дивизије.
Пајић каже да је разлика између 1941. и 1991 године била та што су онизапамтили утсшка њихова злодјела и звјерства из 1941. године и 1991. године на вријеме се организовали.
- Тако да смо избјегли логоре, масовни покољ и масовна покрштавања, али нажалост, нисмо избјегли протјеривање јер им је у том подухвату помогао комплетан Запад као и НАТО пакт.
Миле Боснић каже да је за њега невјероватно што се Срби одричу чињенице да су били носиоци антифашистичке борбе.
- Наши родитељи и ђедови су нам у тој борби освјетлали образ. Почели смо бркати антифашистичку борбу и комунистички систем, што није добро. Кордунаши су толико тога дали у антифашистичкој борби и сада о томе не желимо да причамо.
Кордун и цијела Крајина је дала више жртава процентуално него Србија у Првом свјетском рату. У Србији је настрадао сваки четврти, а на Кордуну, Лици и Банији је настрадо сваки трећи.
- Кордунашки партизани који су били до децембра у устаницима су извели једну од најтежих акција, а то је ослобађање дјечјег логора. И у свијет је отишла та прича о дјечјем логору на московској радио-станици Слободна Југославија се о томе причало и ти наши запријетили су да ће се вратити по другу дјецу и тада је логор заиста постао Дом.
Боснић наглашава да српску антифашистичку борбу данас у Европи користи Хрватска, а истјерала је Србе на основу фашистичких прича.
- Ово је један од начина да кажемо истину. Као што би рекли Јевреји: Народ који не поштује своје мртве не заслужује ни да постоји. Ми смо у једном тренутку били такав народ и заборавили деведесетих шта нам се дешавало четрдесетих година.
Књиге су већ послате у Војнић и Крњак. На чекању је и одобрење пројекта које је Завичајни клуб Кордунаша дао Министраству за рад, борачка и социјална питања Општина Вељун и жртве које је приредио Свето Гвоздић.
Душко Дејановић је изнио податак да је у другој половини априла ове године у селу Гејковац преминуо посљедњи борац Пете кордунашке бригаде Богдан Лукић у 97 години.
Некадашњи начелник 19. ПБР Вргинмост Драган Паић је дао приједлог да свако од чланова Удружења бораца који су били учесници посљедњег рата напишу анализу о паду Крајине, који би прегледао одбор. Послије би се та анализа штампала као књига или би остала у виду документа.


ВЕЉКО ЖИГИЋ је поручио присутнима да је антифашизам укоријењен у српском народу Лике, Кордуна и Баније и да се потомци славних бораца, 6. личке, 7. банијске и 8. кордунашке дивизије, никада неће одрећи њихове антифашистичке борбе, у НОР-у 1941/45. године. НИКАДА ИХ НЕЋЕМО ЗАБОРАВИТИ!
Овом приликом су додијељене повеље борцима који су дали велики допринос у афирмацији и његовању традиција народно-ослободилачких ратова 1941–1945. и одбрамбених ратова вођених на простору бивше СФРЈ од 1990 –1999. као и борби за истину о ослободилачким ратовима деведесетих година Милораду Шкргићу, Стеви Бекићу и Мили Шапићу.

Милош Крнета је читао стихове својих пјесама.

Програм је водила шарманта Бојана Вучић.
Текст и фото: Драгана Бокун