
Обележавање 82. године од злочина на Теразијама!
Државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Антић, предводио је државну церемонију полагања венаца и одавања почасти на београдском тргу Теразије, код Споменика обешеним родољубима, којом је обележена 82. годишњица од злочина учињеног над цивилима од стране окупационих снага.
„Ово спомен обележје у центру Београда, на Теразијама је симбол људског и патриотског отпора нацистичкој и фашистичкој окупацији Србије те 1941. године“, рекао је државни секретар Антић.
Државни секретар је указао да мало људи зна да је спомен обележје на тргу Теразије, посвећено петорици родољуба. Напомињући да су ученик Милорад Покрајац, кројачки радник Јован Јанковић, обућар Светислав Милин, Велимир Јовановић и земљорадник Ратко Јелић стрељани јер су били родољуби, Антић је додао да су страдали невини, јер су се борили за слободу свог народа и пружали отпор окупатору.
Поред државног секретара Антића и помоћника министра Сектора за борачко – инвалидску заштиту Милоша Ковачевића, венце су положили представници Града Београда, борачких удружења, удружења за неговање традиција ослободилачких ратова Србије и грађани.
Наведену активност – обележавање, Удружење реализује као део реализације Програма/Пројекта, „КО СМЕ И ХОЋЕ, ТАЈ И МОЖЕ“, чију реализацију је подржао град Београд, Секретаријат за социјалну заштиту, за период реализације април 2023/март 2024 године и „„ОСЛОБОДИЛАЧКИ РАТОВИ СРБИЈЕ – КУЛТУРА СЕЋАЊА“, чију реализацију је подржало Министарство за рад, борачка и социјална питања, за период реализације 18. јул 2023/18. јануар 2024. године“, којима се и овом приликом захваљујемо! У име Удружења и у своје лично име наведеном обележавању је присуствовало 11 чланова Удружења и то: Мирко Бошњак, Бранка Мосуровић, Радован Обрадовић, Ана Петровић, Вељко Жигић, Марија Обрадовић, Богдан Ђукић, Снежана Микајловић, Милица Тодорић и Душан Сурла. Венац су положили и одали почаст, С.Михајловић, Р.Обрадовић и Д.Сурла!
17.08.1941. – ЗВЕРСКА ОДМАЗДА НА ТЕРАЗИЈАМА:
Прошло је 82 година од бруталног злочина!
На данашњи дан, 17. августа 1941. Немци су у Београду прво стрељали петорицу српских родољуба (Јован Јанковић, радник, Раткo Јевић, земљорадник, Велимир Јовановић, земљораднику, Светислав Милин, радник и Милорад Покрајaц, ученик), а онда њихова тела обесили о бандере као опомену свима који су пружали отпор
Пре тачно 82 годинe, Београђане који су раном зором кренули послом преко Теразија затекао је стравичан призор. Обешена на бандере висила су тела петорице српских родољуба, ликвидираних у знак одмазде немачких окупатора због пружања отпора.


Ова језива сцена Срба обешених 17. августа 1941, изобличених и намучених лица, у поцепаној одећи, постала је симбол бруталности нациста, али и најава бројних других масовних злочина који ће се током Другог светског рата одиграти на простору Србије.
У раним јутарњим часовима ученик Милорад Покрајац, кројачки радник Јован Јанковић, обућар Светислав Милина и земљорадници Велимир Јовановић и Ратко Јевић изведени су у унутрашње двориште затвора Гестапоа и стрељани. Њихова тела потом су превезена на Теразије и обешена. Суровост овог чина додатно је наглашавао транспарент разапет међу стубовима који је позивао на коњске трке, док је у близини стајала парола на немачком „Снага кроз радост“.
Организатор вешања у центру Београда био је СС мајор Карл Краус, шеф београдског Гестапоа, док му је, према неким наводима, главни помагач био шеф Управе града Београда Драги Јовановић. Вешање на Теразијама уприличено је ради застрашивања становника главног града, а због све учесталијих диверзија и саботажа. Један од разлога је, како се наводи, био и тај да се „погура“ Милан Недић како би се што пре одлучио на формирање квислиншке владе.
Историчар Раде Ристановић каже да је „упозоравајуће“ вешање организовано недуго пре тога и у Панчеву, јер су Немци веровали да једино бруталном силом могу да обуздају Србе.
- Колективну одмазду Немци су најављивали од када су дошли у Београд, јер је одмах пуцано на њих. Припадницима отпора прећено је и у штампи – наводи Ристановић, који одлучно одбацује тврдње неких да су Београђани мирно пили пиво док су лешеви висили око њих:
- Постоји фотографија на којој се виде људи како пију пиво, али ми не знамо ко су они и које су националности. Сви историјски подаци указују на то да су Срби били згађени тим призором!
Није баш као у „Отписанима“ СТРАДАО САМО ЈЕДАН НЕМАЦ
Мало је познато да је у Београду само један Немац страдао у организованом атентату. Поред њега, један немачки војник погинуо је случајно, а убијен је и један фолксдојчер.
- Претерано је рећи да је само један Немац страдао, али истина је да је Београд више служио као чекаоница, односно место за регрутацију, прикупљање података, материјала, оружја и новца – истиче Ристановић.
И то је Србија
БАНДЕРЕ ПРОДАЛИ КАО СТАРО ГВОЖЂЕ
Иначе, бандере на којима су обешени Срби пренете су на Ново гробље, где је уређено и посебно спомен-обележје, али су приликом реконструкције комплекса, 2003, оне украдене! Бандере су скинуте и остављене са стране док трају радови. Међутим, током ноћи су нестале. Ухапшене су три особе које су бандере исекле и продале у старо гвожђе. Данас се на Новом гробљу налазе реплике.
О СПОМЕНИКУ ОБЕШЕНИМА
Споменик жртвама на Теразијама подигнут је 1983. године, код Игуманове палате Рад је вајара Николе Јанковића.
У облику је црног обелиска, висине четири метра и обима од 80 центиметара
У рељефу на споменику уклесани су призори вешања са стиховима Васка Попе. Бронзана плоча са именима обешених и епитафом је украдена
Споменик, права громада, висок четири метра и пречником од скоро 80 центиметара, огроман и црн стоји у самом центру Београда, на Теразијама. Хиљаде људи, не само грађана Београда, већ и свих оних који су у посети Београду, свакодневно пролазе поред њега, а да га ни не примате. Ово је прича о најзапостављенијем споменику српске престонице и великој срамоти свих нас!
Период Другог светског рата обележен је масовним злочинима над цивилним становништвом. У низу трагичних догађаја који су се одиграли у тада окупираној Србији, по својим ефектима посебно се издваја злочин почињен на београдском тргу Теразије, 17. августа 1941. године.
Тога дана, немачке окупационе власти обесиле су на стубове јавне расвете петорицу Београђана оптужених за пружање отпора.
У затворском дворишту стрељани су ученик Милорад Покрајац, кројач Јован Јанковић, обућар Светислав Милина, земљорадници Велимир Јовановић и Ратко Јевић, њихова беживотна тела остављена су да данима висе на стубовима јавне расвете на Теразијама, а циљ окупатора је био да заплаши и од ослободилачке борбе одврати народ Србије.
Организатор вешања у центру Београда био је СС-мајор Карл Краус, шеф београдског Гестапоа, док му је главни помагач био градоначелник, односно шеф Управе града Београда, Драги Јовановић. Егзекуцију је начелно одобрио генерал Хајнрих Данкелман, војни заповедник Србије. Данкелман је напоменуо да “жртве одмазде треба јасно означити као кривце из комунистичких редова, како се не би изазвао општи револт и узбуркала национална осећања становништва”.
Обешени су претходно убијени у раним јутарњим часовима у унутрашњем дворишту затвора Гестапоа, у, касније порушеној, згради Окружног суда (зграда тзв. Сељачког суда, била на данашњем Тргу Николе Пашића) где су погубљени мецима из пиштоља. Потом су тела убијених превезена на Теразије и обешена на стубове за трамвајске каблове.
Дело академског вајара Николе Јанковића- Споменик обешеним родољубима- постављено је тек 1983. године. тада је постављена је и бронзана плоча са епитафом и именима страдалих. Рељеф приказује призор вешања петорице Београђана.
У спомен на петорицу суграђана трагично страдалих 17. августа 1941. године, Град Београд је на тргу Теразије, у непосредној близини Игумановљеве палате, 1983. године поставио Споменик обешеним родољубима.
У непосредној близини споменика је постављена спомен-плоча са епитафом који гласи:
„Борцима за слободу које су фашистички окупатори обесили на Теразијама 17. августа 1941. године: Јовану Јанковићу, раднику, Ратку Јевићу, земљораднику, Велимиру Јовановићу, земљораднику, Светиславу Милину, раднику, Милораду Покрајцу, ученику“.
1983. Грађани Београда!
Припремио: ВЕЉКО ЖИГИЋ

С лева, М.Бошњак, Б.Мосуровић, Р.Обрадовић, А.Петровић, В.Жигић, М.Обрадовић, Б.Ђукић, С.Микајловић, М.Тодорић и Д.Сурла

У име Удружења, венац су положили и одали почаст, С лева, Р.Обрадовић, С.Михајловић и Душан Сурла
